Прочитај ми чланак

ОБОЈЕНА РЕВОЛУЦИЈА ЈЕ ПОЧЕЛА само нам то још нико није саопштио

0

Пошто ће овај текст неке људе узнемирити, а неке огорчити морам прије свега да изразим моје искрено саучешће породици Драгичевић из Бања Луке. Смрт њиховог дјетета ничим се не може залијечити нити постоје ријечи утјехе за њих, а право да сазнају истину о смрти свог дјетета једино што држава може да им понуди, па због тога имам потпуно разумијевање за њихове протесте.

Каква год била њихова реакција на текст који слиједи, ако га случајно прочитају, прихватићу је без коментара јер онима који изгубе дијете, као што се њима десило, право да траже правду не смије нико да одузме. Нити од њих треба да очекујемо да гледају даље од сопствене несреће.

Они имају право да не виде да се њиховом несрећом манипулише, али има ли право на то влада Републике Српске?

Сваком трезвеном човјеку је јасно да протести „Правда за Давида“ попримају обиљежја и облик обојене револуције и да за то свакако не треба кривити родитеље несрећеног младића нити сроднике и пријатеље који у болу излазе да изразе своје неслагање са радом полиције, али влада Републике Српске свакако нема право на ћутање, нарочито немају право да ћуте када је више него јасно да се несрећа Драгићевића користи за почетак још једине обојене револуције.

Гледано са стране стиче се утисак да је полиција избушена као сито и да је неко намјерно опструисао истрагу да би дошло до овога, мада је тешко повјеровати да је могуће било предвидјети реакцију оца као и реакцију народа.

Колико сам предсједник Републике Српске има под контролом полицију тешеко је просудити. Али како знам да су све владе избушене туђим играчима, а тек владе банана република какве су државе настала распадом Југославије имају у својим редовима можда више од половине оних који раде за неку страну тајну службу или у најмању руку за неки међунардни лоби, лако је могуће да у самој полицији има агената „пријатељских тајни служби“.

На страну што предсједник Додик губи вријеме обраћајући на изјаве моралних ругоба каква је она пјеваљка Карлеуша из Београда.

Шта је циљ?

Одговорићу на ово питање мало касније, а сад да се позабавимо узроком и поводом.

Повод за почетак још једне обојене револуције је неразјашњена смрт Давида Драгићевића. Наравно овде отац покојног Давида са пуним правом инсистира да полиција ради свој посао и да на сва питања добије одговоре, као и наравно да правда буде задовољена.

Узрок је можда случајно пронађен, али ја не вјерујем у случајности и знам добро да се нешто што се припрема годинама и финансира милионима долара не препушта случају.

Шта је узрок за обојену револуцију?

Има их много, али једно је сигурно нашим „пријатељима“ са запада је потребно жариште које ће скренути пажњу са оног што ће се десити у Јерусалему, односно са убијања муслимана у арапском свијету. Као и увијек кад уништавају муслимане у арапском свијету наши и њихови „пријатељи“ помажу наше муслимане, Албанце (у већини муслимани) или Чечене, наравно против православаца.

Ова година је изабрана да ватра буде запаљена у Републици Српској, на Косову и можда у Рашкој области. Али за почетак све почиње у виду мирних протеста против неодговорне полиције коју „свеједно треба укинути и подредити влади у Сарајеву“.

Знају добро мешетари да Срби неће на то пристати па су припремили план Б, страну интревенцију која би морала доћи из Хрватске, јер Хрватска је за име Бога чланица ЕУ па ће моћи легално да окупирају територију коју су сви њихови фашисти сматрали својом, Старчевић, Павелић, Туђман итд.

Народ је изашао на улице?

„Спонтано дешавање народа“ говорили су нам они који су организовали масовне демонстрације од деведесетих до данас. Јасно је да је Српска пуна људи којима је прекипјело али да се толико људи спонтано одазове неће повјеровати нико ко ишта о људима зна.

Не постоје спонтана окупљања која се броје хиљадама људи, него је потребан изузетан механизам да масу покрене, а механизам не функционише без новца.

Свакако да има много оних који чистог срца и савјести излазе на демонстрације тражећи правду за погинулог младића, али колико бих таквих било без бјесомучне и веома острашћене кампање на друштвеним мрежама?

Стиснуту песницу демонстраната виђамо већ од 05. октобра 2000 године, а од тада па до данас прошетала се преко источне Европе до арапског свијета, да би нам се вратила ове године.

Тражећи неутралан текст о обојеним револуцијама видим да нисам једини који види да је почела и код нас, па преносим овај текст који истина не бих могао да потпишем јер не вјерујем да је ово усмјерно против Милорада Додика.

Никад ни једна акција запада није усмјерена против предсједника јер њега је далеко лакше другачије елиминисати, него је увијек усмјерена против народа односно државе као оквира у којем тај народ живи.

1999 године су господари НАТО пакта и њихових пси (европски политичари) лајали како „Милосрадни анђео“ није усмјерен проти Срба него против Милошевића, па побише невин народ, док њему длака са главе није спала.

Видјели смо како функционише обојена револуција, сад бисмо могли да видимо како функционише висока политика и дипломатија.

Миодраг Лукић: Проститутка коју су Шиптари вољели и „усрана пера“ швајцарског новинарства

Док се дешавало нисмо знали који је повод швајцарској министарки спољних послова Мишлин Калми Реј да ризикује све што је постигла па и голи живот борећи се за независност Косова. Данас знамо али нам је касно да јадикујемо, госпођа је завршила задатак који је имала.

Ко је добио задатак да финансира и на терену руководи уништавањем Републике Српске?

Знаћемо ускоро јер гдје има много новца брзо се открије одакле долази.

Ја имам непровјерну информацију о 70 000 000 долара који су припремљени да би се овај посао започео, али какав нам је крај планиран не знам. Да ли мешетари планирају мањи или већи рат на нашој земљи још не знамо, мада можемо да претпоставимо да им је рат потребан као равнотежа за оно што ће почети или је почело у Јерусалему послије отварања америчке амбасаде у овом граду.

Написао сам ово свјестан ризика да ме огорчени људи, који не гледају даље од носа, попљују, као и да ме они о чијих 70 000 000 долара говорим убију, али морао сам то да урадим јер не бих сутра могао да се погледам у огледало да нисам то урадио.

Да не бих сутра цитирао пророка Осију:

„Изгибе мој народ јер је без знања“

Пробудите се драги сународници и будите свјесни да је пред нама испит тежи него што је био деведесетих година. Ако данас не будемо имали памети, сутра нам неће бити потребна.