Прочитај ми чланакРад у обавештајној служби одувек се сматрао мушким послом, али су се без обзира на то бројне даме јако добро сналазиле у редовима КГБ. Краљице шпијунаже поседовале су изванредне манире, бритак ум, несвакидашњу лепоту, али и једно необично оружје – „пољубац смрти“.
У односе великих политичких сила као што је Русија одувек су биле укључене и обавештајне службе, чијим се редовима, поред агената суровог лица и хладног срца, налазе и на први поглед нежне хероине – шпијунке које својим шармом и бистрином ума разоружавају своје саговорнике, а потом вешто „извлаче“ потребне информације.
У свом раду оне користе најразличитије методе – флертују са саговорницима, манипулишу њиховим осећањима, играју психолошке игрице и чине немогуће ствари, али када „загусти“, при руци увек имају и своје тајно оружје.
„Пољубац смрти“ – језик љубави руских шпијунки
Мушкарцима је у шпијунском послу кудикамо лакше: они своје противнике могу и физички да савладају, али и да вешто сакрију оружје у опасач панталона или испод сакоа.
Код жена то није случај – оне су чешће елегантним хаљинама које истичу њихове атрибуте (испод којих се ништа не може сакрити) и са торбицама у које једва да стаје и кармин.
Зато је специјално за жене у руској обавештајној служби КГБ било осмишљено посебно оружје које неће изазивати сумњу и које је довољно компактно да се може носити са собом.
Мали калибар, фатални пуцањ
„Пољубац смрти“, пиштољ у облику кармина који идеално стаје и у најмању дамску ташну, одмах је очарао руске шпијунке. У њему се налазио само један метак изузетно малог калибра – свега 4,5 милиметара.
Цака овог пиштоља била је у томе што се он није могао поново напунити муницијом, већ је био предвиђен за само један пуцањ – онај фатални. Стога су даме морале бити свесне чињенице да имају само једну шансу да ликвидирају противника и да им живот практично зависи од мирне руке и прецизног нишањења.
Како се сазнало за „пољубац смрти“ ако је он био у арсеналу шпијунки
„Пољубац смрти“ се користио само у изузетним ситуацијама, те се о његовом постојању дуго није ни знало. Шпијунке су свесрдно водиле рачуна о томе да њихова ташница никада не доспе у погрешне руке и да се у противнику ни на трен не роди сумња да кармин који увек носи са собом скрива страшну тајну.
О овом убојитом оружју руских краљица шпијунаже сазнало се (релативно) недавно, тек 1965. године, када су две даме задржане на граници између Источне и Западне Немачке.
Најгоре од свега је што их је полиција зауставила из сасвим других разлога, али је претресом пронађен и „кармин“.
