Прочитај ми чланакУ последњих десет година, балканском рутом је транспортована дрога вредна 180 милијарди долара. У том периоду, у Србији је опрано 40 милијарди долара стечених нарко трафикингом. Америчке обавештајне службе имају информације о комплетном послу - које криминалне групе су пребацивале дрогу, који политичари и полицајци су им давали подршку и по којој цени, како је организовано прање новца, све... - а сад постоји и политичка воља вашингтонске администрације да томе стане у крај. Извршном наредбом америчког председника Џозефа Бајдена, као и британском и немачком Декларацијом о сузбијању корупције на Западном Балкану, покренут је процес чишћења овог региона од организованог криминала, па и напредњачког картела. О удару на Александра Вучића и његову мафијашку пирамиду, али и о његовој одбрамбеној стратегији пише заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада блиски сарадник и пријатељ актуелног диктатора.
Бог је некад прави шерет, на стрмини дода терет. Александар Вучић је на стрмини, а богови из Вашингтона натоварили су му терет, претежак за његова нејака плећа. У том пакету налазе се оптужбе за шверц дроге и оружја, прање новца, системску корупцију и монополизацију уносних послова преко којих се извлачи новац из државног буџета. Оптужбе те врсте први пут су поменуте 2015. године у писму шесторо америчких конгресмена. Од тада, обавештајне службе су прикупиле доказе бројних тешких кривичних дела, која су извршили припадници балканског организованог криминала.
Према подацима којима располаже америчка обавештајна заједница, преко Албаније, Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Србије, све с Косовом, од 2000. године у Европску унију је пребачена дрога вредна 260 милијарди долара.
Од тога, у последњих десет година је балканском рутом прошло 180 милијарди долара у хероину, кокаину и марихуани. У том периоду, од 2010. до 2020, у Србији је опрано око 40 милијарди долара. Новац, стечен кријумчарењем дроге, легализован је углавном кроз грађевинске пројекте, трговинска предузећа, па и спортске клубове. Зна се који политичари су укључени у шверц и остале криминалне акције, као и полицајци, тужиоци, судије, новинари, челници фудбалских клубова и менаџери… Зна се ко је и преко којих компанија, стварних и фиктивних, прао новац и у које послове га је пласирао.
Информације, сазнања и конкретни докази досад су употребљавани само за појединачне акције, којима су заустављани транспорти незаконите робе и пресецани токови прљавих пара. У гробу или иза решетака завршавали су само извршиоци теренских радова и, много ређе, њихови директни шефови. Лов на политичке заштитнике завршавао се у претећим саопштењима и изјавама појединих државника и архивама ресорних служби.
С речи на дела прешло се тек пре месец и по дана, кад је амерички председник Џозеф Бајден потписао извршну наредбу, којом је балканским политичарима и њиховим пословним партнерима запретио санкцијама, замрзавањем и пленидбом имовине и забраном уласка у САД лицима са црне листе.
Комесари Европске уније одмах су одбацили могућност да примене исти начин обрачуна с криминализованим балканским политикантима. Жеља да игнорисањем проблема помогну својим штићеницима с Балкана, прошла их је врло брзо, чим су суочени с решеношћу Американаца да се примени коначно решење.
Са истим циљем, Американци праве црне листе и припремају казнене експедиције према таргетованим појединцима из државних структура и подземља, а Европљани намеравају да направе ад хок суд пред којим ће на одговорност бити позвани балкански политичари и њихови ортаци осумњичени за корупцију.
У Бајденовој извршној наредби прети се санкцијама особама које су умешане у корупцију, а исти став се наводи у “Деклерацији о сузбијању корупције на Западном Балкану”, коју су пре неколико дана потписали министри спољних послова Велике Британије и Немачке, Доминик Раб и Хеико Мас.
У Декларацији се наводи да ће те две државе “обезбедити одговорно лидерство у спољнополитичким темама, које односе на подршку мултилатерализму, европским вредностима, међународном поретку заснованом на јасним правилима и борби против криминала и корупције”.
Очекује се да се на тим начелима ускоро формира антикорупцијски ад хок суд.
Александар Вучић има разлога за бригу. Пре 23 године, као министар информисања, био је на америчкој црној листи. У Хашком трибуналу се појављивао само као шеф и члан тима за одбрану Војислава Шешеља, који је одговарао за иста дела, која су извршавали заједничким снагама.
