Прочитај ми чланак
(Вести, Данас)
Више од половине студената има сазнања о куповини диплома и тражењу новца за полагање испита на њиховим факултетима, док више од две трећине има сазнања да се оцене на испитима добијају преко веза или других повластица, показала је анкета Центра за истраживање, транспарентност и одговорност, у којој су учествовало 1.173 студента са универзитета у Београду, Нишу, Крагујевцу и Новом Саду.
Студенти у највећој мери као корупцију препознају ситуације у којима долази до размене новца, али више од половине анкетираних не сматра да је корупција куповина уџбеника предметног професора као услов за излазак на испит. И различити облици варања на испитима и колоквијумима за већину испитаника не представљају коруптивне радње. Истраживање је показало да су академци најмање задовољни бројем испита по семестру (52 одсто), док су најзадовољнији могућношћу да бирају изборне курсеве изван матичног факултета.
Непозната „Болоња“
Иако је реформа високог образовања у складу са Болоњском декларацијом на универзитетима у Србији почела пре десет година, већина студената који су учествовали у истраживању није упозната са циљевима овог документа. Занимљиво је да 44 одсто студената није знало да одговори на питање да ли реформа на њиховом факултету и даље траје.
Петина анкетираних каже да број кредита на предметима које слушају не одражава реално оптерећење. Да је оцењивање адекватно сматра 30 одсто испитаника, док трећина мисли да је њихово знање потцењено или прецењено.
Када је реч о условима студирања, академци су најзадовољнији интернет страницом факултета и бројем просторија за одржавање наставе, док су најмање задовољни ажурношћу административног особља факултета и распоредом испита у испитним роковима.
Иако већина студената каже да нема проблем с набавком литературе, 60 одсто мисли да је она преобимна. Више од 40 одсто истиче да је литература из које спремају испите застарела, док готово исти проценат сматра да се савремени теоријски правци и најновија научна сазнања веома мало или уопште не обрађују. Истовремено, само половина студената сматра да су знања и вештине које стичу на факултету прилагођени захтевима рада у струци.
Да ће по окончању студија моћи да обављају посао за који се школују верује 12 одсто анкетираних, док четвртина сматра да ће бити или недовољно или делимично оспособљена. Мањком праксе током студија незадовољна је половина испитиваних академаца.
