Pročitaj mi članak
Москва данас обележава Дан града слоганом „Најбољи град на земљи“. Празничне манифестације трајаће два дана.
Градске власти припремиле су око 600 различитих програма – од концерата и изложби, до ласерских шоу програма и карневала. Свечаност отварања одржава се на Црвеном тргу.
Ове године Дан града поклапа се са још једним празником Даном знања, па ће данас честитке примати и ђаци и студенти, којима почиње школска година.
Москва гори за време Наполеонове агресије на Русију 1812
Историја Москве
Град је назван према реци (староруски гра́д Моско́в, дословно „град на реци Москви“). Прво руско спомињање града датира у 1147. када је Јуриј Долгоруки позвао кнеза Новгорода-Северског „дођи к мени, брате, у Москву.“ Девет година касније, 1156., кнез Јуриј Долгоруки од Ростова наредио је изградњу дрвеног зида, кремља, обнављаног више пута, да окружује растући град. Након пљачке 1237.-1238., када су Монголи побили становнике и спалили град до темеља,
Москва се опоравила и 1327. постала главни град независне кнежевине Владимир-Суздаљ. Повољан положај града на горњем току реке Волге допринео је сталном расту. Москва се развила у дугогодишњу стабилну и напредну кнежевину, познату као Велика кнежевина Москва, која је привукла велики број избеглица из целе Русије. Године 1380., кнез Димитрије И., водио је уједињену руску војску до значајне, али не и пресудне, победе над Татарима у бици на Куликовом пољу. Само две године касније Москву је опљачкао кан Тохтамиш. Године 1480., Иван III. коначно је Русе ослободио татарске контроле, те Москва постаје средиштем власти у Русији. Под Иваном III. град је постао престолницом царства које ће с временом обухватити све територије данашње Русије и других земаља. Године 1571., кримски Татари напали су и опљачкали Москву, спаливши све осим Кремља.
Године 1609., шведска војска под вођством грофа Јацоба Де ла Гардие и Еверта Хорна започела је свој марш од Великог Новгорода према Москви како би потиснула побуну против цара Василија Шујског, али повукла се почетком 1611., те је потом упала пољско-литванска војска. Током пољско-московског рата 1605.-1618., хетман Станислав Золкиевски ушао је у Москву након победе над Русима у бици код Клушина. 17. век био је испуњен народним устанцима, као ослобођење Москве од пољско-литванских освајача 1612., побуна соли 1648., побуна бакра 1662. и московски устанак 1682. Епидемије куге пустошиле су Москву 1570-1571. и 1654-1656. Од 1712., град више није био престолница Русије, након што је Петар Велики 1703. крај обале Балтичког мора основао нови град Санкт Петербург.
Јануара 1905., службено је уведена институција градског гувернера, тј. градоначелника, те је Александар Адријанов постао први службени градоначелник Москве. Након руске револуције 1917., 12. марта 1918. Москва је постала главни град Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике и мање од пет година касније Совјетског Савеза. Током Другог светског рата (период од 22. јуна 1941. до 9. маја 1945. у Русији је познат као велики домовински рат), након немачког напада на СССР, совјетски Државни одбрамбени комитет и главни штаб црвене армије били су смештени у Москви. Године 1941., шеснаест дивизија народних добровољаца (више од 160 000 људи), двадесет пет батаљона (18 500 особа) и четири инжењерске пуковније биле су формиране међу Московљанима. Новемвра те године, немачка група армија центар била је заустављена на рубу града, и потом одбијена у бици за Москву. Многе су фабрике биле евакуисане заједно с већином институција власти.
У граду, који од 20. октобра био под опсадом, преостали становници изградили су протутенковске одбране, док је изванредно јака противзрачна одбрана град спасила од већине ваздушних напада. Јосиф Стаљин одбио је напустити град, те су у Москви такође остали савет народних комесара. Упркос опсади, изградња московског метроа настављена је кроз рат, те је до краја рата отворено неколико нових линија. Тачан број и немачких и совјетских губитака током битке за Москву предмет је расправа, јер разни извори пружају понешто различите процене. Процена укупних губитака од 30. септембра 1941., до 7. јула 1942., између је 248 000 и 400 000 за wehrmacht, и између 650 000 и 1,28 милиона за црвену армију. 1. маја 1944., установљена је медаља За одбрану Москве и 1947. медаља
У спомен 800. годишњице Москве. У поводу 20. победе над нацистичком Немачком, 8. маја 1965. Москва је постала један од дванаест совјетских градова хероја. Године 1980., Москва је била домаћин летњих олимпијских игара, које су ради совјетске инвазије Авганистана крајем 1979., бојкотовале Сједињене Државе и неколико других западних земаља. Након што се крајем 1991. године СССР распао, Москва је остала главни град Русије. Такође, 1993. у Москви се одиграо жестоки оружани сукоб између тадашњег председника Русије Бориса Јељцина, којег је подржала руска војска, и руског парламента. Од тада, појава тржишног привреде проузрочила је бујање малопродаје, услуга, модерне архитектуре и економије. Године 1998. град је био домаћин првих Светских игара младих.
(Знање.орг, Глас Русије)
