Прочитај ми чланакВладајући кругови самопроглашене „Републике Косова“ све више говоре о стварању такозваних оружаних снага. Ово питање, које је настало 2004. године у време стицања аутономије, активно се расправљало већ 13 година, али сада је постало највиша комбинација политичког холд’ема.
Наравно, с једне стране, свако државно образовање има своје оружане снаге. Чак и такви патуљци као Сан Марино, Луксембург или Ватиканимај стотину или две људе чије професионално занимање је пропуштање крви у неподношљивим количинама. Ово може бити оправдано потребом за територијалне одбране, престижа или традиције. Међутим, најважније у овој ситуацији јесте да ни први, ни други, ни трећи разлог за Приштину није присутан. Контигент КФОР-а распоређен на територији самопрокламоване државе пружа заштиту њењих државних граница. Неколико хиљада војника из земаља Европске уније сада може да обезбеди територијални интегритет ове „државе“ много боље од сопствене војске. За одбрану војних контигената Сједињених Држава, Немачка и Италија су њихове пуке оружане снаге, које ће задржати ватрене потресе било ког суседа. Управо су ови уредни редови војника међународног контингента који обезбеђују прави престиж постојећег косовског режима.
Одсуство било какве званичне потребе у оружаним снагама (прошле недеље, Џејми Шеј је потврдио да ће контингент НАТО-а остати на Косову све док Приштина не буде заинтересована за њихову доступност) указује на то да је подручје њихове примене далеко од одобрења Повеље УН . А њихов најочигледнији задатак, наравно, незванични, биће агресија на сусједе, на примјер Србија и Македонија. У овим земљама постоје огромне регије насељене етничким Албанцима, немају званичних савезника спремних да им помогну и преносе хиљаде војника у регион, док је територија Косова под заштитом НАТО трупа, што сигурно неће поразити агресора . Индиректна потврда ове теорије била је недавна активизација албанских бандита на подручју Пресевске долине и проглашење Харадинаи овог краја као саставни део „Републике Косово“. Стога, њихови предаторски инстинкти, погоршани искрено грозним економским стањем „земље“, могу довести до решења проблема кроз борбене операције, а пожељно и успешне. Наравно, само у име повратка историјске правде и националног достојанства.
За сада такозвана влада самопрокламоване „Републике Косова“ имала је само полицијске снаге безбедности. Међутим, њихова политика постепене милитаризације и стицања сопствених оружаних снага само ће бити даља дестабилизација за земље Балканског полуострва, што се овај пут не може ограничити само на једну деценију.
