Pročitaj mi članakU poslednjih nedelju dana ukrajinska vojska je pogodila dva ruska radara namenjena za upozoravanje na nadolazeće balističke rakete, a Kijev je dobio dozvolu ključnih zapadnih zemalja da koristi njhove projektile za napade unutar Rusije.
Све ово указује да овакви удари, против којих су од почетка руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. здушно били сви савезници Кијева пошто су страховали од реакције Кремља, сада постају сасвим реална опција.
Чини се да је све почело изненадном посетом украјинској престоници Ентонија Блинкена, државног секретара САД, који је сам у више наврата понављао да Вашингтон не охрабрује Кијев да користи америчко оружје против војних циљева на територији Русије, али да је на Украјинцима да одлуче како ће водити рат.
Неких недељу дана након посете, која се догодила средином овог месеца, Њујорк тајмс је објавио да Блинкен тражи од председника Џоа Бајдена да Украјини укине рестрикције по питању коришћења америчких ракета против Русије.
Текст овог листа је објављен 22. маја, а већ наредног дана оперативци украјинске војне обавештајне службе (ХУР) погодили су борбеним дроном руски радар Вороњеж у селу Глубокиј у Краснодарском крају.
Према извору Кијев индипендента, напад је изазвао пожар на радару који се користи за рано упозоравање и обезбеђује надзор ваздушног простора на великој удаљености.
Само три дана касније, 26. маја, ХУР је извео и на војни радар Вороњеж М који се налазио у граду Орск у руској Оренбуршкој области.
Наредног дана исти медиј добио је потврду напада и објавио да је ХУР оборио рекорд у домету дронова приликом удара на територији Русије, пошто се Орск налази на 1.800 километара од места лансирања беспилотне летелице.
Оперативни опсег Вороњежа М је до 6.000 километара, што је двоструко више од најмоћнијих западних тактичких балистичких ракета коју Украјина тренутно поседује, а то су америчке АТАЦМС.
Раније овог месеца је и Дејвид Камерон, министар спољних послова Велике Британије, казао да Кијев може по свом нахођењу да користи крстареће ракете Сторм шедоу, добијене од Лондона, чији је домет до 550 километара.
Ове ракете су еквивалент француским крстарећим ракетама СКАЛП, за које је председник Емануел Макрон у понедељак казао да „мисли да им (Украјинцима) треба дозволити да неутралишу војне циљеве (у Русији) са којих се испаљују ракете са којих се, у суштини, напада Украјина“.
Он је то казао на заједничкој конференције за медије са немачким канцеларом Олафом Шолцем, одржаној у Бранденбургу.
Према подацима са сајта француског Министарства одбране, Париз је Украјину снабдео ракетама СКАЛП, али није наведена њихова количина.
Ове ракете носе високоексплозивне пенетрирајуће бојеве главе тешке 400 килограма.
Макрон је нагласио да Украјинцима неће бити дозвољено да њима гађају друге војне мете осим оних које је навео, као ни цивилне објекте.
Поред овог оружја Украјина од раније располаже и америчким вишецевним лансерима ракета ХИМАРС чији пројектили имају домет до 300 километара.
Парламентарна скупштина НАТО је у понедељак на пролец́ном састанку у бугарској престоници Софији усвојила декларацију „Уз Украјину до победе“, којом апелује на чланице да дозволе Кијеву употребу западног оружја против Русије.
Путин: Украјина не може да их користи без НАТО надзора из свемира, а то може да покрене глобални сукоб
Руски председник Владимир Путин је током јучерашње државне посете Казахстану казао да Украјина не може да користи ракете дугог домета без значајне подршке НАТО.
Он је рекао да би такво мешање Алијансе могло да покрене „глобални сукоб“.
– Прецизно оружје дугог домета не може да се користи без надзора из свемира – навео је Путин.
