Прочитај ми чланак
За неке мрсна, а за неке посна Нова година стиже. Како изгледа дочек Посне Нове године медју верницима.
За мене постоји само посна Нова Година, мислим на ону која долази 31 децембра сваке године, такозвана световна Нова Година. Она је за православног верника увек посна Нова година и не може бити другачије, јер дочек те године пада увек за време Божићног поста који траје до 7 јануара.
Може се десити да та наша посна Нова Година, ако 31 децембар пада средом или петком, буде чак посна на води, а у умеренијој варијанти је на уљу или чак и на риби, ако падне суботом и недељом. Тако да у најбољој варијанти посна Нова година може да се прослави уз рибу и вино.
И тако је сваке године, нема меса, нема печења или роштиља, нема чоколадне торте, нема мрсних колача, нема руске салате, нема пива и алкохола. Ничег од тога нема. А посебно нема оног дивног симбола приземног хедонизма – печеног прасета са јабуком у устима.
Тако је то сваке године за православног верника. Он Нову годину дочекује са весељем али са посном храном и посним менијем. Наравно, многи православни верници који себе таквима сматрају, на то ће заборавити, мрсно и весело ће провести Нову годину.
Ко се држи православне вере и учења за њега је свака Нова година посна. Ко се не држи тог принципа, за њега је свака Нова година онаква како је он осмисли и како сматра да треба да се прославља. Да ли је то православно? Не, није, али свако је ковач своје судбине. Не осудјујем, само констатујем, јер на крају крајева сви ћемо на крају на митарствима бити питани за наша дела и одговорност коју смо носили.
Зато ће мене и ове године, моји пријатељи православци са којима славим заједно посну Нову годину, сетно гледати преко јагњетине и прасећег печења, климати главом сажаљиво за мој фанатизам и мислити у себи шта се то догоди особи да постане тако фанатична. Где је тај кврц да се особа више не понаша нормално и уобичајено него истрајава на поукама попова.
„Па за Бога милога, Нова је година, то је само један дан у години“ – мислиће они у себи док черече печење и заливају га алкохолом.
„Благи Боже, помилуј нас грешне што ни тако мали захтев Божићног поста нисмо у стању да испунимо“ – мислићу ја у себи док једем своју посну питу и грицкам посне ванилице уз воћни сок.
И свет ће се и даље окретати око себе и људи око проблема који их море. Године ће пролазити и свако ће радити по своме. Многи од њих неће бити свесни да је можда један од проблема који их мучи настао на дочеку те посне мрсне Нове године, тако што је то у њиховом случају била мрсна а не посна Нова Година како би требало да буде. Тешко да ће ико од њих помислити нешто о томе. Тога ће се сетити тек ако стварно буду постили у будућности. До тада ће владати амнезија.
Не желим овим кратким текстом било коме да намећем кривицу и грижу савест, ионако мало савести има у људима и тако је притешњена, да још само требају моја вредјања нечије слободе и независности да се ради шта се жели и хоће. Више желим да овим текстом охрабрим све оне за које је дочек Нове године увек посни и који су свесни обавеза и одговорности коју носе спрам Закона и Заповести. Хоћу да им поручим да нису сами, има још ту неких верских фанатика који посте до православног Божића и за које је Нова година 31 децембра увек посна и остаће посна.
Као што сам и јуче, на петак, на једном дечијем рођендану од свог пријатеља љубазно понуђен посном питом. Знао је да постим па ми је донео тањир посне хране. Ваљда сам био једини који је постио на том рођендану, што увек изазове не малу пометњу и сензацију. Одбио сам понуђену храну. Петак је, пости се на води. Нема пите са уљем, не једе се, једе се само храна спремана на води, рекох му љубазно. Би му криво, поштена је он особа и труди се да поштује православну веру, али некако се заборавља тај петак на води.
Једна моја блиска пријатељица у близини ми је тим поводом рекла: „Па то је стварно обавезујуће. То, посна Нова година, па свака среда и петак постити на води, па сви ти дуги постови, то је стварно напор. Како успевате само да то изнесете“.
Размишљао сам шта да јој одговорим, јер мало трпљења тамо где је Богу угодно, даје ти благослов тамо где ће теби бити битно. Али она то не би разумела, као што нико ко у вери није ревностан, то не разуме. Зато сам јој одговорио на један једини могући начин:
„Пробај, пости и буди ревносна, све ће ти се само касти“.
