Прочитај ми чланак
(Новости)
Неизвесна судбина четири девојчице из Режевића на Пештеру. Отац им умро пре пет година. Стрине преузеле бригу, добри људи помажу
Живот се сурово поиграо са сестрама: Белмом (10), Алмом (8), Амином (7) и Амром (6) Лековић из Режевића на Пештеру које су пре пет година, божијом вољом, остале без оца Нусрета, а од пре десет дана, њеном безобзирношћу и без мајке Рукије.
Само неколико месеци након што се родила најмлађа Амра, отац Нусрет је преминуо, девојчице су живеле и расле са мајком Рукијом, која је недавно, након што је распродала краве и другу стоку, „села у непозната кола“ и без поздрава и објашњења – отишла. Деци ништа није рекла, нити им је било шта оставила, ни хране бар за један дан. Сазнале су да се удала у пештерско село Крће и до сада им се ниједном није јавила.
Деца су остала сама у кући, гладна, прљава и запуштена, а да није било стричева и стрина, који живе у близини, ко зна шта би се са њима догодило. Када су из центра за социјални рад у Тутину дошли да их обиђу и у Тутин или Нови Пазар да их одведу, деца су вриштала, нису хтела никуд из своје куће. На крају је пала одлука да о њима, бар привремено, док се сва папирологија не заврши, брину најближи рођаци.
Нисмо хтели да се деца, која су расла са нама овде, потуцају негде по белом свету, без икога свога. Сви живимо тешко, ја имам четворо деце. Али бринућу, са другом њиховом стрином и стричевима колико год будем могла и умела, као о својој деци – каже Емира Лековић, стрина четворо малишана која је преузела и улогу њиховог формалног старатеља.
Обилазећи пештерска села, међу првима, остављене Лековиће и њихову муку упознали су радници погона Електрораса у Тутину. Запрепашћени чињеницом да су тако ситна деца остављена сама без игде ичега, да најстарије има 10, а најмлађе шест година, да живе у страху и пате за неодговорном мајком, све су испричали свом директору Мурату Ујкановићу. Он је одмах у фирми сакупио 17.500 динара, а потом позвао и хуманитарца из Новог Пазара Хида Муратовића да пођу у Режевиће и понесе новац и нешто одеће и немирница малим Лековићима.
Деца су још у шоку, не знају шта их је снашло, оца одавно немају, а сад су и без мајке. Осим новца који смо оставили сеоском продавцу (да купе хлеб, другу храну, свеске и оловке…) понели смо им и нешто намирница, одеће и играчака, ускоро ћу их поново посетити. Надам се да ће им у помоћ притећи и општина и сви добри људи из Тутина и са Пештера – каже Хидо Муратовић