Међутим, у хашком огранку Механизма за међународне кривичне судове, који је наследио предмете Трибунала, још се налази оптужница против Вучића због опструкције суда притисцима и подмићивањем сведока у поступку против Шешеља.
Јавност је обавештена да Хаг инсистира на суђењу Вјерици Радети и Петру Јојићу, али још није отпечаћена оптужница против Вучића, кога је Александар Стефановић, бивши функционер СРС-а и сведок у процесу против Шешеља, оптужио за претње и подмићивање како би променио исказ. Стефановић је још 2013. године предао необориве доказе против Вучића. Између осталог, ту су и уговори за Металс банком, која му је, уз посредовање Вучића, Јоргованке Табаковић и Милорада Мирчића, дала кредит од око четири милиона евра, који је требало да му буде отписан после повлачења исказа у Трибуналу. Оптужница против Вучића чека згодан тренутак да буде отворена, а он позван на одговорност.
Тренутно, Вучићу је, као некад Коштуници, Хаг последња рупа на свирали. Има пречих мука, од којих му се неколико најавило седмог јула. Иначе, тај датум код њега буди многе горке успомене. Док је био радикал, националистичку реторику је употпуњавао критиком комуниста који су за дан устанка против немачких окупатора изабрали 7. јул, кад је Србин убио Србина.
Касније, растерећен идеологије, Вучић је причао да тај датум памти по злу јер је тог понедељка, после дуготрајног врдања, пристао да се венча с трудном Ксенијом Јанковић. Да га седмојулска коб не напушта схватио је прошле године, кад су га спонтани протести пред Скупштином принудили да на грађане пошаље сву силу с којом располаже, криминалце у полицијским униформама и личну гарду, састављену од Беливукових “јањичара”. Вучић је тада, у паници, оружјем бранио власт. Просуо је крв по београдским улицама, потврђујући да се лаж може бранити само насиљем. Брига њега за туђу крв, за туђе животе. Он се плаши само за себе, зато је дрхтао од страха овог седмог јула док је пратио вести о убиству Жовенела Моиза, председника Хаитија.
-Плаћеници су дошли до председникове резиденције, мучили су га, а онда га убили. Ухапсили смо двадесетак учесника атентата. У притвору су и верујем да ће правда бити задовољена – рекао је Клод Жозеф, привремени премијер Хаитија.
Уз 26 ухапшених Колумбијаца, због учешћа у атентату ухапшена су и двојица Американаца пореклом с Хаитија – Жозеф Винсент и Џејмс Солаџис, за које се претпоставља да су повезани с америчком Агенцијом за борбу против наркотика и Федералним истражним бироом.
Званичник ДЕА је, у изјави за Ројтерс, потврдио да је један од њих био сарадник те службе, али није хтео да открије његов идентитет. Нико из ФБИ није коментарисао вест ЦНН-а да су њихови агенти укључени у атентат на председника стране државе. Америчко министарство правосуђа одмах је послало екипу истражитеља да “помогну властима Хаитија” у расветљавању злочина.
С друге стране света, из Русије, Вучић је добио информације о учешћу америчке приватне компаније, која регрутије ратне ветеране за акције у инострансту, у убиству Моиза. Поред политичке оцене да “Америка иза кулиса ради ствари без преседана”, које јавно износи Марија Захарова, портпаролка руског министарства спољних послова, Вучић је из Москве обавештен да се три групе плаћеника, које је ангажовала та компанија, налазе на Балкану. Две су стациониране у Босни, у Сарајеву и Тузли, а једна у НАТО бази Бондстил на Косову. Нема поузданих информација о њиховој мети, али и Вучић зна ко је највећи криминалац на овим просторима, среће га у огледалу, зато дрхти од страха.
Да паника буде већа, истог дана, седмог јула, појавио се Магазин Таблоид са ударним текстом “Дође време да се у бој крене”. Танких живаца, свестан чврстих доказа о његовим криминалним активностима, Вучић је одмах закукао као Дамјанов Зеленко. Хајку, коју је покренуо преко својих парамедијских јединица, засновао је на две лажи. Прва корене има у патолошкој потреби за изазивањем сажаљења јавности, због које је и у овом тексту нашао непостојећи позив на његово убиство. Друга лаж указује на дозу искрености у тој параноји, зато тврди да је неко наручио тај текст.
Наравно, Вучић зна да му опасност не прети од уредника и новинара Магазина Таблоид. Ми му желимо да поживи сто година, како би могао да одробија максималну казну за све злочине које је извршио над Србијом. Без обзира колико му сад то изгледало страшно, ако буде имао среће политичку каријеру ће завршити у Забели. Ако га срећа изневери, наћи ће га повериоци, којима дугије новац, послове, животе… А, они га, очигледно, већ лове.
