„Мизогинија“ Радета Богдановића или Кич као уметност среће

Горан М. Јанићијевић

07:20 08.12.2022.

За разумевање изреке „Не пада снег да покрије брег већ да свака зверка покаже траг“ ни данашњем поколењу није неопходно тумачење премда је, кроз неколико генерација, ефикасно удаљена од доброг дела српске традиције. Са календарског аспекта можда на време, али из перспективе Пандорине кутије која је том приликом отворена вероватно прекасно, ових дана „снег“ је пао током телевизијског наступа Радета Богдановића, бившег фудбалера и коментатора СП у најважнијој споредној ствари на свету (РТС, 30. 11. 2022). Трагове у истом смеру оставили су најпре медији (nova.rs: „Rade Bogdanović izvređao žene na RTS-u, traže izvinjenje; Danas: „Ljuljaj to dete tamo, kupaj se u tim milionima”; N1 info: „Zgranutost zbog izjava Radeta Bogdanovića: Mizoginija, RTS pripada svim ženama”). Неки од њих позивали су се на твитове и коментаре читалаца (nova.rs: Rade Bogdanović izvređao žene na RTS-u, traže izvinjenje: „Bar je voditeljka morala da odgovori”) премда, уколико се пажљиво и детаљно ишчитају коментари на свим медијима, укључујући и наведене портале, уочава се да су бројем занемарљиви у односу на позитивне реакције на Богдановићев наступ, који је, у међувремену, осудила и Повереница за равноправност.

Упркос његовом складном браку из којег има три кћери, Богдановић је веома брзо медијски жигосан као женомрзац. Категорије „мизогинија“ и „увреда жена“ не представљају ништа друго до медијске импутације, будући да је гост у студију једино помињао жене фудбалера. Ваљда то не треба посебно доказивати некоме ко је чуо или прочитао следеће:

Извор: РТС/Снимак екрана

„Сад кад дођу жене, а реално жене фудбалера – на ову лову, на ову паруштину, то је парада кича. Где кич дође, ту нема ни среће ни расположења. Али, ја се надам да ће они да схвате важност ове утакмице.“

Ma jesu li to žene krive i za izgubljene utakmice???

Javni servise @RTS_Vesti čekamo izvinjenje za ovo skandalozno mizogeno “sportsko komentarisanje”. pic.twitter.com/zrPfnakz8u

— Katarina Baletić (@cokikica) November 30, 2022

Одреднице: лова, фудбал, утакмица укључујући и локацију – Катар прилично сужавају круг жена које се могу препознавати у Богдановићевој изјави. Очигледно да жене фудбалера представљају профилисану друштвену групу, која је била тема и британске ТВ серије Footballers Wives. Серија је и код нас приказивана и – колико се сећам – тада није квалификована ни као мизогена ни као сексистичка. Према Богдановићевом потоњем сведочењу, његова жена му је једино замерила што није рекао „неке жене“ (фудбалера) и притом, премда спада у наведену категорију, није се осетила прозвана првобитном мужевљевом изјавом. Вероватно је то један од разлога што Раде Богдановић у другом гостовању, када је постало извесно да нашим играчима и њиховим женама у Катару преостаје само шопинг и „неподношљива лакоћа постојања“, није пристао на изнуду извињења. Тражење некаквог опроштаја по принципу „Ђура ће ти опростити што те је тукао“, свакако, било му је бесмислено.

Оно што је медијима и Повереници промакло у Богдановићевој изјави јесте да је два пута поменут појам „кич“ о којем се толико спорило током XX столећа док данас, како се чини, нема нарочито изражено значење а ипак даје одређену боју савременом друштву. Као „вишак вредности“ кич је некада схватан и као известан културни промашај. У делу „Кич – уметност среће“ физичара, инжењера електротехнике и акустике те филозофа Абрахама Мола, промовисан је и појам гаџет (gadget) за кич предмет. Данас се управо у овом појму обједињује бесконачна група мање-више лепо дизајнираних пожељних а непотребних предмета. Истини за вољу, Мол је тврдио да у сваком од нас постоји склоност ка кичу као и да у уметничким делима има трунке кича. Што би се рекло: сврха кича је да нас усрећује. Стога је из перспективе уживалаца среће јеретички и антиномично требало да звучи Богдановићева реченица: „Где кич дође, ту нема ни среће ни расположења.“ Основано је веровати, са друге стране да, као играч у бројним клубовима у свету и код нас Раде Богдановић има одређена искуства на том пољу као и сопствене опсервације феномена. А парада кича као и свака друга парада постала је део наше свакодневице и „нове нормалности“ те данас анахроно звучи и Балашевићев стих „…парада пијанства и кича…“. Коначно, последња, опет некоментарисана Богдановићева реченица гласи: „Али ја се надам да ће они да схвате важност ове утакмице.“ И ми смо се надали. Можда неосновано али очекивали смо више. Нисмо то добили. Не могу сви бити срећни.