Знамо да је обавезан на слави, али његова присутност пуна је симбола за једно домаћинство

Налазимо се у сезони када се обележавају славе, један од важних културних идентитета Срба православаца. Иако сваки светац носи посебан значај, постоје елементи који се не изостављају на једној славској трпези, која не би била потпуна без укусних Златиборац производа.

Свако од нас је свестан тога да су елементу попут славске свеће, славског колача, вина и жита, неизоставни, али да бисмо боље разумели симболику ових елемената и њихову важност на дан кољи прославља једна породица, етнолог Снежана Ашанин нам говори више о томе.

– Од свих православних народа, једино Срби славе славу и тако, као један елемент културног и нематеријалног наслеђа, уписана је чак и на Унескову листу културног нематеријалног наслеђа. Она нас чини препознатливим народом, што и јесте разлог да се тиме поносимо и хвалимо. Знамо да домаћин куће наслеђује славу, али верује се да онај који започиње прослављање неког новог свеца, бира ону славу која је најприближнија његовом датуму крштења.

Са сигурношћу се зна да се слава први пут помиње у једном писму војводе Ивца 1018. године, тако да на основу тог писаног трага, можемо рећи да славу обележавамо већ скоро 11 векова. То је био један напис незваном госту: „Има места на слави“ – наводи Снежана.

Позната реченица каже: „На славу се не зове, на славу се долази“, што значи да сви који знају коју славу славите, доћи ће да вам честитају. Зато је на вама да их добро угостите и припремите гозбу, али и ове елементе. Припремањем, такорећи најважнијих славских елемената – жито, колач, вино и свећа, ми уствари приносимо неки вид жртве нашим прецима. Верује се да ако све то добро припремимо, онда ће и они на небу бринути да слава буде добра и да гости буду задовољни, јер имају увид да смо наставили њиховим стопама.

Али, да ли знате шта све представља славски колач?

– Он је незамењив елемент обележавања славе и представља дух жита.

Славе су се најчешће обележавале у јесењем периоду, када се заврши са пољским радовима и када треба да се захвалимо свецу заштитнику за богату жетву. Управо због тога, славски колач се приноси као „жртва“ духу жита, како би наредна година била успешна, плодна и богата.

Некада се славски колач није украшавао и био је обичан округли хлеб, који има и симболику сунца. Касније, украшавали су се маштовитим детаљима и жељом да се још додају неки симболи и елементи, који ће поспешити срећу и напредак породице и заједнице. То су детаљи попут класа пшенице, славски печат и славско слово – симбол да смо хришћани, симбол голуба или славуја, разни цветови, буренце са ракијом – симбол плодности, да буде довољно ракије и вина. Додаје се на колач симбол за све оно, чиме се породица бави.

Данас се ставља и књига, јер су деца почела да се школују. То је знак да је култура жива, неухватљива и да је подложна променама.

Славски колач такође представја Христово тело. Када се споји са вином, које представља Христову крв, то значи да је колач освештан и да као такав служи свима у кући, најпре домаћинима.

Када освештате колач, слободно можете рећи да славите славу – објашњава наша саговорница.

Да ли ћерка може наследити славу и шта се ради са одломљеним комадом колача…https://t.co/PWBa9hk72p

— СРБИН инфо (@srbininfo) November 5, 2023

Извор: Ona.rs

Ознаке: крсни колач, слава, Срби