Прочитај ми чланак

КАКО ЈЕ ПОЛЕМИКА О ВАКЦИНИ ПРОТИВ МАЛИХ БОГИЊА открила непознате информације

0

Након што су медији објавили чланак о смртности малих богиња, развила се жустра полемика на друштвеним мрежама око истинитости објављених информација, а посебно око потребе за вакцинацијом што већег броја грађана.

Саговорници су се позивали на статистичке податке, разум, логику, глупост, “гуштере”, а неки и на теорије завере. Било је ту информатичара, правника, економиста као и један  педијатар – велики поборник вакцинације.

Током жустрих, али за неке и врло корисних разговора, ненадано је испливала интересантна информација о стварној учинковитости вакцине против малих богиња.

Ми смо врло млада земља. У недостатку ваљаних статистика кроз вријеме, наши научници темеље своје спознање на литератури која им је доступна, а која је често мањкава. Сви закључци темељени на парцијалним информацијама не могу бити објективни. Како бисмо добили што објективнију информацију о малих богињама, преносимо изворне информације француских научника којима су доступни врло детаљни статистички подаци о малих богињама у последњих 100 година.

У народу их називамо “дечје мале богиње”, што већ својим именом говоре да се ради о болести деце. Мале богиње су болест коју је некада готово свако дијете „морало“ преболети. Идентичан опис малих богиња можемо пронаћи и у француској литератури која такође говори о “безопасној болести”.

„Врло је тешко систематски вакцинисати читаву популацију против безопасне болести као што су мале богиње, где смртност код најтежих хоспитализираних случајева износи само 1 од 588 особа. Овде се не ради о глобалној оболелој популацији, него само онима који имају теже компликације”, пише професор Бастин 1977. године.

Десет година касније, на конференцији која је имала за циљ промовирати програм вакцинације, професор Жак Роух, директор при Министарству здравља Републике Француске, презентира начине како сензибилизирати јавност и лекаре о “опасној болести с врло тешким последицама“.

Професор Жак Роух, члан Комунистичке партије Француске (ПЦФ) и бивши предсједник Светске здравствене организације, 1993. године је осуђен условно на три године затвора због скандала контаминиране крви, а што ће оставити неизбрисиву мрљу у његовој каријери.

Што кажу статистике о малих богињама?

Они који тврде да су мале богиње искоријењене вакцинама, немају право. Графикон испод врло јасно показује регресију смртних случајева у Француској за које су одговорне малих богиње.

 

Број умрлих од малих богиња у Француској 1953.

 

Између 1906. и 1983. прије него је покренута кампања за вакцинацијом против малих богиња, број смртних случајева се смањио с 3.754 на 20. Наравно, без обзира на повећање популације за 33%. (Annuaire statistique de la France).

 

“Annuaire statistique de la France” из 1953. – Провера података

 

Кориштени аргументи за стварање страха код мајки су везани за две теже компликације: енцефалитис (упала мозга) и Субакутни склерозирајући паненцефалитис ССПЕ (прогресивно оштећење мозга) које се могу појавити годинама након прележања малих богиња.

Интересантно, 1934. године у Француској је од малих богиња умро 1.349 особа. О томе је на направљена и службена забиљешка:

„У неколико стотина случајева малих богиња код деце и одраслих, већ двије године пратимо стање у болници „Клод Бернард“ где смо имали само један случај енцефалитиса (упалу мозга)”.

Након 1983. године, када је започела масовна кампања вакцинације, забиљежено је 11 случајева енцефалитиса и 12 случајева ССПЕа.

У „Médecine praticienne – н°664/април 1977“. цитирано је једно британско научно истраживање које говори о смртности малих богиња. Смртност за децу између 5 и 9 година је била најмања. Управо у тој доби су деца највише оболевала од малих богиња. Смртност деце до једне године старости била је 4 пута већа, а за особе преко 25 година ризик је био 8,5 пута већи. Ови податци нису били нешто ново, пошто је WХО (Светска здравствена организација) 1950. тврдила следеће:

„Данас не постоји ништа што ће имунизирати популацију од малих богиња. Само доживотна имунизација може бити предмет систематског вакцинације, у противном имаћемо одгађање болести и њено појављивање у доби када је ризик највећи“.

Ово потврђује „народно“ мишљене да је малих богиње боље пребољети на вријеме, него одгодити њихово појављивање.  Због тога су мале богиње и добиле назив дечја болест.

