Први светски рат, као и сваки рат, имао је своје хероје којих се, нажалост, данас мало ко сећа, па и држава Србија у мери и начину на који су они заслужили. Међу херојима Великог рата био је и др Арчибалд Рајс, чувени швајцарски криминолог светског гласа, који је свој живот везао за судбину српске војске и Србије и захваљући коме је свет чуо истину о страдању нашег народа.

У вилу Добро поље долазио је и краљ Александар

Пошто је видео многа зверства која су над недужним српским цивилима починили војници црно-жуте монархије, др Рајс је отишао у српске добровољце и заједно са војском, одбијајући било какве повластице, преживео голготу преласка преко Албаније и повратка у Београд.

Арчибалдова икона

Део сећања на овог хуманисту и осведоченог пријатеља српског народа чува се и у Горњем Милановцу, у вили Добро поље, саграђеној по истим нацртима као и кућа у Топчидеру у Београду у којој је до краја живота, 8. августа 1929. године, живео познати Швајцарац.

Иако тешко разочаран понашањем и увредама неких водећих политичара, пре свих Николе Пашића, др Рајс није ни помишљао да напусти Србију и своје саборце који су га бескрајно поштовали. Сахрањен је на Топчидерском гробљу, у гробници коју је за живота изградио са својим пријатељем и верним сарадником Алфредом Фавратом, а срце му је, по сопственој жељи, пренето у спомен-костурницу на Кајмакчалану где су сахрањени посмртни остаци хиљаде његових сабораца чије је херојство задивило цео свет.

Јола Фаврат

Неупућени, а њих је много више, могу да се запитају каква је веза између др Арчибалда Рајса и Горњег Милановца. Ову везу својевремено је објаснила Савка, односно Јола Фаврат, рођена Гачић из таковског села Лозањ, која је била удата за Димитрија, сина Алфреда Фаврата, доживотног Рајсовог пријатеља, који је такође преживео све недаће српске војске.

Јола Фаврат је преминула пре три године, а традицију чувања сећања и заоставштине, али и бројне личне предмете Рајса и породице Фаврат наследио је Никола Гачић, њен рођак. Захваљујући овој Шумадинки, пре две деценије штампана је Рајсова књига „Чујте Срби“, чији рукопис је Јола дуго крила. Тако су Срби сазнали како их је доживео човек који их бескрајно волео и баш зато им указао на мане актуелне и дан-данас.

Част и обавеза: Никола Гачић

– Ако на овом свету постоје случајности, онда је моја тетка Славка, односно Јола, прави пример за то. Као млада, отишла је да посети мог ујака Рајка који је у Лозани, у Швајцарској, имао велики ресторан. У том ресторану су се срели тетка Јола и Димитрије, једини син Алфреда и Лујзе Фаврат који су били велики пријатељи Арчибалда Рајса. Љубавна романса Јоле и Димитрија крунисана је браком у руској православној цркви 19. маја 1965. године. Тетка Јола је била до краја живота заљубљена у свог Димитрија који је, као и његов отац Алфред, мајка Лујза и њихов пријатељ Арчибалд Рајс, био очаран Србијом и њеним народом. На дан венчања Јола је преузела и обавезу да у име породице Фаврат чува успомену на њиховог пријатеља Арчибалда Рајса и да сачува све његове личне ствари јер није имао наследнике – објашњава Гачић.

– Нажалост, након Другог светског рата вила је одузета породици Фаврат и још много тога што је припадало Рајсу, а теча Димитрје је желео да у Горњем Милановцу изгради истоветну кућу. Саграђена је 1985. године, али Димитрије није стигао да ужива у њој јер је убрзо преминуо. Сахрањен је у заједничкој гробници породице Фаврат и Арчибалда Рајса. Поред њих је пре три године покопана и моја тетка Јола која је до последњег дана радо причала о својим сећањима на Рајса. Поштовање према овом великом пријатељу Србије тетка је пренела и на мене, а ја ћу, кад за то дође време, обавезу пренети на своју децу Теодору, Марка и Немању. За мене и моју породицу ово је велика част, али и велика обавеза – каже Никола Гачић.

Краљ крсни кум

Идеја да сагради вилу у Милановцу потекла је, причала је Јола, од Димитрија којег је таковски крај подсећао на Швајцарску и где је желео да проведе своје последње дане. Здање је почео да гради према плану виле Добро поље у Топчидеру којој је име дао краљ Александар Карађорђевић, чест гост у кући Арчибалда Рајса и Алфреда Фаврата. Чак је био и Димитријев крсни кум.

Сачувала сат, лулу и штап

Јола Фаврат је сачувала породичну причу Фавратових о Арчибалду Рајсу, као и његове личне ствари. Поред рукописа књиге „Чујте Срби“, ту су сат с отиском палца чувеног криминолога, његова лула, штап с којим је прешао Албанију, прибор за јело којим се служио и краљ Александар Карађорђевић, трокрилна икона коју је добио од српских војника, слике…

(Вести)

Ознаке: Арчибалд Рајс, Први светски рат.