Прочитај ми чланакДа вас лично не знам – а знам вас, памтим – помислио бих да сте стварно спремни да се жртвујете за неки курац, чак и за идеју слободе; али, како вас знам из деведесетих кад сте приватно продавали факсове које сте добијали као грантове, кад сте трљали руке колико ћете пара узети од ЕУ и УСA фондова, кад сте ми у мрачним кафанама Стразбура 1995. причали коју кућу купујете на Дедињу и које ћете дете слати на студирање у Aмерику – објасниће вам се зашто сам у презиру 1996. напустио „Време“, где сам, гле, био заменик главног и одговорног уредника. Јер сте ми све смучили!
Петар Луковић (Фото: e-novine)
Опростите на овом знаку навода/извода („/“), нешто се не осећам најбоље у друштву НУНС и НДНВ ботова у часу кад сте открили да су ваши писани радови објављени на изложби „Нецензурисане лажи“ у галерији „Прогрес“, у организацији Информативне службе СНС. Толико сте попиздели на ову Greatest Shits Collection, као да се одричете властитих текстова; ако сте нешто писали против диктатора, пицоустог Вучића – зашто немате бар једно мудо да стојите иза вашег текста? Чему кукање да сте изложени јавности и да сте мета? Да ли је могуће, другови, да сте сви ви волови?
Да је тупсон Тадић негде 2011. године направио изложбу „Нецензурисане лажи“, о текстовима и кампањама које су против њега и његових водили тзв. медији, не би требао велики „Прогрес“ на два нивоа; текстови из е-новина били би довољни за само 100 квадрата, јер Тадић није имао никакву медијску опозицију. Где се онда дедоше Грухоњић, Обрадовић, Дража Петровић Дража, Цензоловка Дража, Милош Васић, Драгољуб Жарковић Дража и новинар Мирослав Мишковић Дража?
Сав новинарски пролив који се слободнотекући ваљао србијанским медијима ћутао је над мртвим платанима Драгана Ђиласа, над закланим прасетом Вука Јеремића или масакрираном шненоклом Бориса Тадића; сви сте, пичке, волели и обожавали ДС јер сте живели у рају. Свака будалетина из листа „Прес“ обишла је Aмерику уздуж и попреко; јер је Мерy Ворлицк, амбасадорка САД у ДС, много волела мушкобањастог Вељка Лалића и његове младиће. Aлександар Родић, власник „Курира“, добио је похвалу од амбасадорке Марy да је „Курир“ – рече она – узор „за новинарство на Балкану“.
Је л’ тим ворилк-поводом твитовао нешто Вукашин Обрадовић (онај ратни хушкач из „Политике експрес“ који се потписивао као „В.О“; српски „во“), анална глиста за улазак у еуропско-америчке фондове? Где је тад био Дража Дража? Да ли се огласио радикални Симон Симоновић из Дуцк-фамилије? Колико се повијао тадашњи главни уредник „Блица“ Веселин Симоновић пред претњом Оливера Дулића, министра, да ће му платити пола милиона евра за два текста о Ђоковићевим теренима? Сјећа ли се итко како је Драгољуб Жарковић путовао са Тадићем на далеки, далеки исток, с пригодном косооком репортажом? Зашто ми на памет пада да је Борка Павићевић, вајна културолошка, а мега-неписмена икона, била тако дееп заљубљена у Драгана Ђиласа да је чак прекинула моју промоцију књиге у ваљда њеном ЦЗКД-простору који јој је, гле, Ђилас поклонио?
Кад је ДС пао и удавио се у пољском веце-у, сви сте одједном постали опозиционари. Не ваља вам Бриселски споразум; који ће курац Aлбанци да стижу у Србију? Ништа вам не ваља; ако Вучић оде у Сарајево – лаже; ако оде у Сребреницу – фолира се; ако не оде у Сарајево и Сребреницу – онда је фашиста и говно.
Будући да нико од вас тако великих новинара – звали се Панчић, Обрадовић, Дража, Георгијев, Гоца Таманица Игрић или wannabe Борка – никад није ни смео да оде у Приштину, Призрен, Сребреницу, Сарајево или чак у Загреб, онда сте смислили да је на делу Велика Цензура која вам онемогућава слободу да будете пичке.
Удружили сте се против Вучића, што је легитимно; волите Тадића, Пајтића, Мићуновића, ко год да је део тог ДС-циркуса. Пишете против Диктатора и Пицоустог, легитимно – писао и ја против Дрвосека и Борисенка. Мене су, за разлику, само почели да доводе на суд; вас, колико се сећам, нико никад није тужио. Због тих тужби, драга опозицијо у медијима, у петак затварам портал е-новине; не видех да је Вучић затворио портале Данас, Блиц, Слободна Војводина, Независне, Србин инфо, Срби на окуп, Пешчаник, Восток, Спутник, Нову Српску Фашистичку Мисао. Јеботе, цензура је стварно зајебана!
Љубав на први уговор: Драган Ђилас и Борка Павићевић, ЦЗКД ин ловеПхото: Данило Петернек/Тањуг
Да вас лично не знам – а знам вас, памтите – помислио бих да сте стварно спремни да се жртвујете за неки курац, чак и за идеју слободе; али, како вас знам из деведесетих кад сте продавали факсове које сте добијали као грантове, кад сте трљали руке колико ћете пара узети од ЕУ и УСA фондова, кад сте ми у мрачним кафанама Стразбура 1995. причали коју кућу купујете на Дедињу и које ћете дете слати на стипендију у Aмерику – објасниће вам се зашто сам у презиру напустио „Време“, где сам, гле, био заменик главног и одговорног уредника.
Точно двадесет година доцније неки фашиста Дража Грухоњић и неки новчано-поремећени Динко Дража слажу ми приче о цензури; смета полном + дуету Д&Д што су им текстови у галерији, као доказ да цензуре нема. Aли, управо је изложба – кажу они – доказ да је цензура на делу; они су мета, они су јадни, они су осрамоћени пред јавношћу.
Да је неко направио неку изложбу с мојим текстом на паноу, био бих поносан. Замолио бих неког да ми уради селфие. Зашто се стока плаши кад се открије оно што сви знају?
Изложба је само повод, јебеш изложбу; али србијански патка-медији неће и не воле кад их се неко сећа и кад их неко помиње. Зашто, Луковићу, пишете колико је новца добио Вукашин или мала глумичица Маљевић Б? Зато што то није тајна и не сме да буде тајна; примио си паре, објавио си текст, буди мушко или женско, суочи се!
И мали савет; не будите као пизда Стеван Дојчиновић. Ваше сузе нису довољне ни да прежалимо смрт е-новина.
Имам и малу, сеxy поруку новинарима који ми нису колеге: пичка вам материна, говнари.
Ништа лично, разуме се.
