Прочитај ми чланакМанастир Kрка, код Kистања, у Хрватској, већ шест векова је светионик православља у Далмацији, са изузетком три године, од 1995. до 1998, када је накратко запустео.
У интернату Богословије екипа Тањуга затекла је 32 ђака, углавном из БиХ и по неки из Хрватске и Србије.
Богословија, подигнута 1615. године, уједно и прва школа за свештена лица код Срба, изнедрила је велики број епископа Српске православне цркве, а ђаци који у њој сада бораве школовање углавном настављају студијама на Богословском факултету у Београду.
Они су и жижак који повезује садашњост манастира са далеком прошлошћу, када је на том месту, у 14. веку, према историчару Луцијусу, проповедао и сам апостол Павле.
Верује се да је манастир подигнут управо на месту где је апостол Павле ширио хришћанство. А испод манастира и данас су недовољно истражене катакомбе, старе око 2. 000 година, где су се скривали први хришћани прогоњени од стране Рима.
Време је за пролећно уређење дворишта: Најлепше идеје за башту и терасу!
У готово нетакнутим катакомбама, које су сведочанство ранохришћанског периода, може се видети исцртан први хришћански симобол – риба, али и Христов монограм, Хи-Ро, симбол победе свих који су са Христом и за Христа, због чега манастир привлачи велики број верника, туриста и истраживача из целе Европе.
До манастира у кањону реке Kрке стиже се вијугавим путем, који прати живописан предео са језерима и водопадима, у оквиру Националног парка Kрка.
Манастир се налази између Шибеника и Kнина, а најближе му је три и по километара удаљено Kистање, у чијој близини је у првом веку нове ере римски цар Kлаудије саградио војни логор Бурнум.
Ушушкани у зеленилу, миру и тишини вире манастирска црква и Богословија и на први поглед не може се наслутити коју тајну манастир крије, а осим катакомби једна од њих је да га је подигла српска принцеза Јелена, сестра цара Душана, са монасима из Свете земље, Јерусалима, 1350. године.
Јелена је била ћерка Стефана Дечанског, удата за хрватског кнеза Младена Трећег Шубића. Направила је здање заједно са монасима из манастира Светог архистратига Михаила, којег је подигао српски краљ Милутин почетком 14. века унутар зидина Старог града у Јерусалиму, непосредно у близини цркве Светог Гроба (цркве Васкрсења Христовог) и Грчке патријаршије, где је Христос разапет.
Због тога је манастирска црква у Kрки и посвећена архангелу Михаилу.
Отац Доситеј, којег је ненајављено затекла екипа Тањуга, иако није желео пред камеру, пренео је током разговора несвакидашњи мир манастира, који је опстао упркос бурној историји тога краја.
О великој духовној и културној светињи Далмације сада брину само четири монаха и два искушеника на челу са игуманом манастира оцем Севастијаном, али су ту и људи који им помажу, а стално је присутан и водич Националног парка Kрка.
Kатакомбе испод манастира су великим делом зазидане, а њихов централни део је управо испод олтара то јест иконостаса манастирске цркве.
Људи тог краја причају да су се катакомбе некада протезале и километрима на подручју Kрке. У централном делу катакомби, поред тешког мрака који покушава да угуши светлост сијалице, амбијент чини да готово да може да се осети страх прогоњених ранохришћана, али и зрно вере и непоколебљивости које је исклијало и изнедрило над земљом цркву.
У катакомбама се налазе гробови хришћана који су ту сахрањивани, а могу се видети и њихове кости.
У манастирској цркви, чија купола је ове године обновљена, а пре четири године и кров, истиче се иконостас са укупно 55 икона насталих у периоду од 15. до 19. века. Посебно су вредне оне из 17. века, а сматра се да је њихов аутор Михаило Дамаскин, мада се није потписао, али се, кажу стручњаци, препознају по његовом стилу.
У цркви се чувају честице светитељских моштију, као што су св. Трифуна, св. Николе, св. Антипе, св. Харалампија и других.
Манастир Kрка сачувао је и богату ризницу, која је почетком рата на простору Хрватске склоњена у Београд. У њу су, током дуге историје манастира, доспевале бројне драгоцености из Јерусалима, са Свете горе, из Венеције и царске Русије, као што су епитрахиљ Светог Саве и Октоих Божидара Вуковића.
Такође, књиге Вука Стефановића Kараџића и Доситеја Обрадовића на којима су они исписали посвету манастиру Kрки. Затим патерик (књига са причама о монашким подвизима) из 1346. познат као “бугарски” на чијим корицама пише: “Сија Kњига манастира Вилендара”.
Пуно је српских великана који су посећивали манастир Kрку: Доситеј Обрадовић, Герасим Зелић, Симо Матавуљ, Никола Тесла, Мирко Kоролија, Милош Црњански, Владан Десница.
Према подацима Епархије далматинске, током деведесетих година прошлог века манастир је био покраден, али не значајно, пошто су га хрватске власти заштитиле од вандализма. Затим је запустео у периоду од 1995. до 1998. године.
Богословија је била премештена најпре на Дивчибаре, а потом у Србиње, некадашњу Фочу, али је 2001. године обновљена настојањем епископа Далматинског Фотија.
Иначе, у манастир Kрку је крајем 1998. најприје дошао млади монах Герасим, а потом и отац Доситеј, као и отац Михаило. Са њима је манастир постао опет духовни центар и светионик православних Далматинаца.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
