Прочитај ми чланак1989.године млади активиста Виктор Орбан је студирао на Оксфорду уз стипендију Сорошевог фонда. Тај исти Орбан данас је на челу кабинета министара Мађарске и бори се против главног спонзора „револуција у боји“. Испоставило се да је чувени финансијер узалуд потрошио 12 милијарди долара на помагање да се у различитим земљама света уведу „слобода и демократија“. Он је само у своју постојбину Мађарску послао 400 милиона долара за потребе развоја грађанског друштва.
1989.године млади активиста Виктор Орбан је студирао на Оксфорду уз стипендију Сорошевог фонда. Тај исти Орбан данас је на челу кабинета министара Мађарске и бори се против главног спонзора „револуција у боји“. Испоставило се да је чувени финансијер узалуд потрошио 12 милијарди долара на помагање да се у различитим земљама света уведу „слобода и демократија“. Он је само у своју постојбину Мађарску послао 400 милиона долара за потребе развоја грађанског друштва.
Мађарски премијер је одлучио да се коначно „обрачуна“ са Сорошем и његовом ковачницом кадрова из Будимпеште – са Централно-Европским универзитетом. У мађарском главном граду се појавило саопштење: „Постоји неко ко је замислио свет без граница: ето баш то је концепција коју тежи да популаризује Џорџ Сорош заједно са његовим организацијама грађанског друштва. То је у најбољем случају наивно, а у најгорем – она представља део плана за уништење традиционалних цивилизација, начина живота, култура и нација“.
Сорош увек делује по добро прорађеној шеми – дестабилизује економију и социјалну ситуацију и тако ствара хаос којим се не може управљати. Али преко хаоса којим се може управљати Сорошеви људи отворено покушавају да сруше остатке државности. Данас Сорош више није задовољан Орбаном. И мађарски премијер је одлучио да одговори америчком филантропу. Ускоро ће Орбан да пошаље анкету становништву Мађарске, а њих је осам милиона. Она ће садржати седам питања. Конкретно, тражиће се одговор на питање да ли становништво подржава „демонтажу пограничних ограда и отварање граница и обезбеђење блажих кривичних казни за имигранте“, као и да ли они одобравају што Џорџ Сорош „жели јавно да напада и кажњава земље које се изјашњавају против имиграције“, и тако даље.
Унапред може да се каже да обичан свет неће хтети да се код њих заувек населе десетине хиљада Арапа – избегица који би у блиској будућности не само истиснули њихов уникални језик, већ би од те земље направили прави хаотичан блискоисточни „базар“. Демократија по Сорошевом рецепту плаши не само Мађаре, већ и многе Европљане. Ето зашто на улицама Будимпеште „ничу“ излепљени плакати на којима је приказан насмејани милијардер уз текст на плакату: „Хајде да не дозволимо Сорошу да се смеје последњи“.
