Лов на Андреја: Стране службе откриле доказе спреге Вучића и криминалаца

Предраг Поповић

09:00 18.02.2024.

Из преписке са "Скај" апликације, коју су објавили црногорски медији, откривено да су Андреј Вучић и Звонко Веселиновић 2021. године прославили освајање плена вредног милијарду евра и да "они држе све конце у рукама". Андреј Вучић је тужио дневни лист Вијести и покренуо кампању, којом жели да се од одговорности извуче позивањем на то што је тешко болестан. Александар Вучић је и за ове наводе из "Скаја" оптужио Магазин Таблоид и Милована Бркића, али и он добро зна да му права опасност прети од поверилаца из САД и ЕУ. Американци су још пре две и по године ставили на црну листу браћу Веселиновић, па сад браћа Вучић стрепе од објављивања нових доказа њихових веза, који ће покренути процес ослобађања Србије од њихове диктатуре.

Александар Вучић је криминализовао своју странку и коалицију, државне институције, своје окружење, сараднике и кумовине, па и чланове породице, првенствено брата Андреја.

Не постоји ниједна крупна криминална афера у коју, на одређени начин, није укључен Андреј Вучић. Његово име се помиње на суђењу групи Вељка Беливука, Предрага Колувије и Дијане Хркаловић, у оптужници против полицијског генерала Слободана Малешића, а нарочито уз прљаве послове Звонка Веселиновића, бизнисмена и шефа косовског клана.

турбулентним односима Андреја Вучића и Звонка Веселиновића наш Магазин Таблоид је писао још пре осам година, кад је дошло до њиховог сукоба око плантаже марихуане на пољопривредном имању у Гакову. Полиција је тада, на захтев америчке агенције за борбу против нарко трафикинга ДЕА и Еуропола на том имању запленила више од 10.000 стабљика марихуане. Веселиновић је бес због губитка робе искалио на млађем брату Вучићу, кога је сматрао кривим јер је изостала политичка заштита.

У свом ресторану „Плаy“ у Новом Саду, после кратке и жустре свађе, Веселиновић је Вучићу запретио пиштољем. После те презентације моћ, шеф косовског ганга се привремено дистанцирао на безбедну удаљеност, у Косовску Митровицу. Као што је обичај у мафији, интереси су били јачи од емоција.

Браћа Вучић су наставили да сарађују с браћом Веселиновић и њиховим кумом Миланом Радоичићем. Послови су наставили да им цветају, и политички и криминогени. У име Александра Вучића, Веселиновић је одржавао контакте са албанским политичарима и њиховим меценама, попут Аљбина Куртија и Беџета Пацолија. Истовремено, терорисао је Србе који су остали на северу Космета и обрачунавао се с Вучићевим политичким противницима попут Оливера Ивановића. У Београду, Веселиновић је финансијски, новцем исисаним из републичког буџета, помагао Српску напредну странку, а и логистички, криминалцима из свог клана, који су учествовали у насиљу над опозиционим демонстрантима. Звонко Веселиновић и Андреј Вучић су заједно, у изборном штабу, чекали и прослављали резултате изборних крађа. Заједно су прослављали и згртање плена.

Подгорички дневни лист Вијести недавно је објавио делове садржаја комуникација, које су преко „Скај“ апликације водили Љубо Миловић и Милош Божовић. Бившем полицајцу Миловић, који се налази у бекству, пре три месеца је почело суђење у Београду. Миловић је оптужен за трговину дрогом и прање новца стеченог криминалом. Истом оптужницом су обухваћени Страхиња Кутлешић и Александар Милојевић, припадници кавачког клана, који су такође у бекству, али и Данијел Јовановић, активни припадник МУП-а Србије, и његова супруга Душица Јовановић, која ради у Петој управи Безбедносно-информативне агенције.

Адвокат Југослав Тинтор, бранилац Љубе Миловића, тражио је од суда да одбаци доказе прикупљене преко „Скај“ апликације, а управо на њима Тужилаштво за организовани криминал и темељи цео случај. Засад, није познато шта се наводи у садржају скинутом са „Скаја“, који је доступан српском Тужилаштву, али откривен је део комуникације, којом располажу црногорска тужилаштва, судови и медији.

