Прочитај ми чланак
(Телеграф)
Деца би шетала псе, избацивала ђубре, куповала у продавници и чувала другу децу и то за 100 динара на сат. Сав зарађени новац ови основци планирају да уложе у поправку клупа, куповину две канте…
Шесторо основаца из Крагујевца, узраста од осам до 13 година, отворило је “фирму“, наденуло јој име “Петорка” и понудило комшијама своје услуге. Деца би шетала псе, избацивала ђубре, куповала у продавници и чувала другу децу и то за 100 динара на сат. Сав зарађени новац “Петорка” планира да уложи у поправку клупа, куповину две канте и ако остане новца у поправку степеништа.
Деца су на улаз своје зграде у Лепеничком булевару број 3 поставила оглас. На њему је име фирме, број телефона, радно време и понуда услуга. На дну огласа стоји “способни смо за ове послове“.
“Петрорку” чине Миња Науновић (13) и њен брат Никола (12), Вељко Јеленковић (12) и његова сестра Јована (8), Нађа Марковић (10) и Алекса Тодић (9). Идеја о начину да зараде и поправе клупе и канте синула је најпре Мињи, а онда је тим детаљно разрадио.
– У нашим зградама, број три и пет има доста старих људи којима нема ко да оде до продавнице. Има и оних који су глувонеми, лоше виде. Њима ми можемо да помогнемо. Имамо старог комшију коме у госте долази унука коју он не може да пази испред зграде, али можемо ми. Многима је тешко када су уморни да прошетају пса, али нама није тешко – набраја Миња, која је, очито, први човек маркетинга фирме.
Њен брат Никола додаје да нема места страху да су они превише млади да ваљано пруже услуге клијентима.
– Ми нудимо само оно што већ знамо и радимо код куће. Никада не бисмо наудили некој животињи, а сви познајемо љубимце наших комшија. Никада не бисмо комшији ни динара узели од кусура када идемо у продавницу. Ја сам једном гасио пожар на улазу у зграду, комшијама носимо кесе, придржавамо врата лифта, што значи да смо одговорни – тврди Никола.
Најмлађа Јована, ученица другог разреда, нада се да ће је ангажовати комшиница да јој шета пса или да ће је бар неко позвати да му изнесе ђубре. Сви се слажу да ће новац чувати Вељко “јер је он најпоштенији и најкултурнији“. Алекса је мало љут.
– Ови од 16 година смеју нам се и позивају нас да им бесплатно износимо ђубре, а никада у животу нису за наше игралиште ништа урадили, само играју игрице – каже Алекса.
Тек основана фирма натерала је ову децу, како рекоше, да се забрину за одрасле.
– Одрасли нам кваре посао, клијенти само обећавају да ће нас звати. Многи су нам рекли “нећете успети” и пре него што смо залепили оглас. Ми смо озбиљни и одговорни, а они то не могу да схвате. Да ли је могуће да одрасли нису ништа радили да зараде за поправку свог игралишта или можда јесу, али су престали у све да верују како старе – разматра Никола Науновић.
Многи одрасли озбиљан оглас на својој згради нису ни видели. Бојана Џајевић, која је у зграду у Лепеничком булевару дошла у посету, каже да је видела и занемела пред њим.
– Одушевила сам се том децом, па у огласу је наведено радно време, телефон, име фирме. Никада у животу ништа слично нисам чула, посебно не за овај узраст, каже један одрасли.
(М. М.)
