Прочитај ми чланак
На православни празник Младенце у априлу 1942. године злогласне усташке јединице под командом Јуре Францетића у селима Стари Брод и Милошевићи, на левој обали Дрине, петнаестак километара низводно од Вишеграда, стижу српски збег од десетак хиљада душа, са женама, старцима и децом, и праве стравичан масакр.
У Старом Броду десио се погром мимо поимања здравог људског ума
У спомен-комплексу Стари Брод, јуче је у капели одржан парастос за све побијене Србе у усташкој офанзиви из марта и априла 1942. године.
Начелник општине Рогатица, на чијој се територији налазе села Стари Брод и Милошевићи, каже да је усташка офанзива под називом Трио имала за циљ да „очисти“ од Срба терен од Сарајева и Зворника до Вишеграда, да побије што више становништва, а остатак протера у Србију.
Милош Башовић из села Бранковића код Рогатице приликом покоља сакрио се међу побијене и гледао усташки пир:
Немци као спасиоци
Звучи невероватно, али једна немачка јединица која се налазила на десној обали Дрине није могла више да гледа масакрирање српског становништва, па је пуцала у ваздух вичући: „Цурик усташ!“
То су потврдили преживели који су испричали и да су немачки војници и недићевци чамцима и скелама, са локалним чамџијама успели са спасу и превезу преко реке неколико хиљада Срба.
– Видим како ми заклаше мајку и браћу и многе моје комшије, а онда их стављају на поњаве и бацају у Дрину.
Милован Бакмаз из села Соколовића код Сокоца описује напад усташа на српски збег:
– Усташе наваљују на жене, силују их, боду бајонетима, наши људи сами скачу у Дрину мутну и крваву. Преживео сам кријући се иза једног жбуна, а нас неколико спасили су недићевци који су пристигли са друге стране реке чамцима.
Ристо Боровчанин из села Педиша код Сокоца је срећом спасао живот:
– Што оста народа горе у страни и остаде, а што ухватише оно доле према Дрини почеше убијати. Силују жене, кољу, одсецају руке, ноге, ваде очи, бацају малу децу увис и дочекују на бајонете. Био је то један страшан ужас и пакао.
Посланик у Народној скупштини Републике Српске Мирослав Којић каже да је изградњом спомен-комплекса у Старом Броду исправљена историјска неправда, јер су комунистичке власти више од пола века ћутале о овом догађају и злочин је, зарад братства и јединства, свесно прикриван.
– И у отаџбинском, последњем рату, сведоци смо да се злочини над Србима покушавају да прикрију и да се само они оптуже за ратне страхоте, што се не сме допустити. Историја се и на овом случају понавља – каже Којић.
Гојко Драгичевић из Борика код Рогатице гледа у Дрину по којој капље киша.
– То су сузе девојачке. Гледао сам својим очима кад се моја 16-годишња сестра са још четири другарице девојке загрлила и да не би пала у усташке руке скочила у мутну Дрину. И сад ми у сан долази лелек девојака којих су се дочепале усташе – прича Драгичевић.
