Прочитај ми чланакКаже да им је, ваљда, био занимљив и да су га дуго проучавали у друштву. Имао је другачији поглед на свет, тада је био болестан и ослабљен, имао је проблеме код куће и у школи - рекло би се, лак плен.
Нисам имао надприродних или мистичних искустава док сам био члан сатанистичке секте Црна зора! Таквих искустава и нема и заправо је све направљено како би их чланови умислили.
А то се постиже атмосфером. Црна боја, ватра, ритуални обреди, разна музика, идеологија која те увлачи све дубље…
Све је то варка за младе које врбују у своје редове – отворено је почео своју причу, сада 30-годишњи Вараждинац Дејан Плантак, који је Црној зори приступио са 16 година.
Увукао га је део екипе коју су чинили вараждински металци и алтернативци. Није ни слутио где су кренули и о чему је реч кад су га једне вечери позвали да изађе и да са њима прошета до бившег војног објекта поред реке Драве. Био је то његов обред иницијације, прва црна миса коју је проживео, без икакве припреме или најаве.
– Црна миса је трајала мање од пола сата. Водио ју је “свештеник”, који је уједно и аутор црне књиге, из које је читао неке само њему разумљиве речи. Око нас су биле свеће, а испред нас неко постоље, налик на олтар. Требало је да свако да неки део себе, како би га спалили у посудици. Била је то жртва демону, Сотони, којег смо призивали како бисмо успели да остваримо нешто у животу. Моји другови су се сви од реда разрезали и дали крв, био је мој ред. Ја сам приложио део косе – присећа се Дејан.
Имао проблеме
На питање како су одабрали баш њега и зашто је пристао, каже да им је, ваљда, био занимљив и да су га дуго проучавали у друштву. Имао је другачији поглед на свет, тада је био болестан и ослабљен, имао је проблеме код куће и у школи – рекло би се, лак плен. Осим повремених црних миса, време су проводили у расправама о цркви, вери, демонизму, Сотони, као и у опијањима и на концертима.
– Али, увлачили су ме све дубље у свој тамни свет. Намерно, полагано. Био сам на дну хијерархије. А Црна зора, као и остале сатанистичке секте, дубоко верују да увлачењем других у зло сам енергетски напредујеш. Постао сам толико депресиван да се нисам могао ни погледати у огледало. Одједном сам се нашао у ситуацији да помишљам да дигнем руку на себе како бих се решио свих брига – нерадо се присећа Дејан.
На тој прекретници улогу је одиграла његова тадашња девојка, која га је одвела социјалном педагогу и психотерапеуту, председнику удружења Анђели чувари. Мисија удружења је превенција ризичног понашања младих, између осталог и сатанизма, као и помоћ њима и породицама.
– Дејан је дошао у стварно тешком стању. Мислио је да је живот бесмислен. Опоравио се пуно брже од осталих и данас је потпредседник удружења! Након његовог изласка почеле су и претње. Стало им је да се то не открије. Једном приликом, у кафићу су опколили Дејана и девојку, ја сам дојурио и спасао их – испричао је Небојша Буђановац председник удружења. За Црну зору тврди да и даље има известан број чланова, које прати и већи број деце. Вођа, тачније “свештеник”, био око 30 година стар и био је “металац” с педигреом, радник, док је већина чланова из средње класе.
– Музика и стил облачења немају везе с тим. Упао сам преко металаца, али то није никакво правило, то је само био мој случај. Већина металаца нема везе са сатанизмом. Има међу сатанистима и народњака, ја их лично познајем. Ја и дан данас слушам “агресивну” музику – испричао је Дејан.
Са тим се слаже Буђановац који каже да је сатанисте тешко препознати јер изгледају попут свих осталих.
– Ниједну супкултуру, чак ни емо покрет, не треба кривити за самоубиства. Пуно већи проблем је идентификација са нихилистичком идеологијом.
Проучавајући случајеве самоубистава, Дејан је у удружењу схватио да су и њега наводили да дигне руку на себе. Иако му, како каже, нико то директно није рекао или наредио.
– Црна зора, чије име је алузија на Златну зору Алистера Кроулија је локална аматерска секта. Они нису повезани са другим сектама, али и као такви су били довољно опасни за Дејана да поверује да његов живот нема смисла.
