Прочитај ми чланакВојни врх на челу преваре – 4. Део
Од мајстора механичара до Заменика Начелника Генералштаба Књига “Пад ноћног сокола” требала је да послужи искључиво у циљу афирмације успеха бившег 3.рд ПВО ,250.рбр ПВО, Војске Србије и Министарства одбране. Издавач књиге је Медија центар “Одбрана”,аутор пуковник Славиша Голубовић запослен у војнообавештајној агенцији Министарства Одбране.
Стручни рецензент књиге је Јовица Драганић,пензионисани генерал-потпуковник,бивши заменик начелника Генералштаба Војске Србије.Ја сам ратни заменик команданта 3.рд ПВО,потпуковник Ђорђе Аничић, једини официр који није унапређен у виши чин као члан борбене послуге која је оборила Ф-117А,са одличном ратном оценом кога је одликовао председник Републике Србије ратним одликовањем. Официр чија је јединица ратовала свих 78 дана рата,имала успеха на ратишту (оборила Ф-117А и Ф-16ЦГ са материјалним доказима),донела орден народног хероја 250.рбр ПВО, после рата мимо Закона о Војсци смењен са дужности и постављен на формацијско место нижег чина. Скинут сам са списка за школовање ратних официра. Ко се то и зашто играо са официром? Држава ме казнили што сам је бранио!
А онда 17,5 година после рата доживео сам ново понижење. У књизи је фалсификован:
1. Мој поподневни рад 27марта 1999.године
2. Проглашен сам неодговорним и стављан на места где уопште нисам био;
3. Моје идеје и радње које сам предузимао приписиване су другим лицима;
4. Негирана су ратна војна документа и извештаји;
5. Као руковалац гађања проглашен сам другим помоћником руковаоца гађања који не постоји у Упутству за борбени рад,што значи да нисам члан борбене послуге која је оборила Стелт;
6. Прекројен је ток борбеног рада приликом обарања Ф-117А.Пођимо редом: ТРЕЋА превара: Фалсификовање састава борбене послуге која је оборила стелт Ф-117А? Шта каже књига,а шта званична документа?
Због сложености теме трећу превару морам анализирати у више наставака.У прошлом чланку читаоц је сазнао која документа регулишу састав борбене послуге,број чланова послуге и радна места у станици за вођење ракета.
1. У станици за вођење ракета има шест радних места и то су руковаоц гађања,помоћник руковаоца гађања,командир батерије,официр за вођење ракета и оператори ручног праћења по равни Ф-1 и Ф-2.Не постоји други помоћник руковаоца гађања као што је написао у својој анализи на страници 188 аутор књиге.
2. На рандом месту помоћника руковаоца гађања где сам ја седео за време борбеног рада сада седи мајор Борис Стоименов.Ове две констатације су суштинске преваре јер аутор и стручни рецензент негирају Упутство за борбени рад и прекрајају састав борбене послуге која је оборила Ф-117А. То јасно пише на дну странице 188 књиге.
Прилог бр 1.- Страница 188 књиге
Трећи ракетни дивизион је 2.Маја 1999.године оборио Ф-16ЦГ. Авионим је пилотирао потпуковник Дејвид Голдфејн који је данас генерал са четири звездице на дужности Начелника Генералштаба Ратног Ваздухопловства Америке у Здруженом Генералштабу. Врло брзо за само неколико дана борбена послуга која га је оборила је стимулисана. Чланови ракетног тима за исто дело стимулисани су различитим стимулативним мерама.
Ко је то и зашто у 250.рбр ПВО ,на основу ког критеријума одлучио да их различито награди? До 7.Маја чланови борбене послуге који су оборили Ф-117А, петорица од нас шесторице, били су ванредно унапређени у виши чин осим мене.Тада је постало кристално јасно да сам елиминисан.То се сасвим лепо види из упоредног прегледа стимулативних мера по радним местима за два оборена авиона. Ко је на позицији помоћника руковаоца гађања на Ф-117А,Аничић или Стоименов?
Прилог бр.2.-Упоредни преглед стимулативних мера
Први пут у историји ратовања са ракетним системом НЕВА С-125М1 оборен је авион стелт технологије. Заједно са екипом са ратног поља донео сам златну медаљу држави и народу. Елиминација ме је болела као човека и официра. Чин апсулутно није био важан.Био је важан принцип.У тим ратним данима донео сам врло тешку одлуку да питам командну линију зашто сам скрајнут. Написао сам приговор на доделу стимулативних мера поштујући војничку процедуре.
Прилог бр.3.-Приговор на доделу стимулативних мера-I део
Прилог бр.4.- Приговор на доделу стимулативних мера-II део
Приговор сам по себи много говори. Његовом анализом може се доћи до врло значајних закључака. Они се огледају у следећем:
1. Приговор представља класичан војни документ. На њему су деловодни печат и печат војне поште на потпису команданта. Заведен је за време рата 8.Маја 1999.године
2. Ту ноћ сам прво Јанку Алексићу референту правца задуженим за рад са 3.рд ПВО на оперативном центру 250.рбр ПВО издиктирао параметре уништеног циља Ф-117А и састав борбене послуге која је оборила стелт,а потом после 10-так минута на његов захтев и пуковнику Драгану Станковићу,Начелнику штаба 250.рбр ПВО,а за време борбеног рада Начелнику групе за борбено командовање (ГБК) 20-тог оперативног центра. То исто је записано у ратном дневнику “Смена” на 20-тој страници.Ратни дневник је изашао на десетогодиницу обарања 2009 године.Седамнаест ипо година касније у књизи Дани Золтана на страници 65 каже.Цитирам: …
Извештавам Јанка да је циљ уништен и дајем почетне податке и податке о уништењу.Након тог податке тражи Станковић,па онда то понављам. Онда кажем Ђорђу иди тамо види са записничарем и усагласите податке да буде како треба…завршетак цитата. Јанко после 17,5 година у својој изјави на страници 121 књиге каже.Цитирам:…Тражим од Данија комплетне податке,а Станковић повишеним тоном: “Ма остави податке,још налет траје,какви сад подаци,пусти,то ћемо после”…Податке о дејству дивизиона прослеђујемо на командно место Корпуса ПВО…завршетак цитата.Нетачна је тврдња Јанка Алексића и Дани Золтана по питању ко извештава из дивизиона бригаду. Подаци о дејству дивизиона прослеђени су депешом и документом Корпусу ПВО по питању параметара циља и састава борбене послуге која га је оборила. Тај документ постоји.
