Чланови клуба екстремних спортова открили нови подземни ходник у шпиљи и потврдили старе претпоставке. Истраживачи су пронашли нових 700 метара канала. Импозантна дворана.

Звонко Трифуновић, председник овдашњег клуба екстремних спортова Стена и лед, Роберт Мишић, спортски директор, и Дарко Драгуловић, члан клуба, пронашли су нових 700 метара подземних ходника у Лазаревој пећини, надомак Бора. Тиме је потврђено да ова ова шпиља има више од 12 километара канала, што је чини – најдужом пећином у Србији.

ПОЛОВИНA НЕИСТРAЖЕНA

Борски спелеолози истичу да вероватно још није истражена ни половина овог природног феномена који чини део планине Дубашница. На самом уласку у пећину смештена је Улазна дворана, а за туристе је посебно занимљива фонтана жеља, у којој се убацују новчићи, а жеље по предању убрзо бивају испуњене. Ту је и кречњачки блок – глава бизона испред дворане слепих мишева.

– Круна је што смо одлуком Олимпијског комитета проглашени за врхунске спортисте у категорији спортске спелеологије националног ранга – не крије задовољство Трифуновић.

– Док нисмо почели да “радимо”, најдуже што је пронађено у Србији је ушачки пећински систем дугачак 6.181 метар. Aли, за последњих 15 година, колико радимо на истраживањима, пронашли смо више од 12 километара ходника у Лазаревој пећини.

Дубоко у утроби земље, кроз дубље и плиће водене токове, стрме и често неприступачне стазе, борски спелеолози кретали су се, некад и до 32 сата.

– Када уђете у њене одаје, потпуно је јасно зашто је ово пећинско благо познато у свету. Импозантне дворане са прелепим сталактитима и сталагмитима потпуно вас остављају без даха. Током истраживања пронашли смо и “црвену собу”, посуту кристалима која делује чаробно. Јаркоцрвена боја, која заправо представља руду гвожђа, заслепљује својом лепотом, и сија остављајући утисак да боравите у кристалној дворани – додаје наш саговорник.

Ушушкана у срцу природе, убраја се у најбогатије археолошко налазиште, а често је стручњаци поистовећују са Постојнском јамом у Словенији.

– Без сумње могу рећи да Лазарева пећина по богатству пећинског накита превазилази Постојнску јаму. Унутрашњост обилује каналима, стубовима, поџемним украсима попут окамењених водопада, кречњачким, одосно бигарним кадицама и галеријама невероватних облика. Ходници су високи и више од 40 метара – тврди Трифуновић.

Овај природни бисер један је од највећих станишта слепих мишева у овом делу Балкана, јер се у њему скућило 24 од 27 регистрованих врста на Балкану. Пећина је састављена из више нивоа канала – сувих и речно активног. Дужина уређених канала за посетиоце је око 1.000 метара.

– Када смо на једном делу “пробили” сифон, где је била сакупљена вода, отворили смо пролаз и то је једина повезаност старог са новим делом пећине. Самим тим смо ослободили пролаз за слепе мишеве који сада могу да се крећу и у новом делу. Да би се уредио додатни простор за посетиоце треба избити ходнике, поставити расвету, уредити пећину. Надлежни би то требали озбиљно да размотре, јер је Лазарева пећина у сваком погледу једини капитални објекат у овом делу Србије који има потенцијала да постане прави туристички бум – каже Трифуновић.

До девојачке собе, у којој су по предању мештани крили девојке од Турака, води низ слапова који су обликовани као степенице. Пећина је проглашена природном реткошћу и заштићена као споменик природе од 1949. године.

AРХЕОЛОШКО НAЛAЗИШТЕ

Лазарева пећина се убраја у најбогатије и најзначајније археолошко налазиште, а према спелеолошким истраживањима она је најдуже у Србији.

Пећински накит, сталактити, сталагмити, кадице, драперије настали су радом подземне Лазареве реке, која и данас протиче у неким деловима пећине.

Легенда која се у Злоту преноси са колена на колено говори да је пећина добила назив по кнезу Лазару.

Наиме, народна прича говори да су се остаци српске војске, после Косовског боја, одлазећи са боја, склонили баш у ову пећину.

Друга верзија, која је вероватнија, казује да је пећина добила име по познатом хајдуку Лазару.

Он је, по народном предању, нападајући турске зулумћаре стекао непојмљиво богатство које је сакрио у пећину, за које се верује да и данас почива негде дубоко у њеној унутрашњости.

Извор: Новости.рс

Oznake: Bor, Lazareva pećina, narodna predanja, podzemna pećina, prirodne lepote, Srbija