Прочитај ми чланакПознато је да неки људи брже и боље повезују неке ствари од других – због чега се сматрају паметнијима. Да би се објасниле ове разлике између људи, психолози су увели концепт интелигенције као једне опште менталне способности.
Постоји више дефиниција интелигенције, а неке од најчешћих су да је то способност сналажења у новим ситуацијама или да је то способност сагледавања ситуације или проблема са различитих страна. Током времена овај концепт се ширио тако да данас постоји „емоционална интелигенција”, као и концепт „мултиплих интелигенција” према којем постоји најмање седам врста интелигенције.
Разлику приметили и учитељи
Истраживачи интелигенције су приметили да су генерације после Другог светског рата имале све боље резултате на тестовима интелигенције. Један од првих који је 1987. године објавио систематизоване податке из 14 држава о порасту измерене интелигенције је новозеландски истраживач Џејмс Флин, тако да је овај феномен по њему назван „Флинов ефекат”. Резултати су показали да из генерације у генерацију долази до „масивног” пораста интелигенције, који је у просеку био три поена више, а некада и до 10 поена, у односу на десет година старију генерацију. Понуђено објашњење је да до пораста долази због деловања комбинације нејасних фактора из окружења.
Иако су многи сматрали да ће Флинов ефекат наставити да делује и да ће нове генерације имати све боље резултате на тестовима интелигенције, подаци из новијих истраживања показују супротни тренд, који је већ добио име „обрнути Флинов ефекат”.
Разлику приметили и учитељи
Истраживачи интелигенције су приметили да су генерације после Другог светског рата имале све боље резултате на тестовима интелигенције. Један од првих који је 1987. године објавио систематизоване податке из 14 држава о порасту измерене интелигенције је новозеландски истраживач Џејмс Флин, тако да је овај феномен по њему назван „Флинов ефекат”. Резултати су показали да из генерације у генерацију долази до „масивног” пораста интелигенције, који је у просеку био три поена више, а некада и до 10 поена, у односу на десет година старију генерацију. Понуђено објашњење је да до пораста долази због деловања комбинације нејасних фактора из окружења.
Иако су многи сматрали да ће Флинов ефекат наставити да делује и да ће нове генерације имати све боље резултате на тестовима интелигенције, подаци из новијих истраживања показују супротни тренд, који је већ добио име „обрнути Флинов ефекат”.
Што је више друштвених правила, то је мање размишљања и сналажења. У високоуређеним друштвима млади усвајају читав низ правила тако да је њихово понашање „аутоматизовано”, без свесног промишљања и доношења одлука.
Међу младима је све већи тренд вредновања осећања и интуиције, на штету развијања мишљења, знања и анализе. Уместо да памте податке које ће користити у размишљању, млади знају да све податке, ако им затребају, могу потражити споља – на интернету. У ситуацији када се процењује да ће вештачка интелигенција и роботи у догледној будућности заменити велики број професија, можемо претпоставити да ће млади бити све више окренути осећањима и хедонизму.
Последица мање сна
Током спавања се развија мозак и повезује научено. Подаци из целог света указују да данас тинејџери у просеку спавају један сат мање. Поред снижене интелигенције то се плаћа нерасположењем, гојазношћу, поремећајима пажње и хиперактивношћу. У Шведској су, на пример, шестомесечне бебе рођене 1993. спавале два и по сата мање него оне рођене 1978.
Иако је конзумирање рибе важно за развој мозга, у целом свету је примећено да деца једу веома мало рибе.
Најутицајнији фактор из окружења јесте родитељ, тако да он има моћ да утиче на развој интелигенције свог детета.
Дељење новца пред изборе „греје“ инфлацију?!https://t.co/UrS095gkqB
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 4, 2023