3. У приговору се набраја састав борбене послуге која је извршила бојево гађање по радним местима у станици за вођење ракета. Има ли ту Бориса Стиоменова?
4. Приговор упућује на ратно издање часописа Војска где је борбена послуга која је оборила Стелт под псеудонимима тј.ратним именима. У чланку “Игра на нож” ја сам Анђелко Ђорђевић.
5. У приговору се види по чијој наредби су ванредно унапређене старешина,бројеви наредби, и датуми унапређења.Унапређени су редом Николић,Дани,Муминовић,Матић и Тиосављевић.Укупно 5 од 6 старешина.Нисмо стимулисани само војник и ја.
6. Зашто није унапређен и где је на списку Борис Стоименов ако је помоћник руковаоца гађања као што је написао аутор на страници 188 своје књиге?
7. Види се да тражим службени разговор код команданта корпуса ПВО,генерала Бранислава Петровића. Да ли ико има дилему да бих тражио тај службени разговор да иза мене не стоји истинита тврдња.
8. Приговор прослеђује командант јединице предпостављеној команди 250.рбр ПВО, јер је оправдан,а он не може нити је надлежан да га реши. Својим потписом ,печатом и прослеђењем он тврди и каже да је све написано у мом приговору неоспорно тачно.Овај приговор био је достављен на увид и аутору књиге пуковнику Голубовићу.Имао је потпуна сазнања по питању састава борбене послуге,али то му није сметало да иде у превару. На тај начин демантовао је војна документа ,исмејао и омаловажио прослеђење команданта ракетног дивизиона,саму командну линију и довео у заблуду јавност и војну организацију.Штампајући лажи Министарство одбране је оштетило буџет за 237.400 динара.
Прилoг бр.5.-Страница 20 ратног дневника Смена
Прилoг бр.6.-Страница 65 Данијеве изјаве
Прилoг бр.7.-Страница 121-Јанкове изјаве
Но то нису једина војна документа која потврђују наводе у мом приговору.Команда Ко ПВО је тражила да се командант Дани изјасни по питању приговора.
Прилог бр.8.-Образложење приговора тражи
Прилог бр.9.-Образложење приговора доставља
Одговарајући на питања која се траже од њега командант ракетног дивизиона поново потврђује наводе из мог приговора. Ни једног момента он не каже да је приговор неоснован,да нисам члан борбене послуге,да нисам седео на рандом месту помоћника руковаоца гађања за време борбеног рада.Не помиње ни једног момента Бориса Стоименова на том рандом месту.Логично јер ту није седео за време обарања.И сада се поставља једно логично питање.Одкуд ја као руковаоц гађања на радном месту помоћника руковаоца гађања у саставу борбене послуге која је оборила стелт.Одговор је врло једноставан.
Радно место помоћника руковаоца је на самом улазу у кабину.Тај простор је врло скучен величине неких 55џ50цм Ту нема места за двојицу људи. Борис Стоименов је на том рандом месту био од 18.00-20.30 часова,а потом ја од 20.30-21.15 док нисмо добили наређење да напустимо ватрени положај после бојевог гађања. Вратио сам се са поподневног задатка и у 20.30 улазим у станицу. У моменту када сам отворио врата Стоименов је угледавши ме устао и ја седам на његово радно место. Од тог момента он више није члан борбене послуге.То је било потпуно логично, дошао је старији по чину, заменик команданта и руковаоц гађања у његовој смени. Борис одлази дубље у кабину и стаје иза леђа официра за вођење ракета Муминовића и командира батерије Николића. Тако се комплетирала борбена послуга по радним местима која је у 20.42 оборила стелт Ф-117А. Да сам којим случајем сео на било које друго радно место без обзира што сам руковаоц гађања у извештају према предпостављеној команди моје име би било на том радном месту где сам се затекао за време борбеног рада.Из досад објављених докумената потпуно је јасно да је борбана послуга која је оборила стелт Ф-117А по радним местима била следећег састава:
1. Дани Золтан-руковалац гађања (РГ)
2. Ђорђе Аничић-помоћник руковаоца гађања (ПРГ)
3. Дарко Николић-командир батерије (КБ)
4. Сенад Муминовић-официр за вођење ракета (ОВР)
5. Дејан Тиосављевић-оператор ручног праћења по Ф-1 (ОРП-Ф1)
6. Драган Матић-оператор ручног праћења по Ф-2 (ОРП-Ф2)Закључак се намеће сам по себи. Аутор књиге и стручни рецензент прекројили су историјски догађај по питању састава борбене послуге. У гнезду борбене послуге појавило се кукавичије јаје у виду Бориса Стоименова кога аутор књиге ставља на радно место где сам ја седео. За време борбеног рада он је стајао иза леђа официра за вођење ракета и командира батерије и ни на који начин није учествовао у борбеном раду. То потврђују сва војна документа. Дакле Борис Стоименов није члан борбене послуге која је оборила Ф-117А,а понајмање помоћник руковаоца гађања за време борбеног рада.