У тексту, који су објавиле Вијести, цитирани су делови преписке коју је Миловић водио са Божовићем, коме се у Црној Гори суди за подстрекивање на убиство Ранка Вулетића, које је извршено у августу 2019. године. У тим разговорима Миловић се позивао на изворе из црногорске безбедносне службе, а Божовић је тврдио да сарађује са БИА, па чак и да има значку српске тајне полиције. У коментарима дешавања у политичком и мафијашком врху, често су помињали Андреја Вучића и Звонка Веселиновића, за које су тврдили да „држе све конце у рукама“.

У једној преписци, крајем децембра 2020. године, Божовић је навео да је Вељко Беливук „ударио на Звонка Веселиновића“.

– Веља Невоља је напао Звонка. И сад Звонко би да га ријеши… Звонко је играо преко Андреја да се макне Невоља и Марко Миљковића, а да дође онај што виси са малим жваљовим сином, онај Рошави – написао је Божовић, али није објаснио зашто је Веселиновић хтео да команду над Беливуковом организованом криминалном групом преузме Александар Видојевић, звани Аца Рошави, најближи пријатељ Данила Вучића.

– Ја то вјероват’ не могу за Звонка… Он је у талу са Андрејем. У сваку работу – написао је Миловић.

У марту 2021. Миловић је написао: „Веле, Звонко и Андреј милијарду славили скоро“.

– Јесу слободно. Пратим ја мало кретања његова, онако из забаве. Имам снимака и слика доста из шуме – потврдио је Божовић, који је признао да је пратио одласке у лов Веселиновића, Вучића и Драгана Лукача, тадашњег министра полиције Републике Српске: „Замисли ти, у лов хеликоптером иде. Да, убили су седам дивокоза за дан. Он и Лукач… Има све забиљежено, све се снима и прати… Лети без дозвола, без ичега… Вјерујеш ли ти да службе те тамо све те састанке њихове снимају и прате, ја нисам могао вјеровати да је то тако док не видјех снимак из једног локала. Ко зна кад ће то ваљати…“

Да, у праву је криминалац Божовић, снимци дружења Звонка и Андреја по кафићима, шумама и горама кад-тад послужиће у разним истрагама. Засад, његове поруке преко „Скаја“ послужиле су за обавештавање јавности ко „држи све конце у рукама“ и ко је с ким „у талу, у сваку работу“.

Кад су црногорски медији објавили ове доказе, Александар Вучић, вођа напредњачког картела, одмах је реаговао на исти начин као и на све претходне трагове његових и Андрејевих веза са криминалом. Рафалним увредама покушао је да дискредитује новине и новинаре, који су објавили садржај преписки у којима се помиње његов бата.

– То пласирају политички противници, који не знају шта би са собом и како да оправдају своје поразе. Нека се баве тиме, њима је Таблоид Милована Бркића постао план и програм опозиције. Што се тиче Вијести, тамо вам је онај Ђиласов уредник Вукашин Обрадовић, постављен из Врања. А онај други је учествовао у филму оном – Вучић злочинац, убица, Хитлер, масовни лудак и не знам шта је већ, Жељко Ивановић. Он је учествовао у томе… Е, али њему ћу да одем у Црну Гору да одговарам, а не овде. А овим нашима нема потребе да одговарам, на те лажи смо већ навикли. Мој брат никад у животу није отишао у лов. Чуј, милијарде! Не знам шта бих вам рекао, мали људи обично имају велике фрустрације, а мали су зато што никада нису разумели потребе своје земље и народа, једино што их је интересовало су потребе њиховог доњег дела леђа и ништа више – рекао је Александар Вучић, покушавајући по хиљадити пут увредама и лажима избегне одговорност и спасе своја и доња леђа свог брата.

По обичају, опет је лагао и о Магазину Таблоид. Нажалост, опозиција не употребљава наше информације као свој план и програм. Кад би то радила, браћа Вучић не би били на власти, него у одговарајућој казненој установи.

Условљени скромним интелектуалним капацитетима, браћа Вучић су и у овом случају применили исте примитивне трикове за тзв. контролу штете. Медији под њиховом контролом пласирали су Вучићеве увреде на рачун неподобних новина и новинара, а да своје конзументе, читаоце и гледаоце, нису ни обавестили шта и зашто демантују. Упоредо с том, покренули су и уличне акције. Тројицу „студената“ (вероватно с напредњачке Академије младих лидера) обукли су у мајице с порукама подршке диктаторовом брату: „Сви Срби прави уз Андреја су стали“, „Србија уз Андреја“ и „Јачи од лажи и мржње Андреј Вучић“.