Вучић ће покушати на све начине да избегне судбину Жовенела Моиза, али и Радована Караџића, чијој породици је, такође једног седмог јула (2003.), одлуком високог представника међународне заједнице у БиХ Педија Ешдауна, замрзнута имовина и сви банковни рачуни. Условљен наопаким карактером и набујалом похлепом, Вучић оба решења сматра фаталним, ако га убију или му отму све што је он отео од грађана Србије, њему дође исто. Зато, учиниће све што може како би се извукао из проблема које је сам креирао.
Нема много излазних опција, поготово не оних које би му гарантовале да ће сачувати оно што највише воли – своју луду главу и новац. По обичају, као увек кад је притиснут, попустиће и покушаће да тргује. Властите грехове покушаће да откупи туђим судбинама.
На инсистирање америчких служби, Вучић је низ воду пустио Дијану Хркаловић, одану керберку, која је, по његовом наређењу, беспоговорно извршавала све злочине. Супротно својој вољи, а на захтев с исте вашингтонске адресе, жртвовао је своју фалангу, којом је командовао Вељко Беливук. Да би сакрио трагове који из мафије вуку до њега, Вучић приводи крају припреме за коначни обрачун с Небојшом Стефановићем. Бившег министра полиције већ је оптужио за прислушкивање и припрему државног удара, а ускоро ће га прогласити за вођу политичког крила организоване криминалне групе Веље Невоље. За то ће искористи исказе Горана Папића, Владимира Ребића и Марка Миљковића. Сви су већ упрли прстом у Стефановића и таргетовали га за одстрел.
Средином јула, десетак дана пре подизања оптужнице, сви ухапшени припадници Беливукове групе су по трећи пут саслушани у Тужилаштву за организовани криминал. Беливук је једном реченицом негирао кривицу, а другом поновио да ће се бранити ћутањем. Његов најближи сарадник Миљковић одустао је од таквог начина одбране од оптужби за убиства, отмице, диловање дроге и друга кривична дела. Миљковић је, према сазнањима нашег Магазина, испричао све што су поступајући тужиоци и њихов шеф Вучић хтели да чују.
Стефановићу ће на терет бити стављено то што је наредио подређенима да Миљковићу врате заплењени блиндирани ауто. Истрага је, наводно, утврдила да су се у том “мерцедесу” налазили ДНК трагови четири особе за које се сматра да су убијене у Ритопеку. Кад се све то документује, Вучић ће моћи да бира време и начин уништавања свог кума и бившег посилног Стефановића.
Политичка и медијска кампања против бившег шефа полиције траје девет месеци. Стефановић је само смењен с места председника београдског одбора СНС-а. До озбиљнијих последица није дошло услед равнотеже страха. Наравно, Вучић зна да Стефановић има много прикупљених компромитујућих доказа, али исто тако зна да је то само делић онога што имају стране обавештајне службе.
Уместо да одмах крене у отворени сукоб, успешно је изоловао Стефановића, застрашио и подмитио све његове кумове и сараднике, остављајући га самог на чистини. Диктатор није реаговао ни на поруке које су му, посредно, слали Стефановић и Хркаловићка, претећи да ће објавити доказе о његовој умешаности у прикривање трагова у случају убиства на дољевачкој наплатној рампи, па и о природи односа Данила Вучића са Александром Видојевићем, званим Аца Рошави, и осталим припадницима Беливукове криминалне групе. Препуцавање је, што се њих тиче, могло да траје бесконачно. Но, игра је подигнута на виши ниво кад се умешала трећа страна.
У кратком временском размаку, на Твитеру су објављена два кратка снимка пресретнутих разговора Андреја Вучића. Један од тих снимака добио је и објавио аутор овог текста. Садржај разговора није битан, у њима се Андреј Вучић договарао за састанке с две непознате особе и Божидаром Маљковићем, председником Олимпијског комитета Србије.
Александар Вучић је, тако, добио конкретну потврду да је његов млађи бата заиста прислушкиван. Логично, одмах је посумњао у Стефановића, да је он почео да пушта садржаје из своје колекције тајно смимљених разговора чланова владајуће породице.
