Прочитај ми чланак
„Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, у тору и обору!”
И ако је Васкрс највећи хришћански празник – празник над празницима, код Срба се Божић и празници везани за њега најсвечаније прослављају и обилују нашим лепим обичајима, који време од неколико недеља око Божића чине најлепшим и најсвечанијим периодом у целој календарској години.
Божић се празнује као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Спаситеља света. Та чињеница да је то празник рађања новог живота, празник деце и детињства, празник родитељства – очинства и материнства, украсила је код Срба овај празник најлепшим верским обичајима и обредима. Сви ти обичаји и обреди имају један основни смисао и своде се на један циљ: умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина. Све је то изражено у краткој народној здравици и молитви о Божићу: „Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, у тору и обору!”
Божићу се радује и старо и младо, и мушко и женско. На неколико недеља пред Божић (већ од Никољдана) траје свечано празнично расположење. Народ се весели и радује, у кућама и породицама влада пријатно духовно расположење, у атмосфери се осећа неко тихо празнично блаженство , па се у таквим приликама људи мире, праштају једни другима увреде нанете преко године и цео народ постаје једна душа.
У овом периоду су најважнији следећи празници: Детињци, Материце, Оци, Туциндан, Бањиндан, Божић, Нова Година, Богојављење, Јовањдан и Савиндан. За сваки од ових празника, везани су и наши лепи обичаји.
ДЕТИЊЦИ
У трећу недељу пред Божић слави се овај празник. Тога дана ујутру рано, или по доласку из цркве са богослужења, одрасли вежу своју или туђу децу. За везивање се обично користи каиш или канап, или обичан дебљи конац. Обично се завежу ноге или руке, па се једним делом канапа завеже за сто или столицу. Везивање на Детињце, Материце или Оце има вишеструку символику.
Прво символизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама. Друго упућује укућане на штедљивост и истрајност у врлинама, јер онај ко поседује поштено зарађену имовину и добра дела, лако ће себе окупити у свим споровима пред земаљским судовима, а посебно на последњем Страшном суду, где ће се само вредновати оно што је човек добро у свом животу учинио.
Добра и штедљива деца прикупе нешто средстава штедњом па за тај празник набаве неку част и „дреше” се онима који их вежу.
МАТЕРИЦЕ
У другу недељу пред Божић пада овај празник. Ово је највећи хришћански празник мајки и жена.
Тога дана деца поране и унапред припремљеним канапом, шалом, марамом или каишем на препад завежу своју мајку, за ноге, на исти начин као што су њих мајке везивале на Детинце. Мајка се прави да не зна зашто је везана. деца јој честитају празник, а мајка онда дели деци поклоне, и на тај начин се „дреши”.
На исти начин се вежу све удате жене, које се дреше поклонима деци: колачима или неким другим слаткишима.
Празник Материце се у новије време свечано прославља и у нашим храмовима, нарочито по градовима. Богомоље жене у договору са свештеником припреме пригодну академију са програмом, у којим учествују деца са прикладним рецитацијама и певањем, а онда деца везују присутне старије жене. Оне им се „дреше” поклонима и припремљеним пакетићима, књигама и крстићима итд. Негде се организује посета болници, нарочито дечијим одељењима, где се деци носе поклони, што даје овом празнику пун хришћански смисао.
ОЦИ или ОЧЕВИ
У прву недељу пред Божић празнује се овај празник. Тога дана, исто као и на материце, деца везују своје очеве, а ови им се „дреше” поклонима, исто као и мајке.
Оци, Материце и Детињци су чисто породични празници и на тај дан домаћице припремају свечани ручак на којем се окупи цела породица. Ови празници и обичаји везани за њих, доприносе јачању породице, слози у њој, разумевању, поштовању између деце и родитеља, старијих и млађих, што све заједно чини породицу јаком и здравом. А зна се да је породица темељ једног народа – државе и цркве.
Остајте здрави и добри и нека су Вам благословени Божићни празници!
Следећа тема: Туциндан (уочи празника)
(Србин.инфо)
