Прочитај ми чланак

О СРПСКИМ И ЈУГОСЛОВЕНСКИМ ПИТАЊИМА У ФРАНЦУСКОЈ за време Првог светског рата

0

Разговор Василија – Васе И. Јовановића са Николом Пашићем, 26. јула 1917.1

Никола Пашић: Господине Јовановићу, ја овај, никако да схватим то ваше градитељство мада сам, овај, грађевински инжењер. Овај, сви сте зидари, слободни, онда сте, овај, подељени, мислим, ви не припадате онима, они не припадају вама, нисте слободни да делујете самостално. Можете ли ви заједнички да делујете?

Васа И. Јовановић2: Сви смо ми некада, још 1908. били у једној ложи, у ложи „Побратим“. Она је била, да тако кажем, под влашћу Велике ложе Угарске, јер свака ложа мора бити у некој великој ложи, а то се каже под заштитом.

Никола Пашић: Како су вас Угри штитили?

Васа И. Јовановић: Па штитили су нас толико добро да смо морали да оснујемо нову ложу која је под француском заштитом. Французи су хтели да помогну и дали нам дозволу да направимо ложу. Хвала им због тога, то никада не смемо да заборавимо.

Никола Пашић: А шта је, овај, било са овим, оним другим зидарима?

Васа И. Јовановић: Они су се окренули Румунима, затим Немцима и Италијанима, на крају Грцима и направили Самосталну ложу.

Никола Пашић: То је она ложа, овај, Вајферт?

Васа И. Јовановић: Тако је, Србија сад има две групе слободних зидара. Једна је у најтешњим везама са Грчким Великим Оријентом, друга, окупљени око ложе „Уједињење“, L`Union, стоји у најтешњим везама са Великим Оријентом Француске под чијом непосредном заштитом она живи и ради.

Никола Пашић: Мени би, овај, требало помоћи, око Грка, неко ко са њима има добре везе.

Васа И. Јовановић: Ја сам овамо позван како бих отишао у Солун и тамо сузбијао утицај грчких масона на француске официре.

Никола Пашић: Па какви су изгледи?

Васа И. Јовановић: За сузбијање утицаја грчке масонерије на француске официре, боље је да се директно ради по грчким ложама. Ми смо у француским ложама завршили неке друге ствари.

Никола Пашић: Како то, овај, да радимо?

Васа И. Јовановић: Код грчких ложа могу радити само чланови Српске независне ложе, јер су они у нарочитом пријатељству са Грчким Великим Оријентом, који их је миропомазао – да се тако изразим – као независан оријенат. Само они могу радити код Грка због тога што припадају шкотском ритуалу.

Никола Пашић: Сад су, овај, и Шкоти важни. Грци су Шкоти. Ви сте Французи. А колико, овај, ви, докторе, можете помоћи, с обзиром на ваше личне везе, с обзиром да сте Македонац? Чујем, овај, да је било Срба из Македоније и Грчке који су чланови грчких ложа?

Васа И. Јовановић: Питање је хоће ли грчке ложе, које припадају шкотском ритуалу, да ме приме у своје радионице? Ако би, изузетно, у овим ратним приликама, примали и чланове ложа које не припадају шкотском ритуалу, ко је тај који би ме њима представио, а потом увео у грчке ложе?

Никола Пашић: Ко може да успостави с њима контакт?

Васа И. Јовановић: Природно је да то уради Независна српска ложа. Она има око 100 чланова. Ту су господа Ђорђе Вајферт, Манојло Клидис, Миша Цукић, Станоје Михајловић, секретар посланства у Риму и тако даље, и тако даље. Мислим да Независној српској ложи нема згоднијег места за рад него што је Грчка. Тамо су њени чланови радо примани и радо слушани. Нама је место у Француској.

Никола Пашић: Можда би, овај, баш то ваљало да се избегне, овај, можда због блискости. Можда би још неко могао да присуствује, ко није тако близак њима, а близак је нама. Ако наши Шкоти, овај, раде у Грчкој, ваши, докторе Јовановићу, би требало да наставе у Француској?

Васа И. Јовановић: Треба, дакле, размислити о томе да сам ја цео свој рад на јавним пословима, ван земље, посветио везама са Француском и искоришћавању њеног утицаја у корист остварења наше националне мисли. Шта бих ја сад могао урадити код Грка које не познајем довољно и са којима никада нисам имао никаквих веза?

Никола Пашић: Ја не могу да се снађем у тим масонским поделама, овај, између тих Француза, Енглеза и Шкота. Овај, како то човек да разуме?

Васа И. Јовановић: Велики Оријент Француске јесте чисто демократска установа која је напустила многе старе форме шкотског ритуала задржавајући оне најпотребније и то више из поштовања према традицији. Због тога ложе шкотског ритуала, ту спадају Независна српска ложа и Велика грчка ложа, не признају Велики Оријенат Француске као уредну слободнозидарску групу. Због тога су и чланови ложе „Уједињење“ били искључени из Српске независне ложе. То је разлог због кога нама из „Уједињења“ не може бити места ни у радионицама Велике Грчке Ложе.

