Омладинска невладина организација „Центар за истраживање друштвених кретања“ је извршила истраживање јавног мњења над младим људима у Србији, да би се дошло до релеванте слике расположења омладине према ЕУ, Русији, младим људима у политици, стању у држави и медијима.

„Оно што је пре свега током истраживања запало у очи, је мањак поверења младих у странке и политички систем генерално. Млади данас у Србији не верују странкама, не очекују ништа од њих, и види се снажан недостатак воље за укључивање у политички живот. Млади људи се осећају разочарано, издано и не виде своју перспективу у Србији“ рекао је Радомир Симић кординатор пројекта при „Центру за истраживање друштвених кретања“.

Од укупног броја анкетираних, чак 64 посто испитаника је рекло да не верује политичким странкама у Србији. Као узрок тог неповерења најчешће наводе корупцију, непотизам и обрнуту селекцију која доминира српским странкама. Посебно истичу проблем страначког запошљавања у Србији, и чињеницу да доста странака се данас свело на како један од испитаника је рекао „сервис за запошљавање родбине и пријатеља“.

На питање како решити проблем корупције у Србији, испитаници као одговор најчешће наводе потребу строжије законске регулативе, изградњу правне државе као и већу транспарантност у раду јавних институција.

Што се тиче рејтинга председника омладина странка у Србији, први проблем који је настао у истраживању, је чињеница да млади људи не препознају већину од председника омладина странака, што говори у прилог чињеници да су млади данас у српској политици стављени у запечак и недовољно експонирани. Од испитаних 27 посто младих је изабрало Александра Јовичића, председник омладине СНС, као најистакнутијег младог политичара. Ово произилази из чињеница да је Јовичић неко ко представља омладину у тренутно владајућој странци, која има висок рејтинг, и самим тиме има доста медијског простора. Александар Јовичић (28) је иначе народни посланик СНС и воћа одборничке групе те странке у скупштини града Београда, и поред функције председника омладине, обавља и функцију потпредседника извшног одбора странке. На другом месту, неочекивано, нашао се изузетно млади председник омладине новосноване партије Ненада Поповића, Српске народне партије, Лав Григорије Пајкић (19) са 25 процената. Поред функције председника омладине СНП, млади Пајкић, је такође извршни директор СНТВ, саветник за маркетинг у бројним фирмама и бави се аудио визуелном продукцијом. Следећа је председница омладине ДС, Јована Јовановић (27), народна посланица и студент медицине са 15 процената. На четвртом месту је Ђорђе Ђоковић (30), председник Социјалистичке омладине и дипломирани менаџер. Одмах иза иду редом Ђорђе Жујовић из ЛДП са 10 посто, Жарко Петронијевић из ДСС са 8 посто и Каћа Прелић из Нове странке са 5 посто.

Млади људи у Србији су генерално разочарани ЕУ, о чему говори начин на који су одговорили у анкети на питање „Русија или ЕУ“. Наиме 56 посто младих је истакло да је пре за Русију него за ЕУ, што говори доста о степену евроскептицизма код омладине. Као разлоге за разочарење у ЕУ, млади најчешће наводе преспор пут Србије ка ЕУ, недовољне инвестиције из ЕУ у Србију, условљање чланства признавањем независности Косова, инсистирање на геј правима, бескрајно повеђавање листе услова и неповерење у рад инситуција Европске уније. Још једна од ствари која их брине је генерално лоше стање у неким земљама чланицама ЕУ, где се најпре наводи пример дужничке кризе у Грчкој. Све ово говори о томе да НВО сектор и власт, нису ипак довољно урадили да младима приближе процес ЕУ интеграција и да објасне све могућности које он пружа за Србију. Недовољни напори власти да приближи своју политику младима, доприноси све већој отуђености младих од политичког живота и институција. Један од проблема ту је неспособност НВО сектора да ефикасно приступи том проблему, делујући као мост између младих и институција.

Оно што за крај највише забрињава јесте одговор младих људи на питање да ли желе да иду из Србије, по завршетку студија. Наиме чак 67 посто младих људи жели да оде из земље, што говори о степену разочараности у стање у земљи. Као разлоге за одлазак из државе, наводе недостатак посла, сиромаштво, корупцију, родбинско запошљавање, немогућност да се професионално остваре као и забринутост за будућност Србије.

(Центар за истраживање друштвених кретања)

Ознаке: млади, Русија, Србија, странке