Pročitaj mi članak
(Политика,Фото С. Гуцијан)
Зашто је српски воз бољи од немачког, где ће свирати „Градске цуре” и који је следећи зид који ће пасти, причају најбољи студенти на наградном путовању по Европи. – Деветке и десетке су нарочито за поштовање на физичкој хемији
Берлин – Марко Трајковић са Учитељског факултета, Светислав Мијатовић и Чедомир Шкорић са Физичког факултета чине бенд под називом „Градске цуре”. Идеја им је да свирају и певају по градовима ЕУ, можда и зараде који динар, док упознају друге државе и народе, и да што боље представе Србију у „белом свету”.
Они су део групе од 70 најбољих студената завршних година из Србије, победника конкурса „Путујемо у Европу” Европског покрета у Србији и амбасаде Аустрије, који су се са својим колегама из Црне Горе, Босне и Херцеговине, Македоније и Албаније сусрели у Берлину, првој станици на путу кроз Европску унију.
Сви они имају веома висок просек оцена, а девете и десетке у индексу су нарочито за поштовање на физичкој хемији. Ивана Коматина сада уписује четврту годину, а у септембру одлази у Русију на месец и по дана, где ће се усавршавати на Универзитету „Ломоносов”.
– Ове године имамо групу од 150 студената из региона, а из Србије 70. Упркос економској кризи, успели смо да обезбедимо интеррејл карте за 22 дана путовања, џепарац, студентску картицу за разне попусте, путно осигурање… – набраја Ивана Поњавић из ЕПУС-а.
Програм којем су се за ових девет године придружили бројни донатори и медијски спонзори, укључујући и наш лист, до сада је наградио више од 1.200 студената. Покренут је 2005. године, када је добити визу за земље ЕУ било готово „немогућа мисија” и када су сва истраживања показивала да више од 70 одсто младих никада није путовало у иностранство.
У међувремену се ситуација променила, али је програм настављен. Како је рекао Маркус Лукс из Фондације „Роберт Бош”, обраћајући се студентима са Балкана, ово и даље остаје један од највећих пројеката за младе из земаља које су кандидати за улазак у ЕУ.
Млади из региона прво су се састали у Берлину, где су се упознавали током три дана, истовремено упознајући и овај некада подељени град кроз традиционални сити рели. Студенти су подељени у 15 група, са представницима из свих земаља, а циљ је био да на оригиналан начин испуне 22 задатка.
– Један од задатака јесте да фотографишемо предмете који представљају немачку заставу, затим да прошетамо до Берлинског зида, пронађемо неке од знаменитости попут ТВ торња…, а прво смо морали да смислимо име своје групе… – причају Јелена Лековић из Подгорице, Јуџинија из Албаније и Синан Рибић из Босне и Херцеговине.
Синан је будући физиотерапеут из Сарајева, а каже да је конкурисао за овај програм јер воли авантуре и да би упознао људе из других држава. „Нас троје ћемо путовати заједно, а можда нам се још неко прикључи после Берлина. Идемо у Амстердам, Париз, Лисабон. Бићемо у контакту преко Фејсбук странице, ту ћемо обавештавати једни друге где се налазимо”, каже Синан.
Пратимо их док се договарају на енглеском и сликају поред остатака Берлинског зида на Потсдамер тргу, где је најчешће фотографисан део са графитом „Следећи зид који ће пасти је Волстрит”
Већина младих са којима смо разговарали већ је резервисала смешај у хостелима. Од пре неколико година, као начин да се обиђе свет, веома је популаран и кауч сурфинг, па ће и сада велики број њих користити гостопримство непознатих људи, али ће бити спремни и да гостопримство узврате у својим домовима.
Са највећом групом младих, из Србије, причамо током завршне вечери у Берлину, где је за победника сити релија проглашен десеточлани тим под називом „Балкански клинци”.
Марина Илић је из Сремске Митровице, будући архитекта, провела је шест месеци на стручној пракси у Бразилу и вероватно ће тамо потражити и посао. Нора Месарош из Зрењанина и Јелена Прљевић из Ужица студирају сликарство, а Давор Босанкић из Београда има индекс ФДУ. Упознали су се у возу од Београда до Берлина и са одушевљењем причају о путовању од 25 сати:
– Путовање је, на наше изненађење, прошло добро: прво, воз је стигао, затим стигао је на време и ништа није фалило. Ма, српски воз је бољи од немачког!
Друга половина групе није прошла тако добро, јер су заузели места у лошијем вагону.
– Било је тесно, спавало се и по ходницима, али смо ипак били доброг расположења, забављали су нас момци из бенда „Градске цуре”, упознавали смо се, комбиновали путовања и резервације. Захваљујемо се Железницама Србије, али и молимо за следећу годину још један вагон – причају нам углас.
Питамо их како су се снашли за новац, а они одговарају да су слали молбе компанијама, локалним функционерима, општинама… Већина није одговорила, а они који јесу, слали су по 50, 100 евра, чак је једна од наших саговорница договорила и продају неких својих радова. Они кажу да њихове колеге углавном не шаљу молбе јер су убеђени да нико није заинтересован за подршку младим талентима, али да се ипак нађу и они који имају слуха, тако да саветују студенте да покушавају, без обзира на то колико ће добити негативних одговора и да исто важи и када се тражи пракса или, касније, посао.