На састанку, који су одржали 15. јула, Вучић је, уз псовке и увреде, запретио Стефановићу да ће уништити и њега и све што има ако се само још једном усуди да било шта пласира у јавност. Какве су Вучићеве намере, Стефановић је знао и пре, али ипак је рекао истину, да нема везе са снимцима Андрејевих разговора. Њихов сукоб је одмакао предалеко, више није битно да ли му је Вучић поверовао. Како год било, обојица су пали у нови круг панике.
Пре месец дана, кад је Србија увела санкције Белорусији, породица Карић је експресно побегла из Минска. Богољуб Карић је организовао два чартер лета по цени од укупно 140.000 евра. Менаџер Етихада није могао да верује да неко изнајмљује два авиона од по 120 места за укупно 24 путника. Кад је то чуо, Вучић се ругао Карићима. Ето, толико су уплашени да не желе заједно да путују, да не погину сви ако падне авион. С ругањем је престао након што је на Твитеру чуо пресретнуте разговоре свог брата. Од тада Александар и Андреј нигде не путују заједно, како би бар један претекао ако их задеси нека несрећа.
У извештају о бекству Карића, Вучић је могао да прочита и Богољубово објашњење зашто се породица склања у Дубаи, а не у Београд. “Нећу мечки на рупу, Вучић је потпуно полудео, није добро бити близу њега, само колико морамо, да га не разјаримо”, рекао је Богољуб Карић. То мишљење деле и многи други Вучићеви сарадници, међу којима има и оних попут Миломира Марића, који не може да избегне честе сусрете.
Марић је, почетком јула, опет морао да у “Ћирилици” угости Вучића. У свом стилу, изложио је Вучића јавној срамоти, али тако да му неко други каже оно што и сам Марић мисли. У овом случају, послужио се изјавом Марка Видојковића, писца и једног од водитеља емисије “Добар, лош, зао”.
Усред интервјуа с председником СНС-а, Марић је пустио троминутни исечак, у коме је Видојковић рекао: “Вучић је луд. Лик је потпуно луд. Наша држава на врху пирамиде има лудака. Има неку дијагнозу, овако се не понаша нормалан човек.Ти си луд, лику. Знаш, треба ти професионална помоћ, ја ти другарски кажем. Одступи, лечи се. Без зезања, ниси нормалан.”
Са шампионским талентом за подле подметачине, Марић се наругао Видојковићу (“човек умишља да је Иво Андрић нашег доба, да је тумач времена и психијатар”), како би се оправдао што је унередио Вучићев наступ и омогућио да гледаоци Пецонијеве телевизије виде и чују истину – Вучић је потпуно луд!
Да саботажа није била случајна, Марић се похвалио баш Видојковићу.
-После “Ћирилице”, звао сам Марића и питао га да ли је нормалан, зашто у сред емисије уживо, човеку коме није добро, пушта онакав снимак. Нема потребе, Вучић је то већ гледао. Марић ми је рекао: “Марко, да знаш шта је било… Попио је три таблете док је то гледао. Он је луд сто посто. Не смем против њега, луд је, а памти све… Пусти мене, да га ја овако лагано зајебавам. Чекам да пукне као балон баш код мене у “Ћирилици”. Милио сам да ће то да буде сад, али сам га потценио…” Ето, Марић, у суштини, прца Вучића – рекао је Видојковић и поновио позив Вучићу да се лечи, да помогне и себи и нама, а ако му баш пригусти, ако пожели да скочи с куле “Београд”, нека зове СОС телефон за помоћ суицидним особама.
У праву су Марић и Видојковић, као и многи други, који тврде да је Вучић тотално полудео. Нажалост, та болест није само приватни проблем једног несрећника. Такав, Вучић представља опасност за све око себе, за све нормалне грађане, за будућност државе и народа.
Лудак у паници – то је формула која гарантује катастрофу. Да би спасао себе, Вучић је спреман на све, на сваку туђу жртву. У страху од санкција, којима му је запрећено Бајденовом извршном наредбом, а нарочито због оптужби да је његов картел учествовао у шверцу дроге вредне 180 милијарди долара и прања 40 милијарди долара стечених у том и сличним пословима, Вучић намерава да се извуче, по ко зна који пут, заменом улога.
На америчкој црној листи се већ налази 500 имена српских политичара, тајкуна, полицајаца, судија и других криминалаца. Вучић нема увид у тај списак, али без по муке може да претпостави ко се на њему налази, сам их је све умрежио у своју криминалну и коруптивну шему.
