Прочитај ми чланакУ Горњем Милановцу, градоначелник (да ли је потребно рећи да је и он припадник структуре зване „Напред, па у кречану“?) не исплаћује просветним радницима накнаду за путне трошкове, иако га на то обавезује и Закон о раду и колективни уговор.
![]()
ЈАЧИ ЈЕ ОД СУДБИНЕ?
У Горњем Милановцу, градоначелник (да ли је потребно рећи да је и он припадник структуре зване „Напред, па у кречану“?) не исплаћује просветним радницима накнаду за путне трошкове, иако га на то обавезује и Закон о раду и колективни уговор. Човек се осилио и ставио се изнад закона, макар и у безаконој Србији. И овај силник већ годину дана ради све да покаже како „не може му нико ништа, јачи је од судбине“(Митар Мирић).„Ал` тирјанству стати ногом за врат,/довести га к познанију права,/ то је људска дужност најсветија“ (Његош). Зато су просветари из Чачка, Крагујевца и Ивањице решили да подрже своје милановачке колеге. (1) Као и увек, један инцидент у систему повод је да се позабавимо широм причом о школоубиству Србије.
О чему се ради?
Опет као и увек, ради нам се о глави. Понижавање просветних радника, сведених на шудре, кметове, себре и робове, само је део ширег плана: да се школа у Србији, школа као таква, обезвреди и учини непотребном. Јер, ако један милановачки кабадахија има право да ради просветарима шта му пада на памет, онда у школе неће долазити да раде људи са ставом, млади и обдарени учитељи, него кукавци који су спремни да трпе све што им се нареди.
ЗАШТО СЕ ТО РАДИ
У просвети углавном посао налазе они који су у школи не толико због плате и који не стрепе од дисциплинских мера суровог гаде, него они што свој посао сматрају службом која је важна и потребна. Образовање је, пре свега, служба увођења младих у живот. Али шта ако они који воде државу желе да је претворе у теритирију под окупацијом мегакапиталистичких господара живота и смрти, којима нису неопходни него образовани, него послушни?
Тада се треба обрачунати са самосвојним учитељима. Зоран Милошевић каже:“Како смањити радну и стваралачку мотивацију тих челичних људи? Треба их понизити и то тако да се веома наљуте на систем коме служе. Изражени осећај правичности, који је обично карактеристичан за самомотивисане људе, у овом случају одрадиће свој црни део посла – људи неће моћи да служе систему који их је неправедно понизио./…/“.(2) И, опет по Зорану Милошевићу, главни циљ Система је да „плата просветних радника буде на нивоу носача, касира и чистачица./…/Таква ирационална ситуација уводи човеков разум у стање афекта.“(2) И разара се достојанство оних који раде са омладином.
ШТА ЈЕ ВАЖНО ПОЈМИТИ?
Важно је схватити да иза свега што се у Србији дешава стоји Светски Систем. Немојмо бити наивни! Свуда се о ради. Ево примера: дигитализација се не намеће само нама у Србији ( и то без икаквих реалних услова (3) ), него и, што би се рекло, „у региону“: Хрвати се налазе у истом сосу као и ми, и сви који у Хрваској мисле својом главом схваају шта је коначни циљ: заглупљивање ученичке популације. (4) Дакле, да би се било које питање образовања из корена решило, одговор мора бити системски – јер, образовање је само део шире целине културе као памћења и преношења вредности.
То значи да је свака локална борба нешто што се може добити само ако се на уму има коначни циљ – ослобођење од тираније мегакапиталистичког лудила, који се клања богу Профиту, а човека уклања са обзорја постојања. Морамо, стога, бити у редовима истинских превратника, оних који се боре да би обновили поредак у коме ће човек живети човечно. У том и таквом свету образовање неће бити лишено своје улоге – препородитељске и ослободитељске.
САВЕТИ ДИЈЕГА ФУЗАРА
Ангажовани италијански мислилац, Дијего Фузаро, у свом „Културном манифесту националног интереса“, указује на широку слику коју треба да имамо да бисмо знали за шта се борба води и каква је епоха у којој живимо. Он нам, пре свега, препоручује да не прихватамо како турбо – капитализам, у коме је човек само шљака на игралишту профита, нема алтернативу. Национални интерес је алтернатива, вели Фузаро. То је, каже он,“културна, економска, монетарна и политичка реакција на глобалистички интерес финансијске аристократије без граница – нове владајуће класе састављене од мале, апатридне, постграђанске и ултракапиталистичке финансијске аристократије без корена“.(5)
Против кога се боримо?
