Прочитај ми чланакКарађорђево чело је високо, коса зачешљана уназад, а лице преплануло и изборано. Очи увучене, мале, бистре, искричаве и стрељиве, спремне да уоче најмању појединост код саговорника и у природи.
Нос орловски, на врху мало зашиљен. Лице помало дугуљасто, доле широко. Танке црне бркове уредно је одржавао, а кошчату браду редовно је бријао. Усне танке и стамене од ћутања, будући да је говорио врло мало. Када би кренуо из Београда у Тополу, подвикнуо би: „коње“, и све је за тили част спремно за пут, као да се ишло на војску. Уместо да каже, током путовања, куда ће, он би махнуо руком на ту страну, наводи Недељник.
Када би зажелео да му момак-певач запева, махнуо би руком као да захвата воду, а када би хтео да престане с песмом, опет би махнуо руком као да зауставља воду, не изговоривши притом ниједну реч.
Црне власи плео је у витицу, односно перчин, што се лепо види на слици Гајслера (1808). Ношење дуге косе у ратно доба имало је бар две слабе стране – било је тешко одржавати хигијену и водити борбу прса у прса. У тренуцима предаха, Карађорђе је терао своје секретаре и момке, док би се одмарао у хладовини, да му требе ваши из главе и косе. Тим начином само је делимично одржавао хигијену.
Дуге косе савијене у перчине сметале су Србима у борби против Турака. Кад би се ухватили укоштац, Турци су били у предности над устаницима, пошто су могли да их ухвате за перчин и лакше савладају, а ови њих не, јер су бријали главе.
Дуго су устаници оклевали да уклоне перчине. Први је ошишао перчин вожд Карађорђе, али тек почетком 1810. године. Он је у Београду ошишао косу а ла Титус, што се запажа и на слици Боровиковског (1815).
ЗАБОРАВЉЕНА ИСТОРИЈА: Сорбиодунум (Sorbiodunum), антички сербски град-тврђава у Енглеској https://t.co/DzuCWd6dBe
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 8, 2018
Потом је заповедио да се ошишају сви Срби ратници. Забрана старих и увођење нових обичаја редовно је праћена отпором, што се десило и у овом случају. Запамћено је да су Азањци поручили вожду, посредством Вујице Вулићевића: „Доста је Карађорђу што заповеда нашим главама, а наше ће главе заповедати нашим кикама!“
Азањци су му били надохват руке, па им је одмах пошао у походе. Непослушне Азањце ставио је пред казнену јединицу и тек тад су тврдоглави вождови суседи одлучили да жртвују кике да би сачували главе.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
