Прочитај ми чланак
У многим немачким болницама недостају лекари и остало медицинско особље, због тога Немачка све више „увози“ и ту врсту стручњака.
Стручна радна снага из иностранства је добродошла. Међутим, не може сваки страни лекар одмах да се запосли. Они често не говоре немачки, па прво морају да похађају курс језика.
„Лекари и медицинске сестре из источне и јужне Европе су стручни, али одлучујуће је то колико добро владају језиком. То је алфа и омега“, објашњава Силвио фон Ентрес, руководилац Медјунајтед Академи у граду Марлу
То је једна је једна од бројних фирми у Немачкој које су се специјализовале у посредовању при ангажовању стручног особља за болнице.
Осим у земљама југоисточне Еуропе као што су Румунија, Грчка, Хрватска, Србија, Албанија, и Босна и Херцеговина, особље најчешће проналазе и у Пољској и Русији. А откако је наступила криза евра, много је заинтересованих лекара и из Шпаније.
Захваљујући закону који је на снагу ступио 1. априла 2012, а којим се признају професионалне квалификације стечене у иностранству, додела лекарских дозвола за рад у Немачкој више није строго везана уз поседовање одређеног држављанства.
Ипак, док је лекарима из земаља чланица Европске уније потребно само да докажу да довољно добро знају језик, њихове колеге које долазе ван граница ЕУ морају, да би добили дозволу за рад, да положе испит о медицинском знању.
„Лекари који долазе ван Шенгенске зоне морају прво да затраже визу са радном и стручном дозволом. То значи да прво морају да пронађу радно место, а да ће тек онда бити покренут поступак признавања квалфикација.
Пре него што приступе испиту о еквивалентом медицинском знању, страни лекари редовно пролазе такозвану фазу прилагођавања и утврђивања. Током тог времена могу да раде и зарађују, али увек ограничено и под надзором одговорног лекара“, каже Ентрес.
Након шест до дванаест месеци, већина страних лекара осећа се спремним да изађе на испит. Лекар може сам да одлучи када ће се пријавити за испит. Занимљиво је да се при провери квалификација за специјалисте „урачунава и медицински, радни период из њихових домовина.“
Немачки језик не мора обавезно да се учи у Немачкој. Страним лекарима курсеве језика нуди све више посредника нуди у њиховим земљама, а након тих припремних курсева, лекари добијају могућност да похађају додатне, у Немачкој. На њима добијају „гланц“, односно уче вокабулар и комуникацију потребну у свакодневном болничком животу.
Током припремних курсева лекари имају и могућност праксе и у болницама.
„То је врло популарно међу клиникама са којима сарађујемо. Од тога обе стране имају корист: болница може да упозна новог лекара, а он да без додатног притиска који има кад конкурише за посао, покаже своје способности“, каже Силвио фон Ентрес.
Такав модел функционише. Након курсева језика, већина лекара проналази посао у Немачкој.
(Дојче веле)