На исти начин, гусларским патриотизмом, напредњачки болесници су већ неколико пута организовали перформансе са мајицама и билбордима са порукама љубави и подршке Андреју Вучићу. У време пандемије корона вируса, док је Александар Вучић претио нормалним људима да ће „гробља бити мала“, напредњачки функционери су облачили мајице са стиховима заклетве на верност тада зараженом Андреју Вучићу.

Уз медијске лажи и уличарску патетику, Андреј Вучић је, опет по старом рецепту, извршио и правосудни притисак. Против новинара и уредника подгоричког листа Вијести поднео је тужбу због „повреде угледа и части“. У његово име, у претходним случајевима то су радили Милош Вучевић и Ђорђе Комленски како би и суд утврдио да Андреј нема везе са Предрагом Колувијом и његовом плантажом марихуане, а затим и да би се правоснажно демантовале тврдње Вељка Беливука и Марка Миљковића, који су на суђењу у Специјалном суду, помињали везе са браћом Вучић, Александром Вулином, Дарком Глишићем и још неким ликовима из врха власти.

Александар Вучић им је одговорио политичком, медијском и правосудном кампањом. У медијима је тврдио да „свако ко је оптужен за најтежа кривична дела има право да се брани лажима“. Бруталне лажи су једини начин којима Вучић може да се брани, бар пред оним делом јавности, који више верује њему него својим очима. Међутим, он и његов млађи бата свесни су да их то не може заштити од истине и доказа њихове везе с криминалом.

Ако је никшићки криминалац Милош Божовић „из забаве“ снимао кретања Веселиновића и млађег Вучића, може само да се претпостави шта су све документовале стране службе. Злоупотребом утицаја на српске државне институције, браћа Вучић могу да за властите потребе искористе своју странку, полицију, тужилаштва и судове, али тај одбрамбени механизам има ограничен домет. За њихову судбину много су важнији центри моћи у Вашингтону и Бриселу, односно у седиштима ДЕА и Еуропола. А, управо из тих извора пласиране су компромитујуће истине попут оне која је описана у прошлогодишњем тексту Њујорк Тајмса о Александру Вучићу, под насловом „Председник и гангстери“.

– Гангстеризам је цветао под Вучићем. Вођа банде био је велики хулиган трговац кокаином, Вељко Беливук, оптужен за убиства и низ других тешких злочина. Помињало се да је у добрим односима са полицијом и обавештајним службама. Он и његови људи су фотографисани у друштву моћних људи, међу којима је био и син председника Александра Вучића, Данило Вучић. Случај Беливук је отворио прозор у суморну могућу будућност, у којој вучић изнутра подрива европски пројекат, градећи државу у којој је демократија фасада, а криминалне банде се користе за ширење страха. Вучић има готово у потпуности контролу над свим аспектима јавног живота – од парламента, преко судова, полиције, бизниса… Хапшење Беливука и његове групе можда је једна од ретких одлука последњих година коју није контролисао. Беливук је на суђењу упозорио да ће уколико Вучић настави поступак против њега имати још много тога да каже – наводи се у тексту угледног америчког листа, који је теми о спрези Вучића и мафије посветио пет страна.

За Александра Вучића још су алармантније истине које се наводе у одлуци америчког Министарства правде да на црну листу, због бројних криминалних активности, стави Звонка Веселиновића, његовог брата Жарка, кума Милана Радоичића и још двадесетак њихових сарадника и фирми, регистрованих у неколико држава региона.

Александра Вучића не занима како ће скончати Звонко Веселиновић. Муку му задаје чињеница да Звонко иде у пару са Андрејем. Где је један, ту је други, а ту су још неки Вучићеви кумови и ортаци из врха напредњачког картела. По домино систему, кад падне један – падају сви. Американци су изабрани Веселиновића за почетак, а сви знају да се на крају тог криминалног низа налази Александар Вучић. То се зна и у америчком Конгресу и Белој кући. Од 2016. године, четири групе америчких конгресмена, и то републиканци и демократе заједно, у званичним дописима су захтевали да се покрене истрага против Александра Вучића, кога су оптуживали за разне спорне активности.

