Pročitaj mi članak

Svake godine u Srbiji pogine skoro 50 radnika

0

Za pet godina u Srbiji je poginulo 240 radnika, a povređeno je više od 4.300. Koliki je broj teško povređenih radnika nije poznato, a oni bivaju zaboravljeni i od društva i od države. Kada je u pitanju zaštita prava radnika, problem je, smatraju stručnjaci, i što se mali broj njih odlučuje da podnese tužbe protiv poslodavaca.

Прошле године у мају на снагу је ступио Закон о безбедности и здрављу на раду. Адвокат и експерт за радно право Никола Пањковић за Н1 каже да је изменама и допунама тог закона уведена обавеза за сваког послодавца, невезано за област рада којом се бави, да сваког радника осигура за случај да дође до смрти на радном месту, до тешког инвалидитета, односно неспособности за рад, а може додатно да их осигура и за случај да дође до неких лакших повреда.

Послодавцима је међутим остављен рок од две године да се прилагоде закону, па радници и даље нису задовољни.

– Претпостављам да већина послодаваца држи олако тај рок од две године и немају обавезу сада нешто да ураде на брзину, већ држе да имају до 2025. године рок да спроведу у дело та осигурања својих запослених. Знам доста фирми које јесу осигурале своје запослене, али мислим да је ту најбитније осигурати ове запослене које раде на неким тешким пословима и неким високоризичним пословима. Дакле, много је већа шанса да се повреди неко кад ради на високоризичном послу, него неко ко седи у канцеларији и ради за рачунаром. А високоризични послови су послови у грађевинарству, али ту наилазимо на други проблем – да конкретно у грађевинарству, људи махом раде на црно. Да ли потпуно на црно, да нису апсолутно ни пријављени, да немају статус запосленог, или су евентуално пријављени на неки минималац, чисто да им иде неки стаж, да имају осигурање и здравствено и пензионо, а све остало што зараде, послодавац им даје на црно, народски речено. Кад дође до повреде, односно неке неспособности за рад, где он мора да оде на боловање, ту долази до проблема зато што је њему послодавац дужан да исплати накнаду зараде за посљедњих 12 месеци, што је често минималац и послодавац ће му исплаћивати минималац, али не и оно остало што му је исплаћено на црно – објашњава Пањковић.