Прочитај ми чланак
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, примио је данас у Будви делегацију Савеза удружења расељених са Косова и Метохије, која му је пренела поруку подршке за ставове изречене поводом потписивања Бриселског споразума за које наводе да су „из срца и душе нас поскитаних Срба и Црногораца са Косова и Метохије, чија се реч до сада није често чула“.
ИН4С објављује интегрално писмо подршке које су митрополиту предали челници расељеничког Савеза Горан Ћетковић и Миленко Јовановић.
Наша дугогодишња жеља да видимо сагласје између наших једнаковољених домовина Србије и Црне Горе, ових дана се остварила и то веома снажним интензитетом. На жалост, молитве које смо упућивали Господу Богу да нам испуни ту жељу, требале су да садрже и додатак да то буде на свестрану и свенародну корист, а не за интерес несрећне акције власти Републике Србије да изврши самоубиство, дробећи сопствено срце и одричући се сопственог трајања на Косову и Метохији.
Народно неодобравање капитулантске, распродавајуће и издајничке политике, власти су заглушиле буком осуде и општег напада на последњу сметњу утамничавања целог народа у границе такозване „централне Србије“ – на Српску православну цркву.
Махање удбашким подвалама посијаних деценијама уназад у лику несрећног владике Качавенде, обнављање оптужби против владике Пахомија коју су својевремено сами заташкавали, није усамљени фронт који је отворен против Цркве. Прање издајничке савести, врши се у лавору историјских полуистина, одакле се Патријарх Арсеније и кнез Лазар, поствековно оптужују и огрћу кривицом лишене истинског суда и измештене из контекста времена у којима су живели. Пошто су прст осуде упрли и у њих, није нас изненадила хајка на патријарха Иринеја, а одмах после њега и наше часне владике Амфилохија и Атанасија када су проговорили „ из главе цијела народа…“ и из душе нас поскитаних Срба и Црногораца са Косова и Метохије, чија се реч до сада није често чула.
Сада када је народно посрнуће веће од мере народног сиромаштва, дужни смо да кажемо свом роду, без обзира где живи и којим се именом зове, да смо забринутији због његовог посрнућа и властодржачке капитулације, него због нашег чергарења по свету. Нашу смо жртву до сада доживљавали помирено, чак и онда када нас је власт у Београду прогласила за грађане, не другог, него „последњег“ реда, дискриминишући нас у свим сегментима живота. Нападе на нашу цркву и поистовећивање свих њених молитвеника са ретким богохулитељима, чије су пале душе робовале оном што нам се, гле апсурда, намеће деци као прихватљива категорија и слобода „израза“, доживљавамо као ново убијање свих оних милиона Срба и Црногораца, који су себе жртвовали кроз прошлост, како би „на гробљу изникло цвеће, за далеко неко покољење“!
Нападе на нашу Цркву, посматрамо као обрачун са последњом линијом одбране Космета, али и слободе нашег многонапаћеног народа Србије и Црне Горе и дужни смо да кажемо шта имамо.
Ми Срби и Црногорци…
Чија су огњишта на Космету постала затрављена згаришта, чија су имања постала гробља без трагова, чија се гробља преоравају и проглашавају туђим имањима, чије су цркве постале црквишта…
Ми најближи сродници несрећника којима су чупана срца, јетре, плућа и други органи ради планетарне трговине у извођењу здружених одреда УЋК-а и НАТО пакта.
Чија су деца стасавала на привременим адресама, непрестано очекујући да се врате у домове свог детињства, где ће све бити бајка наспрам боравка у колективним центрима пуним понижења, стида и комплекса ниже вредности, која ће их трајно уверити да је патриотизам њихових очева и неугасла воља за отпором и борбом за слободу, била промашена генерацијска авантура!
Чији ће потомци глађу, сиромаштвом и немаштином сваке врсте, најпре постати јефтин материјал за обликовање и употребу по мери маркетиншке агресије са ТВ екрана. Одбацујемо кривицу која нам се смишљено намеће од актуелних власти и окупатора, да смо узрок народне несреће, погибије и сиромаштва, подсећајући на беспримерено страдање које смо трпели у нашем завичају, остављени и од Србије и од Црне Горе заокупљене комунистичким интернационализмом.
Подсећамо на убиства, силовања, скрнављење цркава и затирање не само нашег постојања, већ и свих трагова на земљи на којој смо живели откако памтимо. Нови интернационализам који се намеће Србима и Црногорцима, кроз нејасне бенефите актуелне еутопије, данас предњачи у хуљењу и на свети трон цетињских владика, титулисаних чувара пећког трона.
Ми Црногорци и Срби са Косова и Метохије…
Дозивамо наш народ да се сети ко је отишао у правцу супротном од кретања наших тужних избегличких колона са Косова и Метохије.
Сетимо се чије су руке скупљале главе и лешеве Црногораца и Срба разбацане по урвинама, ливадама и шталама Метохије!
Ко је обавио дипломатску мисију и представљао народ пред окупаторским војницима, правећи поскитаном народу безбедносни мост са завичајем? Је ли случајно да су за нас најдобронамернији и најправеднији војници и састави КФОР-а, они чија је зона окупације територија на којој је најчешће боравио Архиепископ Цетињски и Чувар Светога Трона Пећког!
Чије су молитве, молбе и прегнућа зауставиле крвави пир и бизнис распродаје органа наше деце, наше браће и сестара, о којем упорно ћутимо чак и када су други проговорили о томе!
Подсетимо се ко је био са нама док су нас избацивали на улицу из колективних центара широм Црне Горе, махом власништва синдиката предузећа из Србије и ко је са нама проводио ноћи неизвесности, патње и понижења. Ко је у таквим тренуцима превлачио гудалом преко гусала, крепећи и храбрећи наше суневољнике окупљених око упаљених чергарских ватри, последњих у модерној цивилизацији? Ко је тада нашу децу умиривао, даривао и тешио под бескровним сводовима Црне Горе? Ко нам је показивао Христово лице, док је својим сузама отирао наше, по туђим селима и градовима! Онај који је достојно носио камилавку цетињских владика по посвећеном Косову и светој Метохији – митрополит Амфилохије!
Недавно је са бине, са које се најбоље видело колико је остало слободарског отпора и части у нашем роду, Митрополит послао поруку већинског народног бића и Србије и Црне Горе! Нека о томе сведочи несразмерна повика и заглушујућа бука медија кроз које се дрским пљувањем на Архиепископа Цетињског, оглашавају разне личности плаћене за аналитику и који примају плату по садржају изречених „стручних“ ставова.
Ми представници расељених Црногораца и Срба са Косова и Метохије…
Стајемо уз нашег владику, као што је он стао уз нас, безрезервно и одсудно, благосиљајући му изговорено и дубоко верујући у правдољубље и истинољубље Његове очинске речи. Чак и по, већ плаћену, цену изостанка бриге о нашој судбини из „владине визије“ односно бранковићевске излазне стратегије, а у циљу залога својој деци да се и даље мере према идеалу слободе и хришћанске правде, којем нас учи Митрополит Амфилохије. И уз хришћанску наду да ће и по нама због ових речи падати камење гомиле, којом се обасипа наш цетињски и метохијски пастир.
За Савез Удружења расељених са КиМ
Горан Ћетковић