Никола Пашић: Ви се исто зовете, масони, овај, слободни зидари, имате исте циљеве, радите свако по свом.

Васа И. Јовановић: Ми се својим слободним зидарима нисмо знали довољно користити у прошлости. Па ни сада кад се решава судбина Срба, Хрвата и Словенаца. Преко слободног зидарства, међутим, може се боље него икојим другим начином утицати на јавно мнење у Француској. И ја, када сам 1908, у моменту велике националне кризе, стварао ложу „Уједињење“ стварао сам је пред велику националну кризу коју смо предосећали сви ми који смо се бавили националним питањем. И првој и другој групи зидара циљ је да раде на уједињењу.

Никола Пашић: Па јел радите?

Васа И. Јовановић: Радимо и једни и други.

Никола Пашић: Какви су резултати?

Васа И. Јовановић: О мом раду у Паризу знају господа Веснић, Љуба Јовановић, садашњи министар унутрашњих дела и доктор Момчило Нинчић, садашњи министар грађевина који се затекао у Паризу баш у времену када сам тамо радио на стицању веза са Великим Оријентом Француске. Ја сам мислио и мислим да је за српско слободно зидарство најпотребније радити на тесним везама међу члановима српско-хрватске породице па ћемо, доцније, кад се ујединимо и пребринемо своје бриге, моћи да водимо рачуна и о бригама светске породице.

Никола Пашић: Шта ваша група, која је у добрим односима са Французима, овај, има као предност у односу на ове друге?

Васа И. Јовановић: Још пре 100 година кроз француске ложе је прошла прокламација Les Droits l’ homme – Права човека – пре него је пуштена у свет. Данас су опет они ти који прокламују право народности на живот и самоопредељење. Интимна веза која је добијена са Великим Оријентом Француске оснивањем ложе „Уједињење“ добро је дошла да се преко француских слободних зидара пледирају наши циљеви ка националном ослобођењу и уједињењу, јер су Французи, били и остају, најватренији и најдаровитији браниоци оних који пате и страдају.

Никола Пашић: Да ли ће други да прихвате то што хоће француски масони?

Васа И. Јовановић: Тако је радила талијанска масонерија, Гарибалди и Ђузепе Мацини, тако је радила и немачка масонерија која је пре политичког уједињења прво, преко ложе, остварила духовно уједињење Немачке. Тако је најзад урадила и грчка масонерија преко својих хетерија којој је припадао и Рига од Фере. Коначно да то урадимо и ми. За то ћемо добити подршку.

Никола Пашић: Рекли су ми, овај, да су српски и италијански масони у прошлости добро сарађивали.

Васа И. Јовановић: Та сарадња је била врло тесна. У Српско-турским ратовима 1876– 1878. учествовало је 200 масона гарибалдинаца. Тада је била формирана једна војна ложа којој се нажалост траг изгубио. Српска ложа „Слога, рад и постојанство“, која је сада у саставу Српске независне ложе, била је под заштитом италијанских масона. Сада са њима, мада су нам формално савезници, водимо борбу по француским ложама.

Никола Пашић: Нашта, овај, личи тај зидарски обрачун?

Васа И. Јовановић: Италијански масони, који знају значај слободног зидарства у Француској, послали су своју браћу да по француским ложама пледирају за своје интересе, пре свега за јадранску обалу коју они хоће за себе. Њихово изненађење је било велико кад су у француским ложама наишли на неколико наших слободних зидара који су са успехом сузбијали њихова нетачна тврђења. Међу њима овде нарочито истичем господина Хинка Хинковића, члана хрватске ложе „Љубав ближњем“, који је у Великом Оријенту Француске одржао две конференције и имао очита успеха. Италијани су нарочито били изненађени кад су наишли на два члана ложе „Уједињење“ која је под заштитом Великог Оријента Француске. Они су мислили да ће лако придобити Велики Оријент Француске за своје националне аспирације.

Никола Пашић: Како Влада најбоље да сарађује, овај, у истом циљу, са нашим зидарима, како, овај ти ваши „Шкоти“, „Французи“, „Енглези“ да раде за нас?

Васа И. Јовановић: Ако мисли да на основу принципа националности тражимо ослобођење Срба, Хрвата и Словенаца, онда треба да се ради преко Великог Оријента Француске. Ако хоћете да пропагирамо идеју заједнице између Срба, Хрвата и Словенаца, онда треба да се ради код Великог Оријента Француске. Ако хоћете да сузбијете италијанске претензије на крајеве насељене словенским живљем, онда треба да се ради код Великог Оријента Француске. Морам додати да Велики Оријент Француске не прави строге разлике између једних и других масона (између „Шкота“, „Енглеза“ и „Француза“ како их ви називате). Сви слободни зидари могу долазити на радове његове ложе, јер он сматра форму као нешто споредно обраћајући више пажње идејама и раду. Зато се код Великог Оријента Француске могу употребити сви српски и југословенски слободни зидари.

