Паника у Немачкој: Братска странка Двери долази на власт, не признају тзв. Косово

Мирослав Стојановић

08:40 09.12.2023.

Најновије истраживање, које се (редовно) обавља за потребе јавног (телевизијског) сервиса АРД, изазвало је нови шок. И довело политичку атмосферу у земљи до усијања: Алтернатива за Немачку је, на истоку земље, убедљиво преузела прво место

Само пуким чудом би Немачка могла да избегне велики политички потрес, с непредвидљивим (а неизбежним) последицама, које се не би ограничиле (само) на њу.

А потрес, готово историјских размера, практично је програмиран: тријумф „проказане“, медијски и политички анатемисане (десничарске) Алтернативе за Немачку на (изузетно важним) изборима у три источне покрајине следеће године, како ствари тренутни стоје, је неизбежан.

У незаустављивом „јуришу“ најмлађа парламентарна странка (основана је 2013), којој су прорицали кратак век, већ је постала политички феномен. Алтернатива за Немачку је, наиме, готово на препад, већ на старту освојила све покрајинске парламенте. И победоносно умарширала у Бундестаг.

Слух за „пулс нације“

Тада је то учинила на оштрој критици мигрантске политике (сада већ бивше) канцеларке Ангеле Меркел. И наставила, неочекивано успешан, ход показујући да у кризама које су уследиле – пандемија, рат у Украјини – више од осталих странака има слуха за (не)расположења грађана и „пулс“ нације.

То су недвосмислено показала сва истраживања. Одавно је, по подршци у целој земљи, друга по снази политичка странка, иза (опозиционих) демохришћана, остављајући иза себе странке владајуће коалиције. Аларм је већ (био) укључен.

А најновије истраживање, „Дојчланд тренд“ (Deutschlandtrend), које се (редовно) обавља за потребе јавног (телевизијског) сервиса АРД, изазвало је нови шок. И довело политичку атмосферу у земљи до усијања: Алтернатива за Немачку је, на истоку земље, убедљиво, преузела прво место.

Показало се, наиме, да би Алтернатива, у овом часу, тамо добила 32 одсто гласова, осам одсто више од досад најјаче Хришћанско демократске уније (ЦДУ), странке која је најдуже, од Конрада Аденауера до Ангеле Меркел, владала земљом.

Понижавајућа ситуација социјалдемократа

Катастрофалан учинак би, међутим, по овом истраживању, „укњижиле“ странке владајуће коалиције. Најстарија (више од века и по) Социјалдемократска партија (СПД), која у овом часу држи два најважнија положаја у земљи (канцелар и шеф државе), пала би на (понижавајућих) 12 процената, Зелени на девет, а Либерали би (са само четири одсто гласова) испали из игре!

Додатан разлог за узбуну и политичку драму: у три источнонемачке покрајине (бивша Немачка Демократска Република), Саксонији, Тирингији и Барнденбургу, у септембру следеће године одржавају се изузетно важни избори.

Њихов исход би, наиме, с обзиром на околности у којима се земља тренутно налази (талас миграната и азиланата, рат у Украјини и на Блиском истоку, драматична буџетска криза, десничарска олуја која тутњи Европом) могао пресудно да утиче на изборе за Бундестаг 2025. године. А тиме, неизбежно, и на судбину Немачке. И саме Европе.

Наде и стрепње

Незаустављиви успон Алтернативе за Немачку прати се у самој земљи, а поготову изван ње, с наглашеним надама и исто тако наглашеним стрепњама. Непредвидљиве су, наиме, последице радикалног заокрета у политици странке која се суверенистички оријентише и концентрише (готово искључиво) на националне интересе.

Иако је то, не само европски, него и глобални тренд, сенка немачке (трагичне) прошлости, с (претпостављеним) „обнављањем немачког национализма“, упућује на опрез.

Ако се те (далеке) зебње оставе по страни, чињеница је да Алтернатива за Немачку стиче политичке поене на питањима и проблемима за које такозване етаблиране, традиционалне политичке странке, немају одговоре. Или њихови одговори иду супротним смером од расположења и интереса грађана.