Осим војне и безбедносне сарадње с Русијом и Ираном, као и пословних комбинација са Кином, Американци су Вучића оптужили да је омогућио утврђивање монопола у најуноснијим пословима, који се финансирају из буџета. На сваком од тих спискова наведена су имена спорних „бизнисмена“ из врха власти: Андреј Вучић, Никола Петровић, Горан Веселиновић, Звонко Веселиновић … У тој групи монополиста налазио се и Славиша Кокеза, али он је на време схватио шта се спрема, па је напустио Вучића, СНС и Србију. Нема сумње да је на својој новој адреси, у Мајамију, Кокеза пропевао пред агентима америчких служби. С обзиром да је у Србији осумњичен за пљачку 640 милиона евра и за припрему убиства председника државе, Американци му не би пружили уточиште на лепе очи. У залог за своју слободу, Кокеза им је, сигурно, дао све информације о својим криминалним акцијама на царини, али и о осталим учесницима у тој и другим мафијашким и коруптивним комбинацијама. И он је, као и Милош Божовић, пажљиво архивирао све компромитујуће информације, као полису осигурања, јер „ко зна кад ће то ваљати“.

Американцима ваља и Саша Вујисић, припадник Војнообавештајне агенције, који је осумњичен за сарадњу с нарко босом Колувијом. У новембру 2019. године, кад су припадници Четвртог одељења београдског УКП-а упали на плантажу марихуане „Јовањица“, Вујисић је полицији показао легитимацију ВОА. После провере, пуштен је да напусти „Јовањицу“. Вујисић је сео у ауто и, не свраћајући кући, побегао у Словенију, у љубљанско седиште ДЕА. Три дана је саслушаван, да би, након тога, био транспортован у Америку. Не зна се чиме је купио подршку америчких обавештајаца, али, као и Кокеза, није је добио за џабе. Пошто је радио на обезбеђењу „Јовањице“, Вујисић добро зна који су политичари, полицајци, тужиоци и судије сарађивали са Колувијом. То брине браћу Вучић, који знају шта Вујисић зна.

Чим је „Јовањица“ доспела у жижу јавности, браћа Вучић су покушали да се дистанцирају из те афере. У првом тренутку помогао им је и Слободан Миленковић, тадашњи начелник Четрвтог одељења. Иако истрага није била завршена, Мали Сента је, у јануару 2020, пред полицијским камерама рекао да „Александра и Андреја Вучића нема у ‘Јовањици'“. Осим режимских политичара, аналитичара, новинара и осталих лажова, то су касније понављали и „критичари власти“, новинарка Јелена Зорић и тзв. полицајац Милан Думановић.

У оптужници против Колувије, коју је објавио Магазин Таблоид, јасно се наводи да су вештачена три телефона власника плантаже марихуане. Истрага је утврдила да су одеђене комуникације трајно обрисане, без могућности да се реконструишу. Четврти телефон, фамозни „блацкбуррy“, полицијски експерти за технолошку форензику нису успели да откључају. Тај посао би, без по муке, обавио мајстор Мрва из Крњаче, али најстручнији професионалци из полиције, тобоже, нису успели. Наравно, нису успели јер то нису хтели, да се не би открило да ли је, када и којим поводима Колувија контактирао с браћом Вучић и осталим врховницима из напредњачког картела.

Вучићеве лажи, које шире Зорићка, Думановић и слични, намењени су за домаћу употребу, за прикривање истине од српке јавности.

То не може да утиче на стране, првенствено америчке, а потом и европске безбедносне службе. Уосталом, Еуропол је црногорским и српским правосудним органима дао транскрипте комуникација криминалаца преко „Скај“ апликације. Из те архиве испливала је и преписка између Миловића и Божовића, који су тврдили да су Андреј Вучић и Звонко Веселиновић заједно умешани „у све работе“ и да су 2021. године „прославили милијарду“ згрнутих евра.

Браћа Вучић сада стрепе од сваког следећег издања Вијести. Не знају шта још може да се појави у „Скај“ препискама или другим изворима прикупљених доказа њихове спреге с Веселиновићем. У трпном стању, без могућности да утичу на процес раскринкавања, принуђени су да употребе стопут виђену излазну стратегију, којом су се од одговорности бранили бекством у болест. Кад год је био под политичким или пословним притиском својих поверилаца, Александар Вучић је јавно кмечао и цвилио над својом злом судбом. Жалио се на болести срца и висок притисак, за које је тврдио да могу бити фатални. За разлику од свега осталог што емитује, то кукање није без основа. Да је болестан, то се види голим оком, бар кад су у питању ментална обољења.

