Прочитај ми чланак
Три пута министар финансија, председник владе Краљевине Југославије и министар спољних послова, др Милан Стојадиновић је био агент Удбе и несумњиво највећа политичка и економска личност предратне Југославије.
Тајно име Мерцедес добио је 1952. године док је боравио у емиграцији. Озна и Удба су годинама пратиле његове активности јер је емигрирао и живео у Буенос Ајресу. У Србији су остали његов брат Драгомир и сестра. Власти су им заплениле имовину, а брат Драгомир је осуђен на 15 година робије.
Као емигрант са политичким педигреом, Стојадиновић је постао финансијски саветник владе провинције Буенос Ајреса. Како је његова породица била заробљена у Титовој Југославији, он је 1952. године начинио први корак да се приближи Удби. Срео се тада с трговинским делегатом Љубибратићем у Буенос Ајресу и кроз четири одвојена разговора је понудио своју помоћ земљи. Све је то условио за измену статуса свог брата и сестре у Југославији.
Није то био први шпијунски посао Стојадиновића, јер је он пре него је приступио српској Удби, радио за Енглезе и Немце, али и за Италијане. Као Титов шпијун унутар антијугословенске емиграције у Агентини, пратио је и македонске и словеначке политичке емигранте. Посебан задатак му је, међутим, био да открије Анту Павелића и ступи у контакт са усташким поглавником, који је преко “пацовских канала” побегао у Јужну Америку. Удба је усташком поглавнику дала шифровано име Веверица, под којим га је регистровао и тајни агент Мерцедес.
И БРАТ ПОМАГАО Драгомир Стојадиновић је 1955. године пуштен из затвора пре истека казне. Пред одлазак у Аргентину састао се са тадашњим шефом југословенске тајне полиције Александром Ранковићем са којим је постигао договор о раду против Павелића и усташа у овој јужноамеричкој земљи. У Аргентини је, преко Драгомира, ишла веза између југословенских власти и Милана Стојадиновића. Браћа Стојадиновић су, од тада, заједнички водили специјалан рат против усташа.
– Стојадиновић се успешно приближио Павелићу, постали су “пријатељи”, њихове породице почеле су међусобно да се посећују. Године 1954. др Стојадиновић и поглавник Анте Павелић постигли су договор о мирном разлазу Срба и Хрвата. – пише у тајном досијеу агента Мерцедес. – Римски лист “Темпо” 11. августа 1954. године објавио је вест о политичком споразуму бившег југословенског председника владе др Милана Стојадиновића и поглавника усташке НДХ др Анте Павелића у Буенос Ајресу. Месец дана касније аргентински лист “Хогар” је обавио чланак о овом споразуму.
Споразум Стојадиновић – Павелић је произвео негативне реакције хрватске и српске емиграције. Павелић је проглашен за националног издајника од доброг дела усташких следбеника, који су сматрали да је сваки споразум са Србима раван велеиздаји. Комунистичка Југославија је званично осудила споразум, истичући да Павелић и Стојадиновић не представљају никога!
Тајни агент Мерцедес је ову акцију водио по задатку Удбе. Пошто је успешно искомпромитово Павелића код усташа, југословенске власти су му амнестирале млађег брата.
(Вечерње новости)