Никола Пашић: Онда, овај, ви докторе Јовановићу, да наставите рад у Француској. И, овај, па не заборавите да сте увек били радикал.

Васа И. Јовановић: Члановима ложе „Уједињење“ место је у Француској. Тамо су радо примани и радо слушани, јер су у Великом Оријенту Француске код своје куће.

Никола Пашић: Можете ли, овај, да будем отворен, преко француских зидара да делујете на француске официре који су зидари, да на њих Грци не врше утицај?

Васа И. Јовановић: Вајфертова Велика ложа Србије и грчки масони су у одличним братским везама, оне досежу до врха грчке владе. Они могу ту грчку иницијативу зауставити на извору. То је боље него да идемо около преко француских зидара па да тражимо везу са официрима зидарима. Они су нам већ доста помогли око Италије. Нека део посла одраде и наши „Шкоти“. Покушајте то преко Јована Вељића и оних које сам већ поменуо.

Никола Пашић: Сваки, дакле, овај, да буде на своме месту.

Васа И. Јовановић: Ја се Влади радо стављам на располагање за свако даље обавештење и за евентуалну организацију рада српских слободних зидара који би се имао употребљавати по дужности коју би Влада имала дати.

Разговор Василија И. Јовановића и Николе Пашића 10. октобра 1917.

Никола Пашић: Да ли има промена у Француској у, овај, односу на нас?

Васа И. Јовановић: Француски Велики Оријент и даље је на становишту да принцип националитета треба задовољити како би будуће државе биле у што већој мери националне државе. Међутим, Италијани раде на томе да гледишту Великог Оријента умање значај. Преко својих људи завели су извесне ложе и уверили их да је прокламација Великог Оријента о принципу националитета чисто политички акт. Неке су се ложе заиста дале завести од Италијана па су упутиле своје протесте Великом Оријенту. У енергичности протеста нарочито се истакла ложа у Ници. Тај протест је дошао из Гарибалдијевог родног места и у исто време кад су се у неким забаченим крајевима Корзике чули повици: хоћемо да смо Италијани. То је навело Французе на озбиљно размишљање о њиховим намерама.

Никола Пашић: Шта очекујете да ће Французи предузети?

Васа И Јовановић: Велики Оријент се састао 20, 21. и 22. септембра и на конгресу је остао у свему при својој ранијој одлуци: да принцип националитета треба спровести до крајње могућности.

Никола Пашић: То нам, овај, ваљда иде на руку. Какав је одговор Италијана?

Васа И. Јовановић: Италијани су повукли већи део људи из Француске. Али, остао је врло окретни римски професор Ђино, као и један публициста и 2-3 мање значајна човека. Они будно прате рад ложа и узимају реч кад год им се укаже прилика да нешто кажу у корист италијанске ствари.

Никола Пашић: Како ће то ићи даље?

Васа И. Јовановић: Велики Оријент дискретно обуставља дискусије поводом српско-талијанског питања. Један од разлога је у томе што је у препиркама по неки пут долазило и до незгодних сцена као када је један Италијан скинуо регалије са себе и хтео да изиђе из ложе јер није могао да слуша како један Француз прокламује словенским покрајинама земље „које Талијани натапају својом крвљу“, како је рекао. Француз који је то учинио зове се Гастон Мак. Он је публициста, члан многих пацифистичких друштава, заступа гледиште да је у интересу мира потребно задовољити праведне тежње Југословена.

Никола Пашић: Шта француски слободни зидари саветују да зидамо, овај, како и чиме?

Васа И. Јовановић: Велики Оријент дискретно нам је напоменуо и овом приликом да избегавамо све што би могло да изазива Италијане. Сада је на реду дискусија о југословенском питању. Ове недеље говориће један Француз о Југословенима. Наша тактика би требало да се састоји у томе да пустимо Французе да говоре о нашим стварима: ми их пак загревамо за њих у приватним разговорима стављајући им се на расположење за сва обавештења. Што се мене тиче, ја сам 30. септембра у Лиону држао јавно предавање о Југословенима. Присуствовало је преко 1500 лица. Представио ме је господин Орио, председник Лионске општине и доскорашњи министар за снабдевање у кабинету господина Рибоа. По извештају који је добио комесар за избеглице у Паризу од нашег конзулата у Лиону, представљање је успело.

1 Из књиге Д. Коларевић – Масони и сарајевски атентат, Чигоја, Београд 2016.

2 Др Василије И. Јовановић је рођен у Скопљу 1874, докторирао је право у Белгији. Оснивач је са др Милорадом Гођевцом и генералом Јованом Атанацковићем, у септембру 1903, у кући Луке Ћеловића Српске револуционарне акције, четничке организације. Васа И. Јовановић је био члан Пашићеве радикалне странке, као и Лазар Пачу, Манојло Клидис, Станоје Михаиловић…

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!