НЕПОЗНАТИ СТАРИ ВЕК: Срби потомци амазонске краљице

Миодраг Милановић

19:19 01.01.2017.

Роксолани су били српско племе Алана, названо по Роси или Роксанди, "амазонској" краљици, од које су, како Страбон бележи, водили порекло. Сарматска историја говори о низу таласа који су се кретали од истока на запад, потискивали су и бивали су потискивани, све док не би ударили о границе Рима. Енглески историчар Ричард Ноулс помиње Јазиге као осниваче града Јајца, у централној БиХ.

Роксолани су били српско племе Алана, названо по Роси или Роксанди, „амазонској“ краљици, од које су, како Страбон бележи, водили порекло. Сарматска историја говори о низу таласа који су се кретали од истока на запад, потискивали су и бивали су потискивани, све док не би ударили о границе Рима. Енглески историчар Ричард Ноулс помиње Јазиге као осниваче града Јајца, у централној БиХ.

СРПСКИ СТАРИ ВЕК – СРПСКА ПЛЕМЕНА САРМАТА

Када су се српска племена Сармата, у I веку наше ере, сручила на границе Римског царства, она су већ била разбијена на групације са посебним именима и римски историчари их, обично, под тим именима и помињу. Најчувенија су племена Јазига, Роксолана и Алана. Њихови међусобни односи и сукоби са Римом сада су прилично познати, али пре него што подробније размотримо њихову историју, било би корисно да у главним цртама прикажемо велика миграциона кретања у источној Европи, у целини.

Сарматска историја је повијест о низу таласа који су се кретали од истока на запад, потискивали су и бивали су потискивани, све док не би ударили о границе Рима и ту се разбијали на још сложеније валове и унакрсне струје.

Први талас – српску претходницу – чиниле су Јазиге. У II веку пре н. е. они су живели северозападно од Азовског мора, између река Дњепра и Дона. Иза њих, на истоку, били су Роксолани, а испред њих, један несрпски народ, Бастарни. Порекло њиховог имена у вези је са говором (јазик – језик – Јазиге) и невероватном храброшћу. Енглески историчар Ричард Ноулс (Рицхард Кноллес), у својој Општој историји Турака (Тхе Генерал Хисторие Оф Тхе Туркиес), издатој 1610. г, помиње Јазиге као осниваче града Јајца, у централној Босни, називајући га: „Јанза, тхе цутзу од Јазига“. Веза између Јазига и јаја је метафорична – и данас се, у Србији, за некога ко је изузетно смео, каже да „има јаја“.

Ратови против Рима

Најстарија историја Јазига није нам позната. Истраживач Т. Сулимирски каже да су они били идентични са „краљевским Сарматима“. Почетком нове ере, Страбон, а затим и Тацит, помињу их као народ који, живећи између Дњепра и Дњестра, владај једним келтским народом, званим Бастарни. О Бастарнима, Тацит каже: „Услед честих бракова између њихових угледних породица и породица Сауромата, они су прихватили неке обичаје те земље“. У понтској области нису нађени никакви археолошки остаци Јазига, иако су они, у области близу Азовског мора живели бар један век и још једно столеће, у степама западно од Дњепра.

Притисак Роксолана одбацио је Јазиге преко Дњепра и Дњестра, почетком првог века нове ере, све до делте Дунава и римске границе. Прва борба између Сармата и Римљана, о којој имамо помена у историјским вестима, вођена је 78. г. пре н. е. до 20. г. н. е., Јазиге су прешле Карпате и населиле се у мађарској равници. Овде се ратовање са Римом наставило у наредна четири века. Јазиге су ратовале и уз Рим, као савезници.

Са њима су били удружени у борбама са, касније придошлим, Србима. У ово време, Јазиге ће се населити и у централној Босни, где су основали, већ поменути, изузетно добро утврђени град Јајце. Затим, они нестају са позорнице историје, потиснути у заборав силама сувише снажним да би им се могли одупрети.

Јазигама за петама ишли су Роксолани. То је било следеће велико племе Срба које је дошло на запад, прешавши Дунав средином II века пре н. е. Они су најпре опустошили земљу, а затим су се населили северно од Јазига, у степама између Дона и Дњепра. Роксолани су делимично покорили „краљевске Сармате“, местимично их потиснувши западно од Дњепра. Роксолани су били српско племе Алана, названо по Роси или Роксанди, „амазонској“, краљици од које су, како Страбон бележи, водили порекло.

Живот људи у шаторима

Око 110. г. пре н. е. они су се укључили у политичке борбе у црноморској области; најпре су се придружили Скитима, у њиховој борби против босфорског савеза, а затим, пошто их је потукао понтски владар Диофант, помогли су понтској војсци да освоји Босфорско краљевство. Њихов пораз у првом рату описао је Страбон. Они су имали војску од педесет хиљада људи и уживали су глас добрих бораца, али су били лако наоружани и нису се могли одупрети тешко наоружаној фаланги. Њихови калпаци и оклопи били су од сирове коже, а од оружја су имали штитове од уплетеног прућа, копља, лукове и мачеве.

До средине I века н. е, Роксолани су били захваћени једном много већом сеобом племена и прешли су у област западно од Дњепра. Одавде су неки отишли у подручје између Дњепра и делте Дунава и ту се настанили, потиснувши Јазиге, који су тамо живели пре њих. Највећи део кренуо је даље на југ и, до 62. г. н. е. стигао у равницу јужне Румуније. Код Страбона налазимо један опис Роксолана из тог времена (17-23. г. н. е.), где их назива „људима који станују у колима“. Њихови шатори од пусте били су причвршћени за кола у којима су, попут већине Сармата, проводили цео живот.

Ратници

„Скоро сви Алани (српско племе)“, каже Амијан Марцелин, писац из 4. вијека „високи су и лијепи. Од њиховог страшног погледа човјека подилази језа. Они су вјешти и окретни у руковању оружјем. По начину живота и обичајима они су мање дивљи од Хуна. (Занимљиво је да су Готи и Данци вјеровали да су Хуни били Срби, као што се каже у саги Херврар: „Под именом Хуна наши су стари сматрали Србе и Балтичке Словене, а ту су од искона живјели само као Срби, понекад Саксонци, које доцније називаху Виндима или Вендима“. Или, на другом мјесту: „У љето је краљ Хајдрек (Хеидрекр) отишао у рат и дође са војском својом у земљу српску – хунску, којом владаше краљ Хлум (или Хум) и у ког беше кћи Слава“. Уживају у опасностима и ратовањима.