Против финансијске аристократије из сенке, која живи од „финансијске ренте, мутних банкарских превара, прекомерне експлоатације рада других“.(5) Они су непријатељи како пролетерских вредности (рад, солидарност, социјална права), тако и грађанских вредности (породица, држава, религија, морал). Циљ им је да се цео свет претвори у пустош кроз коју слободно циркулише капитал и људи претворени у робу.
ЗАСТРАШИВАЊЕ НЕЗАПОСЛЕНОШЋУ
У свом походу ка власти над светом, капиталистичка олигархија све запослене претвара у прекаријат: масу несигурних за своје запослење. Људи немају стално радно место, дрхте за посао, примају бедну плату; једноставно, постају обезнађени и несигурни. Стара радничка и стара грађанска класа, некад противстављене, сада се, каже Фузаро, могу удружити у борби за нормалан живот и запослење, јер је њихов непријатељ заједнички – мањина супербогатих паразита и њихове политичке слугерање које глуматају демократију и чине све да Систем остане исти.
ВРАТИТИ СЕ НАЦИЈИ
Борити се значи вратити се интересима нације. Ево шта каже Фузаро:“Једини начин да се заштите реални интереси привремено запослених као класе губитника глобализације, упркос различитостима, јесте полазак од националног интереса: од интереса нације као солидалне уније класа које живе од свога рада, а против паразитизма финансијског капитала и аполитичне финансијске аристократије без корена.“(5) Они који се боре не треба да буди ни националисти, ни мондијалисти, него патриоти који сваком народу желе исто што и себи и својима – право на живот достојан човека, право на сопствену културу и духовни израз.
По Фузару, боримо се за „мултиполарни плуриуниверзум суверених нација и односа међу њима према принципима солидарног признавања.“(5) Зато морамо бранити и националну културу. Ево шта каже Фузаро:“По својој суштини, глобализам је идеологија истог. Он жели свуда све исто: роба, детериторијализовани потрошачи на енглеском језику, ради либералног размењивачког do ut des (дам да даш). Он тежи стварању јединствене глобалне културе, што представља уништавање културе. Култура може постојати увек и само у дијалогу између различитих култура, између различитости, између различитих језика. Због тога је витална потреба да се бране национална култура и језик, без попуштања пред англофоном супкултуром потрошње.“(5)
ДЕСНИЦА ВРЕДНОСТИ, ЛЕВИЦА РАДА
Крајње је време да се заборави класична подела на левицу и десницу, о чему Фузаро вели:“Стара топографска дихотомија која изражава десну и леву опозицију је исцрпљена, а на њено место је дошла нова антитеза између оног доле и оног горе, између национално-народног слуге (несигурног, запосленог на одређено време) и мондијалистичког господара (финансијске аристократије).“ На том путу, треба се држати деснице вредности и левице рада:“Вредности деснице: укорењеност, домовина, част, лојалност, трансценденција, породица, етика.
Идеје левице: еманципација, социјална права, једнака материјална и формална слобода, достојанство рада, демократски социјализам у производњи и дистрибуцији.“(5) Потребна је обнова комунитарне антропологије уместо садашњег превладавања слике човека као атомизованог потрошача који нема шта да тражи међу ближњима. Опет Фузаро:“Напротив, комунитарни простор полиса заснива се на осећању припадности, које треба поново васпоставити, на осећању да се припада стаменом етичком и солидарном тоталитету, који је слободан у мери у којој он постаје ефективни гарант слободе за све и за сваког појединца.“(5)
ПОРОДИЦА ЈЕ НАША НАДА
Циљ наших непријатеља је да, зарад тријумфа бога Мамона, разоре особености народа, чиме би, по Фузару, настао свет „без очева и мајки, без грађана и грађанки, само са глобалним потрошачима који су искорењени, унисекс, постнационални и у сталном кретању. Господари конкурентности неоолигархијске плутархије морају нужно поништити породицу, као непосредну ћелију заједнице, и државу, као врховну етичку моћ.
