Око хиљаду наставника у школама је вишак, а нема вишка међу 800 радника у Министарству просвете, рекао је Драган Матијевић, председник Уније синдиката.

Двочас буке и бунта на платоу испред седишта просветне власти држали су у среду  чланови Уније синдиката просветних радника Србије из 23 града. С пиштаљкама на готовс окупило се пар стотина наставника. Протестовали су против предлога законских решења у образовању, који су сада пред посланицима.

Нове законе у скупштинској процедури поједини су поистовећивали са тоалет папиром којим су махали пред камерама, а на омоту је писало: „Бесплатан примерак закона о образовању.” Штрајкачи су позивали посланике да пажљиво прочитају предложене прописе наглашавајући да су ти предлози закона у образовању „пуни нелогичности и да нису у складу са Стратегијом развоја образовања”.

Негодовали су због могућности да ће у септембру 1.000 запослених у школама постати вишак јер нису уважени захтеви синдиката: да се број ђака у одељењу ограничи на 25, да средња школа постане обавезна и да се систем финансирања по ученику одложи до 2020. године.

Незадовољни просветни радници највише су прозивали министра просвете тражећи његову смену. Оштрим речима кудили су и помоћнике министра, државне секретаре, службенике у ресорном министарству: „Тражимо смену министра и свих његових саучесника у злочиначком подухвату против српског образовања.”

– Тешко можемо да схватимо министрову ирационализацију у просвети, у којој је 1.000 наставника у школама вишак, а нема вишка међу 800 радника који у ствари ништа не раде у Министарству просвете. Дошли смо да покажемо како уживо изгледа број од 1.000 људи који образују децу а у септембру ће постати непотребни овој држави. Српска просвета личи на брод који тоне, а нас на друштвеним мрежама зову побуњивачима. Испаде да реметимо идилу образовног система.

Тражили смо да се у првом разреду основне и средње школе број ђака у одељењу ограничи на 25 и тако бисмо добили 650 нових одељења и не би било технолошких вишкова. А министар помиње да би се тако број одељења увећао за 2.800, да за њих неће бити места у школама, а то нема везе са истином – говорио је Драган Матијевић, председник Уније синдиката, напомињући да је окосница протеста борба за радна места која су најугроженија у великим градовима, јер се 55 одсто укупног броја ђака у Србији школује у Нишу, Крагујевцу, Београду, Новом Саду…  

– Нећемо новац, хоћемо промене. Не тражимо паре. Боримо се за свако радно место, да сваки колега има пун фонд часова а не 10, 20, 30 одсто – више је пута поновила Јасна Јанковић, члан председништва уније.

Пошто неће бити замрзавања плата и пензија, Јанковићева је окупљеним колегама саопштила да ће им месечна примања бити повећана за 0,5 одсто, што је – 220 динара. Заглушујући звук пиштаљки био је реакција штрајкача на ову вест.

Лативши се микрофона Милан Јевтић, потпредседник Уније синдиката, нагласио је да је „за реализацију пројеката у образовању од 2009. до 2012. потрошено више од сто милиона евра од чега је добар део утрошен на исплату хонорара ауторима пројеката од којих систем нема користи”.

– Отварање нове агенције за образовање, обустава пројекта бесплатних уџбеника, који је направио хаос на тржишту уџбеника, оглушавање о мишљење струке и просветних синдиката – неки су од разлога за смену министра које је навео Владимир Аџић, члан председништва Уније синдиката.

Овај скуп није последњи у низу протеста просветних радника судећи по најавама да ће се чланови уније поново и у већем броју окупити испред Народне скупштине када на ред дође усвајање сета просветних закона. 

Обрадовић: предложени закони унапређују образовни систем
Тачан број потенцијалних технолошких вишкова у просвети знаће се средином августа и није реч о стотинама просветара који ће остати без посла него су то запослени који ће имати смањен фонд часова, како је Жарко Обрадовић, министар просвете, објаснио јуче новинарима у скупштини. Коментаришући захтеве наставника у штрајку, он је казао да смањење броја ђака у одељењима изискује повећање броја запослених.

Обрадовић је напоменуо да тренутно у око 50 одсто школа има од 16 до 25 ђака у одељењу. Уколико би се максималан број ученика у одељењу ограничио на 25, према процени министра просвете, отворило би се 2.800 нових одељења и скоро 8.000 радних места на којима би се морали запослити и нови радници. Министарство је, како је рекао, увек отворено за разговоре, али постоје разговори где се не желе чути аргументи. Оцену опозиције да предложени сет образовних закона не нуди ништа ново, Обрадовић је одбацио ставом да предложени закони апсолутно унапређују образовни систем.

Ознаке: Жарко Обрадовић, Милан Јевтић, Министар, наставник, отказ, Просвета, Унија суиндиката, Школа