Прочитај ми чланакМонаси Ђурђевих ступова, манастира код Берана, неуморни у молитви и раду. Гаје стоку, производе млеко, сир и кајмак, саде поврће и праве свеће.
Ђурђеви ступови, катедрални манастир Епархије будимљанско-никшићке, којег је пре 804 године надомак Берана саградио Стефан Првослав, син великог жупана Тихомира најстаријег брата Стефана Немање, по речима владике Јоаникија, „дом Божји и народни“, велика је фабрика хране. Нема врсте воћа, жита или поврћа које се не производи на узорној манастирској економији.
Вредне монахе сваког лета на моби и косидби предводи владика. Овде се производи надалеко чувени сир, млади и стари – пуномасни, веома тражен на трпезама од Берана, па до „на крај“ приморја.
– Ускоро ћемо почети производњу кајмака – каже монах Aнастасије, који пуних 13 година у Беранама води манастирску економију.
– Фарма са двадесетак крава, која послује са још десетак у пројекту „Меднем“, биће ускоро богатија за још 16 грла. Направили смо модерну шталу, коју ширимо. Сеник је увек пун, имамо неопходне машине за припрему хране – прича Aнастасије док нас води ка модерној млекари у којој се ишчекивао долазак домаћице за сир.
– Млеко смо раније предавали млекари „Зора“, али је дошло до проблема због неплаћања, па смо направили своју производњу сира. Економију је зачео блаженопочивши протосинђел Никодим, који је почео да сади шљиве, али се све уозбиљило доласком владике Јоаникија – каже монах Aнастасије док нам показује шљивике у пуном цвату, страхујући мало од слане која би могла „убити“ род као прошле године.
Наравно, не пропушта да помене оца Aндроника, који је на манастирској земљи почео гајење поврћа испод пластеника. Негујући скромност као врлину, нерадо прича о свом уделу у процвату економије, иако је његов ангажман познат не само верницима, него свима који макар из радозналости наврате у обилазак дела економије. Економија се простире на неколико хектара земљишта, а своје место нашао је и уљаник из кога се врца чувени мед.
– Пластенике сада води отац Јеротеј Калуђеровић, игуман манастира, који се бави и узгојем паулоније. Он управља и ратарском производњом. Имамо радионицу за производњу свећа. Радили бисмо још, али недостаје нам руку – каже монах Aнастасије.
Наш саговорник прилази трактору да га припреми за радове у пољима око манастира који је вековима сабирао Васојевиће „и у вољи и у невољи“. Поред духовне хране, овом материјалном манастир снабдева свештенство Епархије будимљанско-никшићке из које свако изађе непочашћен. Благословом, али и даровима који су плод вредних руку монаха.
НAРОДНA КУХИЊA ЗA ВAСКРС
– За Васкрс отварамо народну кухињу. Много је невољника овде – каже епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, кога смо затекли на имању преко пута зграде седишта Епархије, са косијером у руци, како поткресује шибље које је „пригрлило“ једну младу воћку.
ПРАТИТЕ СРБИН.ИНФО И НА ВАЈБЕРУ!
КЛИКНИ ОВДЕ!
– Храном ћемо снабдевати 50 људи, мада, знамо да су потребе грађана веће. Људи се из поноса, али и из других разлога устежу да кажу да су у невољи – каже монах Aнастасије.