Пошто једини излаз види у томе да се опет представи као део решења, а не део проблема, Вучић је направио своју црну листу. На њој се налазе његови кумови, најближи сарадници, спонзори и 120 функционера МУП-а, које режимски билтени већ оптужују за сарадњу с мафијом, припремајући их за одстрел.
Стицајем околности, у врх те листе је, и крив и дужан, искочио Душан Бајатовић. Вучић је одлучио да главу потпредседника СПС-а и вечног директора Србијагаса понуди америчким и европским ловцима на корумпиране српске функционере с руским пословним педигреом.
У Декларацији коју су потписали британски и немачки министри, међу 30 тачака издваја се она у којој се захтева решавање проблема с Кином, Русијом и Украјином. “Како Русија наставља да представља изазов за европску безбедност, појачаћемо отпорност наших партнера на дестабилизујуће понашање Русије. Показаћемо чврстину у нашим принципима да поштујемо међународно право и принципе безбедносног поретка заснованог на правилима у Европи против било каквих кршења”, наводи се у Декларацији.
У складу с тим захтевима, али и обавезама које је Вучић преузео Вашингтонским споразумом, на коме се инсистира у Бајденовој наредби, Србија мора да прекине војну и безбедносну сарадњу с Русијом, па и да драстично смањи куповину енергената.
Преслаб да изврши тако крупан заокрет, Вучић ће страним туторима понудити Бајтовића. За њим неће нико жалити. Западне дипломате одавно су прецртале Бајатовића, а српски гласачи ће једва дочекати да виде крај паразита чија месечна плата износи 22.000 евра, не рачунајући годишње додатке. Обарање Бајатовића, које је већ почела да спроводи ресорна министарка Зорана Михајловић, ускоро ће бити појачано медијском кампањом. Откриће се да, поред феуда на Фрушкој гори, у власништву има некретнине вредне око 200 милиона евра, плус још 400 милиона евра у кешу, можда у сламарици.
Вучић воли да препричава Бајатовичеве ловачке анегдоте. Према једној од њих, иако важи за одличног стрелца, Бајатовић дивље свиње никада не убија једним метком. Животиње гађа у стомак или предњу ногу, ужива да их лови рањене, док се пате узалуд покушавајући да се спасу.
На исти начин сад Вучић лови Бајатовића. Радио би то и из чистог задовољства, али сад му је лакше, моћи ће да коалиционом партнеру Ивици Дачићу објасни да га на то притискају странци.
Сличном манипулацијом Вучић покушава да избегне обавезу да прекине сарадњу са Кином. Та обавеза је записана у Вашингтонском споразуму, Бајденовој извршној наредби и британско-немачкој Декларацији. “Кинески економски и политички утицај константно расту. На основу заједничких европских вредности, блиско ћемо сарађивати са државама у којима су битни улога и утицај Кине, не би ли натерали Кину да поштује своје међународне обавезе, укључујући и људска права”, наводи се у Декларацији.
Вучић беспоговорно пристаје на све, али ништа не извршава. Напротив. Иако је потписао обавезу да раскине пословне и финансијске везе с Кином, Вучић их појачава. Прошле године је отворио кредитну линију од 11 милијарди евра у кинеској ЕXИМ банци. Са кинеском компанијом Синофарм направио је споразум о изградњи заједничке фабрике за производњу вакцина против Ковида 19 у Србији. На крају, омогућио је да кинеска валута јуан постане равноправно платежно средство у српском финансијском систему, а може се конвертовати у свим српским мењачницама по курсу који одређује Народна банка Србије.
Обруч око Вучића се стеже. Притиснут са свих страна, може само да се нада да га неће потражити нечија приватна група расходованих војних ветерана. За њега, а и за целу Србију, најбоље би било да схвати да је стигао до краја, па да, после промене власти, мирно пристане на фер и поштено суђење. Да би се то остварило, грађани Србије морају сами да се потруде, да не чекају агенте ДЕА, ФБИ или кога год.
Уосталом, странци Вучића прогоне због међународног криминала, а нормални грађани Србије то морају да ураде због криминала и корупције, којима је уништио државу којом влада. Што рече Зоран Чичак: “Знам, сви ћете сад да звоцате филозофија, идеологија, програм, будућност, економија, култура… Ал’ јебига, верујте ми на реч – овог пута, заболе ме курац за програме, гласам за оног ко ће имати највећи списак. Да им се јебе матер.”
Кад је и првоборац ЈУЛ-а схватио да је догорело, јасно је да је време за устанак – за опстанак.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 23, 2021
