Pročitaj mi članakNa inicijativu udruženja Jadovno 1941. iz Banjaluke, nedavno je organizovana dvodnevna ekspedicija čiji je zadatak bio da na području ostrva Paga, na rtu Slana locira mjesto na kome su u noći 14/15. avgusta 1941. godine ustaše, vojnici Nezavisne Države Hrvatske, poklale 91 dijete uzrasta do petnaest godina, 293 ženske osobe i 407 muškaraca.
Чланови експедиције располагали су са неколико фотографија које су урадили италијански војници почетком септембра 1941. и оскудним писаним материјалима који су само приближно описали локацију стратишта.
Ипак, за одлуку о одласку на терен пресудна је била фотографија из истог периода снимљена са самог стратишта која је у архив удружења стигла недавно из Италије а на којој је видљив шири простор око тог мјеста.
Велику помоћ у лоцирању стратишта пружио је локални мјештанин, добар човјек и добар познавалац терена који није одустао од потраге ни онда када се чинило да ће мисија бити неуспјешна.
Тек доласком на мјесто злочина може се барем мало претпоставити какав тежак и мучан пут су прешле жртве ходајући скоро два километра по каменој пустињи од мјеста логора Слана до мјеста гдје су биле мучене и убијене.
Успињући се по тешко приступачном и стрмом терену, на око 300 метара ваздушне удаљености од мора, недалеко увале Малин екипа је стигла до мале висоравни благог нагиба са које је био видљив крајолик истовјетан ономе на 76 година старој фотографији.
Мада је од љета 1941. природа учинила своје, на том мјесту, удаљеном око шездесет метара од руба висоравни Форнажа на сјеверу, јасно су видљиви трагови педесет метара дугог рова и неколико других, двадесетак метара дугих постраничних ровова гдје је убијена 791 жртва.
Тек доласком на мјесто злочина може се барем мало претпоставити какав тежак и мучан пут су прешле жртве ходајући скоро два километра по каменој пустињи од мјеста логора Слана до мјеста гдје су биле мучене и убијене. Ништа лакше није било ни оним женама са дјецом које су од логора у Метајни у утроби брода биле превежене до увале од које је требало прећи око пола километра оштрог успона до ископаних ровова.
Чланови експедиције су урадили низ фотографија и видео записа а локација и пут до ње снимљени су ГПС апаратом.
На том мјесту, злочин је почињен ноћ уочи католичког празника Велике Госпе 1941. године, када су усташки злочинци непосредно пред затварање логора Слана и Метајна од стране италијанске војске, имали намјеру да побију све преостале логораше.
Сутрадан ујутро, након што су усташки злочинци, довршили крвави пир, пијани и крвавих униформи, прикључили су се литији која се кретала улицама града Пага и завршила у католичкој цркви у центру града.
Због снажног воња тијела у распаду и страха од загађења питке воде, италијански војни санитарци су двадесетак дана након злочина извршили ексхумацију и спаљивање лешева чији су пепео и нагорјеле тјелесне остатке затрпали у исте ровове у којима су жртве биле убијене.
Спомен плоча у ували Слана, постављена 1975. године, разбијена је 1991. а оне обновљене 2010. и 2013. године, разбијене су након свега неколико дана.
Пошто терен рта Слана обилује подземним водама које током кишних периода извиру и слијевају се према мору, пепео и остаци спаљених тијела ношени су протеклих осам деценија према плавој гробници пашких врата гдје је љета 1941. своје животе завршио највећи број жртава од њих најмање 8.020 убијених на овом хрватском острву.
Данас на острву Пагу, на мјесту некадашњег логора, нема споменика који би подсјећао на стравичну судбину недужних жртава, Срба и Јевреја. Спомен плоча у ували Слана, постављена 1975. године, разбијена је 1991. а оне обновљене 2010. и 2013. године, разбијене су након свега неколико дана.
Потомци жртава окупљени око удружења Јадовно 1941, јуна 2015. године на мјесту некадашњег логора Слана, на брежуљку између српског и јеврејског логора поставили су и освештали Часни крст.
Душан Ј. Басташић
Предсједник удружења Јадовно 1941.