Исту стратегију сада примењује и Андреј Вучић. У медијима су се још пре више од годину дана појавиле информације о томе да има рак панкреаса. Млађи брат Вучић то није ни демантовао ни потврдио. Међутим, недавно је и сам почео да се жали људима из свог окружења. Према тим изворима, Андрејево здравље је тешко нарушено. Опака болест му је, наводно, растурила имунитет, па мора да, поред терапије, примењује посебан режим исхране и остале мере заштите. Да би то доказао, Андреј је 24. јануара ове године дошао на суђење у случају Асомацум са заштитном маском и рукавицама. Ако је хтео да тиме изазове сажаљење макар најближих сарадника, није успео. Уместо сажаљења, сви су осетили страх за свој, како то Александар Вучић воли да каже, „доњи део леђа“. Све Вучићеве ортаке из картела боли баш тај део тела за њих, сви брину само за себе. А, пошто је очигледно дошло време да америчке и европске службе „отварају“ Андреја, јасно је да се ближи крај идили.

За тхе енд, у коме Вучиће не чека хаппy енд, биће довољно да се објави још неколико оваквих преписки са „Скаја“. То ће покренути процес обарања Вучића с власти. Процедура је позната, примењивана је у неколико банана-држава, каква је данас Србија под напредњачким режимом. После објављивања доказа о њиховој спрези с криминалцима, против Вучића ће се побунити одређени број функционера Српске напредне странке. Фракција „реформиста“ ће се одвојити од компромитованог „тврдог језгра“ и изазвати ванредне изборе.

У тај процес ће бити укључени „реформисти“ из државних институција, полиције, правосуђа и медија, укључујући и Пинк, Хепи и остале, који засад служе диктатору. Остављени на цедилу, браћа Вучић могу да се надају само у две спасоносне опције – или бекство, или болест. Само на такав начин могу да избегну суочавање с правдом. Но, и они знају да немају где да побегну. Нико не би пристао да им пружи уточиште, а свуда има поверилаца, који једва чекају прилику да наплате дуговања, политичка као и финансијска.

Лов на Андреја је, очигледно, почео. Као што је он, према тврдњама из „Скаја“, са Звонком ишао хеликоптером у лов на дивокозе, могуће је да по њега стигне хеликоптер с ознакама „пасуља и кобасица“. Кад се то деси, неће моћи да се извлачи лажима и увредама, којима годинама покушава да демантује истину. Неће му помоћи ни оптужбе на рачун Драгана Ђиласа и Вукашина Обрадовића, ни тужбе против црногорских медија, као што му нису помогле ни бесмислене лажи које је, још пре десетак година, почео да пласира против Магазина Таблоид и његових уредника и новинара.

– Андреј Вучић није члан Градског одбора Српске напредне странке Нови Сад, нити је члан Савета за Војводину, нити је шеф Изборног штаба за Нови Сад и Војводину, како наводе лицемерне демократе, већ поносни члан СНС, а самим тим има право да присуствује страначким скуповима и дешавањима. Андреј Вучић никада није тражио функцију, ни у странци, ни у извршној власти, за разлику од супруге Бојана Пајтића, која, заједно са Милованом Бркићем, Предрагом Поповићем и Данилом Реџеповићем води Демократску странку, а најлажљивију и најпрљавију кампању против породице Вучић и Српске напредне странке је једино оно што мучки умеју да раде – наводи се у саопштењу СНС-а из 2014. године.

Вучићи су навикли да се од истине бране будалаштинама. Растерећени од чињеница, здравог разума и морала, оптужили су Бркића и аутора овог текста да „воде Демократску странку“. Да је то било тачно, СНС би одавно завршила у прошлости, а њени лидери би већ одслужили неколико година робије. Но, браћа Вучић су, на велику жалост свих нормалних грађана, још на власти. Андреј Вучић и данас, при крају богате али тужне каријере, важи за незваничног вођу напредњачких и породичних акција из сиве и црне зоне, чији трагови су откривени у „Скај“ апликацији. Тако је данас, а како ће бити сутра не зависи од Вучића, него од грађана Србије, жељних слободе, и страних служби, које помажу откривању истине о злу, којим је напредњачки картел уништавао ову државу и народ.