Који је политички мотив иза тероризма у Москви?

Предраг Ћеранић

07:00 05.04.2024.

Главна карактеристика сваког терористичког чина је политички мотив. Без доказа о политичкој основи, тужилац неће посегнути за тероризмом као квалификацијом за оптужницу против ухваћених извршилаца

Терористички напад на „Крокус сити хол” биће вјероватно прекретница у односима између Истока и Запада – или ће се Америка повући из Украјине, у смислу да ће Кијеву ускратити финансијску и војну помоћ, а Русија реализовати циљеве Специјалне војне операције (што је у Русији и даље званичан назив интервенције у Украјини) или ће свијет утонути у оно што би се могло назвати Трећи свјетски рат.

„Трећи” је био скраћеница која се користила у разговорима иза затворених врата Обаминог окружења када се говорило о геополитичким намјерама. Да је умјесто Доналда Трампа на претпосљедњим предсједничким изборима побиједила Хилари Клинтон – тако би и било. Свијет би захватио пламен новог великог рата.

Трамп је био велико изненађење и дебакл за штаб демократа, тако да су планови помјерени за четири године. За разлику од Трампа – који током свог предсједничког мандата није започео ниједан рат (што је постао велики успјех за посљедње америчке предсједнике) – Бајден (односно они који управљају америчком спољном политиком) се понашао другачије.

Сукоб у Украјини би се, након посљедњег терористичког напада на тлу Руске Федерације (јер било их је неколико, али с мање жртава), заиста могао одвијати у смјеру жеља Обаминог окружења. И ту је, опет, проблем Доналд Трамп, односно његова све извјеснија изборна побједа.

Нема истраге – нема кривца

У дјечију причу о тзв. Исламској држави као одговорној за терористички акт нико озбиљан не жели повјеровати.

Неколико година умртвљен Твитер налог ове квази организације напрасно је оживио и пунио се саопштењима и садржајима који би требало да нас убиједе да ни у ком случају нису Украјинци починили страшан злочин, него мистична Исламска држава, након чијег се саопштења о преузимању одговорности за терористички напад све завршава. Нема истраге, нема криваца.

И гдје је и шта радио садашњи лидер те фамозне Исламске државе Корасана? Гдје се његов претходник (Ел Багдади) лијечио када је био рањен? И како је уопште било могуће да се на сиријском пијеску створи организација која је располагала савршеном техником и информацијама (између осталог, и сателитским снимцима положаја Асадове војске)? Кога су нападали и чије интересе спроводили? Много је питања, а одговор више него једноставан.

Западни и прозападни медији утркују се у убјеђивању јавности да су исламисти – а не Зеленски – креатори ничим изазваног насиља над руским грађанима. Званични органи Руске Федерације јавности дозирано представљају резултате истраге, при чему се наглашава да имају доказе да је налогодавац у Кијеву. Форензички докази (мобилни телефони, платни налози) су неумољиви.

Сем у Москви, истрага се одвија у Таџикистану – уз директно учешће припадника руских органа безбједности – али и у Турској. Иначе, главна карактеристика терористичког чина је политички мотив (геополитички, идеолошки, свеједно). Без доказа о политичкој основи тужилац неће посегнути за тероризмом као квалификацијом за оптужницу. Наравно, терористима је циљ да примјеном насиља створе панику и хаос – а пожељна је што бројнија публика – односно прија им снажан публицитет такође.

Двоструки стандарди

Западни медији су годинама стрпљиво тероризам повезивали са исламом. Убиство Дарије Дугине, Вадлена Татарског и покушај убиства познатог руског писца Захара Прилепина (уз коришћење експлозива као средства за убијање) указали су на украјинске службе безбједности као организаторе и срушили мантру о повезници тероризма и ислама. Приликом наведених терористичких аката није се огласила братија из Исламске државе, већ су се Украјинци похвалили. Зашто сада ћуте? Ипак је напад на „Крокус сити хол” нешто крупно, што ће читав свијет осудити.

Напад на младе који су присуствовали концерту подсјећа на паришку трагедију у дворани Батаклан. Али, раније су терористи на извршење задатка одлазили помирени са својом смрћу. Таџикистанци су поступили другачије: понашали су се као да су опљачкали банку и журе на сигурно, да подијеле плијен. У Кијеву су очекивали награду, али су се недалеко од границе пред њима испријечили Чечени Рамзана Кадирова, односно „Росгвардија”. Прво саслушање ухапшених било је грубо, вјероватно под дејством емоција.

Информације (и докази) до којих се током истраге дође Руска Федерација ће вјероватно користити у циљу даљих праваца војног дјеловања, али и судских процеса за које се припрема „када прође све”. Удар на сједиште украјинске војне обавјештајне службе са неколико ракета типа Циркон (да би се здање срушило у потпуности) било је прва примјена резултата истраге. Уништење украјинске енергетске инфраструктуре било је наредни корак (по украјинским подацима, онемогућено је 80 % производње електричне енергије). Остало ћемо тек да видимо.

По старом обичају – кад не можемо Русима ништа, показаћемо мишиће на „малим Русима” – америчка администрација се обрушила на Србе, народ који има вјековне, дубоке и искрене везе с руским народом. На удару су Република Српска и њен лидер, Милорад Додик. Санкције се са појединаца шире на читаве компаније, при чему се фамозно – од истих често примјењивано – позивање на угрожавање људских права, потпуно заборавља. Тако је то кад живимо у свијету двоструких стандарда, једни важе за Украјинце, други за Русе, Србе и Палестинце.