Права је опасност је, међутим, Црна ружа, сатанистичка секта која делује широм света а веома је заступљена и на нашим просторима. У бившу Југославију је дошла 70-их година прошлог века. 80-их се разбуктала, али је све заташкано након након низа инцидената у којима су учествовала и деца разних моћника и тадашњих функционера па је све намерно претворено у урбани мит како би изгубило на веродостојности. То су већ два полицијска инспектора – каже Буђановац. Александар Милес први је Буђановцу у затвору у Лепоглави детаљно описао како људе наводи на самоубиство. Убили су се његов отац и сестра, обоје новинари, а потом, 90-их, и сам Александар у затвору. За Милеса је Буђановац испричао да је био суптилни геније.
Одлазио на скупове
Црне руже добро се сећа и Бранимир Петрановић Мака, данас угледни пословни човек.
– У то време био сам уличар и дечко који је волео да се туче по журкама. Моја девојка је ушла у секту, као и њен брат пре ње. Ишао сам неколико пута на те скупове, одржавали су се у кући богатог клинца чији су родитељи радили у Немачкој. Мој први контакт са њима био је застрашујућ. Уплашио сам се, али нисам побегао. Сви смо попили напитак, неки јако укусни алкохол са аромом кокоса. Након предавања рекао је да треба да се жртвује за бога и да је наша група одабрана за ту част. Више се њих се добровољно јавило. Он је бацио коцку, која је стала испред девојчице од неких 17 година. Прихватила је без поговора, а самоубиство је требала да изврши сутрадан у 14 часова испред катедрале. Седела је на ивици улице као робот, слеђена, и само је нагнула главу кад је пролазио аутомобил. Убио ју је на месту, а „он“, главни „свештеник“ нас је натерао да са пода полижемо њену крв – испричао је Петрановић.
Секта се 90-их притајила, али се поново активирала.
– 2006 године цео регион је запрепастила серија самоубистава повезаних са сектом. Најпре се убила 17-огодишња студенткиња. Спасили смо неколико њених колегиница, са којима је имала договор о самоубиству. У њеном дневнику смо пронашли изјаве да је била чланица Црне руже. Исте године у року од недељу дана убила су се још два младића од 15 и 19 година. Након самоубиства млађег, у мртвачници су затекли групу људи са црним капуљачама како изводе неки ритуал око покојника – испричао је тада Буђановац.
Натписи на зиду
Према причањима власника погребног удружења које је требало да сахрани младића на зиду коморе у којој је био покојник, пре него што је покопан, осванули су обрнути црни крстови и натписи “сотона”, исписани црним фломастером. Никада није разјашњено зашто се обесио у шуми.
Следећа, 2007. наставила се серија самоубистава у Хрватској. Са звоника катедрале у Рабу скочиле су две 14-годишњакиње.
– У разговору са родитељима добили смо податке који потврђују њихову повезаност са Црном ружом. А девојка која их је последња видела живе рекла је да је по њих у кафић дошао младић са истетовираном црном ружом и одвео их на звоник – испричао је Буђановац.
Неће просечне
– Што се тиче профила жртава, просечни их не занимају. Траже повучене младе људе, интелигентне, али емотивне. Код куће немају разумевања, другачији су, можда и злостављани. Траже смисао у животу. „Ложе се“ на алтернативу, разочарани су у цркву… А они им нуде признање и “истину”, па и долазак на високе нивое свести. Млади брзо почну да се плаше свог гуруа, који им прожме све мисли, дању и ноћу, а понекад су ту и претње да ће наудизи њиховим породицама. Увере их да је цео свет илузија и да је једини излазак из те илузије да прекрша све Божје законе. То је уобличио још Карпократес, египатски црни гностик из 1. века. Тако су и Египћани, Сумери, Келти и Астеци приносили људске жртве. Боримо се с традицијом старом и 5000 година! Родитељи су нам говорили да су деца последњи дан пре самоубиства била весела, еуфорична, зато што су донела одлуку и више нису имала дилему око свог живота. А можда је било и дроге – описује Буђановац.
Повезани с ритуалним вишеструким самоубиствима
Они су међународно повезани. Кад им затреба ритуал, активирају неку ћелију. И тада се догоде вишеструка самоубиства. У руском Тјумину убило их се 36, а у велшком Бридгенту 19 – каже Буђановац. Свако самоубиство особе доводи онога ко ју је на то навео до нивоа свештенства и то је највећи могући “енергетски напредак” повезан с навођењем других на зло.
