Православне цркве и верници данас обележавају Велику Среду, један од најзначајнијих дана у Недељи страдања. Према предању, на данашњи дан јеврејска скупштина Синедрион осудила је Исуса Христа на смрт распећем. Велика Среда је и дан строгог поста.

Све православне цркве и верници обележавају данас Велику Среду, један од најзначајнијих дана у Недељи страдања, када је, према предању, јеврејска скупштина Синедрион осудила Исуса Христа на смрт распећем.

У Четворојеванђељу је записано да је вест о васкрсењу Лазаревом „озлобила првосвештенике“ који су Исуса осудили као лажног пророка и лажног спаситеља људског рода.

Велика Среда је стога и дан строгог поста за православне вернике, а они који поштују канон Цркве, посте у среду и петак током целе године, у дане изрицања пресуде и смрти Христове.

Према предању, Исус је на Лазареву суботу у Витанији дигао из мртвих Лазара Четвородневног, починивши последње чудо пред Недељу страдања, смрт и Васкресење.

Исус Христос је наредног дана, на Цвети, ушао у Јерусалим свечано и јавно обзнанивши своју веру, свестан стардања које му предстоји.

У току Страдалне недеље у православним храмовима се обележавају и Велики Четвртак, успомена на Последњу или Тајну Вечеру Исуса Христа и његових ученика, а потом Велики петак и Велика Субота, дани Христовог распећа и смрти.

Круна празновања је Васкрс, који ће ове године све православне цркве обележити у недељу, 19. априла.

Тај празник у коме је суштина хришћанске вере све православне цркве обележавају истовремено уједињене у чувању православне догме хришћанства.

Православни Васкрс се слави увек после пролећне равнодневнице, и то у прву недељу пуног месеца после јеврејске Пасхе и не зависи од званичних календара – Јулијанског или Грегоријанског, који су прихватиле неке православне цркве.

Према званичним календарима одређују се „непокретни“ празници, док су „покретни“ празници везани за Васкрс, чији је датум условљен „природним календаром“.

Ознаке: Бог, Велика среда, Исус Христ, пост, православље