Олаф Шолц: најнепопуларнији канцелар

О томе говори, веома уверљиво, драматичан пад подршке владајућој „семафор коалицији“. Најновије истраживање, чији резултати су објављени 8. децембра, показали су да ниједан канцелар, до сада, није био тако и толико непопуларан као Олаф Шолц. Најпре и највише због последица проблематичне енергетске и „ратне“ политике: хазардерски и хируршки прекид у снабдевању сигурним и јефтиним руским енергентима, те једноставна оријентација кад је реч о рату у Украјини, вратили су се Немачкој као бумеранг.

Процене и оцене руководства Алтернативе (на то је изричито упозоравала њена лидерка Алис Вајдел) да ће Немачка бити највећа жртва сукоба великих сила, и да се украјинским сукобом „води економски рат против Немачке, уз инсистирање да се ургентно започну мировни преговори с Русијом“, очигледно су падале на плодно тле.

Са истим (позитивним) ефектом (и одобравањем) код великог броја грађана ишла је и констатација Алтернативе да је Европска унија, у оваквом облику, „пропао пројекат“. Одустали су, истина, од идеје да Немачка напусти Европску унију. Изричито, међутим, траже да се изнова оснује, и преобликује, као „европска заједница суверених држава“.

Подршка територијалном интегритету Србије

У том контексту, треба споменути чињеницу која нама иде у прилог: из Алтернативе за Немачку (уз неке, макар појединачне, гласове и припадника Левице) стиже најснажнија, и најизричитија, подршка суверенитету и територијалном интегритету Србије. Уз, такође изричито, порицање права Косова на државу и државност.

Уколико се заиста догоди да Алтернатива за Немачку тријумфује на споменутим покрајинским изборима на истоку, а само би чудо могло да се томе испречи, Берлин би се могао наћи у политичком хаосу.

Око Алтернативе је успостављен „санитарни кордон“: све парламентарне странке су се заветно обавезале да неће улазити у било какву сарадњу и коалиције са „анатемисанима“. Победници би се, ако би губитничке странке остале при своме, нашли у неугодној ситуацији а земља у тешко решивој политичкој кризи. Било би веома компликовано организовати власт заобилажењем станке која је добила највеће поверење бирача.

Операције високог политичког ризика

Била би то операција високог политичког ризика. И крајње проблематична увертира за парламентарне изборе 2025. Ако до тих избора не дође пре времена.

Све су, наиме, учесталији захтеви за ванредним изборима (њих изричито тражи и утицајни Маркус Зедер, премијер Баварске и лидер Хришћанско социјалне уније) као јединим смисленим начином да се изађе из кризе власти на савезном нивоу: несложну „семафор“ коалицију, уз читаву серију криза, ових дана посебно оштро и драматично погађа она буџетска.

Три странке владајуће коалиције се међусобно блокирају у грозничавом напору да се, после пресуде Уставног суда из Карлсруеа, која је отворила „рупу“ од 60 (недостајућих) милијарди, скроји нови буџет за следећу годину. Иако је било планирано да се најважнији документ већ нађе у парламенту, нема изгледа да ће се то догодити у овој години.

Нема, наиме, сагласности око могућих опција – ригорозно кресање свих ставки, укључујући социјалу и помоћ Украјини, брисање пројеката из зелене агенде или ново задуживање – унутар коалиционара, три странке (посве) различитих профила, опредељења и интереса.

У свему овоме, звучи готово невероватно да најјача парламентарна странка, тренутно у опозицији, Хришћанско демократска унија (ЦДУ) није политички профитирала у кризама које потресају крајње непопуларну власт и канцелара. Напротив: падају упадљиво и политичке акције конзервативаца. На источној страни чак испод границе од 30 одсто, кад у странци почиње драма.

Малерозни шеф конзервативаца Фридрих Мерц је, долазећи на кормило странке, обећавао да ће „преполовити“ Алтернативу, трагом заветног става конзервативаца, још из времена Франца Јозефа Штрауса и Хелмута Кола, да се не сме етаблирати ниједна политичка снага десно од њих.

Десило се све обрнуто. Алтернатива за Немачку је, у међувремену, удвостручила свој „скор“: у целој земљи за њу би, у овом часу, гласало више од 20 одсто бирача, а на источној страни изнад (високих) 30 процената…