Прочитај ми чланак
(Пиштаљка)
Не спадам у љубитеље ријалити програма, али сезону „Великог брата“ емитовану у јесен 2009. године памтим по специфичним баде мантилима учесника. Били су беле боје са видним обележјима МТС-а (Мобилне телефоније Србије) на леђима, док је спектакл био непрестано доступан на интернету, за шта захвалност дугујемо Телекому Србија.
Елем, седим 7. октобра 2009. испред телевизора, гледам вашар о државном трошку, и једног тренутка се запитам: ако Драган Ђилас стоји иза „Брата“, а Бранко Радујко кроз касу Телекома спонзорише „Брата“, да ли то онда значи да преко ријалитија руку у наше џепове завлаче ова два партијска „брата“?! Беше то повод да од Телекома Србија затражим документа о пословном односу „браће“.
Уз јалово образложење да тражени уговор садржи одредбу о поверљивим подацима који се не смеју објављивати, мој захтев је одбијен у целости. У решењу тадашњег директора Телекома објашњава се да су у питању пословне, поверљиве информације, чијим би одавањем наводно могла да буде нанета штета Телекому, али и другом предузећу на које се односе информације. Партијска „браћа“ ставила су себе изнад закона и оправданог интереса јавности да зна.
Исто се десило и две године касније, 26. августа 2011, када је објављено да је Телеком Србија купио 51 одсто удела у предузећу HD-WIN д.о.о. које је власник четири ТВ канала Арене спорт. Три дана пошто је по нашем џепу реализован пример договорне економије, затражио сам од Телекома да ми достави све уговоре и споразуме са предузећем HD-WIN. Захтев је након седам дана одбијен, уз образложење да Телеком није орган јавне власти и да нема обавезу да примењује Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја.
Такав апсурдни став Бранка Радујка је изгледа опет био у функцији заштите Ђиласовог интереса. А захтев да се обелодане уговори био је у функцији јавног интереса да се провери да ли је државни новац, којим је купљено 51 одсто програма Арене спорт, у ствари искоришћен да се врати 7,5 милиона евра колико је Арена спорт наводно дуговала Ђиласовој фирми. Радујко је сматрао да ово питање не захтева одговор а слично су мислили и медији који у то време, због утицаја који су Телеком и Драган Ђилас имали на њих, нису ни помишљали да пишу о економској оправданости ове трансакције, а камоли да затраже уговор од Телекома.
Елем, шта је епилог ове приче? Има ли закона за „браћу“?
У првом случају Повереник за информације усвојио је моју жалбу, доневши 8. октобра 2010. обавезујуће решење којим је поништио одлуку Телекома. Дакле, нема основа за проглашавање тајности података из уговора које је потписало државно предузеће. Телекому је наложено да ми у року од три дана достави уговоре у вези са емитовањем ријалитија „Велики брат“. Ближи се трогодишњица доношења решења, али још нема политичке воље да се оно спроведе у дело. А и зашто би ми тај докуменат дали кад је нашим парама Телеком „поштено“ већ платио казне?
Прву казну од 20.000 динара у буџет Републике Србије Телеком је уплатио 2010. године, док је друга казна од 180.000 динара плаћена 2011.
За ово непоштовање закона, игнорисање институција и омаловажавање права јавности, Телеком има пуну подршку како претходне, тако и ове Владе. Јер да није тако, Влада би до сада натерала руководство Телекома, које сама поставља, да поштује закон. У члану 28 Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја прописује се обавеза Владе да изврши решења Повереника у ситуацији када ни кажњавање не уроди плодом. У овом случају, још 16. фебруара 2011. године, Повереник је Влади Србије упутио захтев за обезбеђење принудног извшрења његовог налога у моју корист, али од тада нисам добио одговор из Немањине 11.
Радујко је отишао из Телекома, али његови наследници се понашају исто као он. Попут Радујка, нови менаџмент игнорише налог Повереника од 12. марта ове године, када је Телекому остављен рок од три дана да достави уговоре о куповини ТВ канала Арена спорт. Овај налог више од три месеца није спроведен у дело, а све указује на то да ће Телеком у буџет Србије поново „дотирати“ 200.000 динара казне. Али где и коме све иде наш новац из Телекома још нећемо сазнати.