1960. године фармацеутска компанија Мерцк је развила вакцину MMRII

Због уверења да јака доза вакцине доживотно имунизира, Сједињене Државе су планирале систематско вакцинацију већ почетком 60-тих година, што су и учиниле. Након систематског вакцинације циљ је доиста постигнут. Забилежено је спектакуларно смањење броја обољелих. Међутим, крајем 80-тих дошло је до наглог повећања броја обољелих с великим бројем смртних случајева. Повећање оболелих је примијећено код дојенчади (деца млађа од једне године) и особа преко 25 година, а што је већ 10 година раније тврдио да ће се догодити професор Бастин.

Новонастала ситуација је натерала америчке научнике да препоруче другу дозу вакцине 1989. године. Идентична ситуација се догодила у Француској и Швицарској где се нова доза вакцине порепоруча у 6. и 15. години.

Из свега наведеног, очито је да природна имунизација након прележене болести траје пуно дуже, него имунизација створена вакцинацијом.

У првој фази након вакцинације, особа доиста стече одређену дозу имунитета која га штити од малих богиња. Вирус у природном окружењу је такође мање присутан, због умањеног броја обољелих.

У другој фази имамо популацију којој слаби имунизација и која има потребу за обнављањем вакцинације како би се изнова заштитила у будућности.

Мајке имунизиране вакцином због којег нису никада имале малих богиње, више не преносе антитијела на своје бебе јер тих антитијела немају. Због тога бебе постају осјетљиве на вирус малих богиња. Управо је ово разлог, што имамо велику смртност код дојенчади, а за што је одговорна имунизација тј. вакцинација. Што се популација више вакцинише, она постаје осјетљивија.

Узимајући у обзир наведену ситуацију, извршено је математичко моделирање које је требало објаснити што ће бити с малих богињама у будућности. Без обзира на кампање које промовишју вакцинацију, вакцинисаност износи око 80%. С једне стране имамо популацију која треба нове дозе вакцине, а с друге стране особе које су природно имунизиране.

Сада разумијемо зашто су малих богиње и поред вакцинације ипак остале не искоријењене. Имамо случај у Сједињеним Државама где је вакцинисаност готово 99%-тотна, а ипак имамо повећање обољелих. Наравно, разлози за повећање обољелих су одмах “аргументирани”: прекасно вакцинација, слаба имунизација,…

У Француској смо такође сведоци повећања броја обољелих код вакцинисане популације. 1985. године само је 3% вакцинисане популације обољевало од малих богиња, а 1994. тај број се повећао на 27%. Потпуно идентичну ситуацију имамо и с другим “дечјим болестима”.

У неким афричким земљама, смртност је била већа код вакцинисане популације, него код оне која није била вакцинисана (Зимбабве и Нигер 1992.).

Научници и за афрички случај имају оправдање:

„Велике врућине су онемогућиле дистрибуцију вакцине“.

Чињеница је да потхрањеност, недостатак витамина A, лоша квалитета воде која узрокује честе дијареје утјечу на имунитет популације у Aфрици, а тиме и склоност малих богињама.

Није ли боље прележати малих богиње?

Из свега наведеног, поставља се логично питање зашто смо од безопасне дечје болести направили светски проблем. Не ради се само о малих богињама, него и неким другим дечјим болестима – примјер заушке.

Особе које су у детињству пребољеле мале богиње у себи носе антитијела. Преносе ли мајке антитијела на своју децу и тиме их природно штите од смртности, питање је на које научници морају дати одговор.

Више научних студија потврђује везу између особа које нису преболеле мале богиње у детињству и врло озбиљних болести: аутоимуне болести, кожне болести, дегенеративне болести костију па чак и одређених врста рака (The Lancel 1985.).

Желећи замијенити природну имунизацију трајну у времену, научници су дали предност вакцинама. Повећање компликација код обољелих дојенчади, већ од почетка је било познато, а што потврђују данашње статистике.

ПРАТИТЕ СРБИН.ИНФО И НА ВАЈБЕРУ!
КЛИКНИ ОВДЕ!

Радили се овде о економском проблему који занемарује здравље грађана, легитимно је и пријеко потребно питање?

Грађани имају право знати што кажу интелектуално поштени научници, а не “аматери” којима припада и аутор овог чланка, али који жели пренијети мишљење свих, а не само једних.

Aко наука није у стању својим научним методама објаснити обичном грађанину темељне чињенице, онда то није знаност, већ манипулација или игноранција научно утемељених чињеница.

Извор:

Radovi profesora Bastin vezanih za male boginje
The Lancel 1979
Michel Georget, biolog
Službene statistike Republike Francuske
Službene statistike / digitalizirana baza