Супротстављајући се таквој логици, друштво мора бити реорганизовано. Оно мора валоризовати етичке моћи, од породице до државе, од јавних школа до здравља, од синдиката до солидарних удружења. Породица је непосредна заједница заснована на љубави, поверењу, природној разлици полова и образовном развоју деце. Она вреднује посебан алтруизам непропустан за утилитаристичку логику и за профитни индивидуализам. Док год постоји породица, постоји нада.“(5)
ДРЖАВНО КАО ЗАЈЕДНИЧКО ДОБРО
Неопходно је заштити и основу грађанског друштва:“То је свет државног и заједничког, односно државе и онога што је наше: државне школе, државни универзитети, синдикати, државно здравство. Уопштено говорећи, ради се о социјалним правима која уништава ритам глобализације претварајући их у робу. Ако права следе сваком припаднику грађанског друштва, роба је доступна само у складу са економским расположивим средствима појединачног потрошача.“(5) Опет нам треба држава, јер, како каже Фузаро:“Глобализација се римује са лишавањем суверенитета и ослобађањем капитала, а не рада, с финансијском аристократијом, а не несигурно запосленима, са конкурентношћу, а не са солидарношћу заједнице.
Национална суверена држава данас се појављује као последња тврђава која је у стању да брани заједничка добра и постојеће демократске просторе који могу бити унапређени. То је, заправо, последња одбрана способна да гарантује примат политике над привредом, стварањем непроходне и неприступачне границе закону дерегулисаног тржишта. Држава наставља и остварује, у непосредној и политичкој форми, комунитарну и солидарну логику породице. Грађани не представљају конкурентне и конфликтне атоме, већ чланове универзалне породице, а тиме и слободне и равноправне носиоце неотуђивих права и незаобилазних дужности. Држава, која господари економском сфером, мора да управља „дивљом звери“ тржишта у функцији националне солидарне заједнице.“(5)
ВРАТИТИ СЕ МЕРИ И ГРАНИЦИ
Метафизика капитализма је нихилистичка – нема граница експлоатацији планете и човека. Јесте да ће то уништити све нас, али – није битно. Кад расте профит, ни смрт није препрека. Фузаро упозорава:“Бесконачан раст, у економској сфери. Уклањање сваке границе на геополитичком плану. Кршење свега неприкосновеног, на етичком плану. Дерегулација, у политичкој сфери. Неопходно је реаговати на то тако што ће се утврдити граница лимита и мере као метафизички бедеми око којих ће се градити индивидуални начин живота и етички модел Државе засноване на разуму.“(5)
Фузаро каже да никад не смемо одустати од борбе за промену и укидање неправедног Система:“Темељ постојећег се заснива на историји и могућности. Оно што постоји, није све. Реалност је збир онога што постоји и што би могло постојати. Потреба није темељни онтолошки модалитет већ је то могућност. Свет није чврсти кристал већ стварност коју је увек могуће променити: свет је оно што ми чинимо од њега.“(5)
УМЕСТО ЕПИЛОГА
Пошли смо од бахатог горњомилановачког градоначелника, кабадахије из турског земана, а дошли до манифеста борбе за промену наопаког света у коме мањина моћника у страху и потчињености држи већину духовно здравих, моралних и часних. Ишли смо путем званим Мисли глобално, делај локално. Зато је подршка околних синдиката колегама у Горњем Милановацу леп пример како треба деловати. Синдикални солидаризам у својој непатворености саставни је део борбе за заједничку слободу без које нема човештва, наше једине мере и провере пред чељустима распомамљеног турбокапиталистичког нихилизма. Зато, као што рече Фортинбрас у Шекспировом „Хамлету“:“Go softly on“. И ОПЕТ ЗАТО, И УВЕК ЗАТО: НЕ ДАМО ДА УНИШТЕ ДРЖАВНЕ ШКОЛЕ И ДА КВАЛИТЕТНО ОБРАЗОВАЊЕ ПОСТАНЕ ДОСТУПНО САМО ОНИМА КОЈИ ИМАЈУ НОВЦА!
УПУТНИЦЕ ( Интернету приступљено 21. 1. 2019 )
1.https://www.unijasprs.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=23399&Itemid=1;https://www.unijasprs.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=23400&Itemid=1; http://www.sindikatobrazovanjacacak.org.rs/index.php/8-v-s-i/108-штрајк-горњи-милановац.html;
2.http://www.carsa.rs/degradacija-obrazovanja-u-svetu/
3.https://www.unijasprs.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=23397&Itemid=1
4. https://www.glas-koncila.hr/dileme-uz-najavljenu-reformu-obrazovanja-sto-je-cilj-digitalne-transformacije/
5.http://www.pecat.co.rs/2018/12/kulturni-manifest-nacionalnog-interesa/
РАЗМИШЉАЊЕ О КРАЈУ СВЕТА Руско чудо и Пирова победа либерала https://t.co/0FHRL0kIsh
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 22, 2019
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
