Прочитај ми чланак
Процене су да што активних што пасивних копача има између 3.000 и 4.000. а најугроженији локалитети су око Сремске Митровице, Зајечара и Неготина, од Пожаревца до Кладова, око Ћуприје и Јагодине и на југу Србије Тамо копачи јуре новчиће из римског периода, али копају и на основу локалних легенди о скривеном благу.
Археолошка чуварска служба за десет месеци, колико постоји успела је да спасе неколико археолошких локалитета од уништавања, открила је више група дивљих трагача за благом. Алармирала полицију, премрежила целу Србију и нашла се на мети првих претњи.
Процене су да што активних што пасивних копача (оних који се активирају повремено) има између 3.000 и 4.000. а најугроженији локалитети су око Сремске Митровице, Зајечара и Неготина, од Пожаревца до Кладова, око Ћуприје и Јагодине и на југу Србије. Тамо копачи са метал-детекторима јуре новчиће из римског периода, али копају и на основу локалних легенди о скривеном благу па упадају багерима у њиве, уништавајући летину и антиквитете.
– Нема прецизних података колика је вредност изнетог блага из земље, а рачуна се на стотине хиљада евра годишње. Проблем са дивљим копачима није само што пљачкају и препродају пронађене ископине, већ то што уништавају непокретна културна добра- темеље и зидине римских и других грађевина, остатке грнчарије. Често не нађу ништа, али је штета коју оставе непроцењива, каже Александар Вукадиновић из Археоаматера Србије оснивача чуварске службе.
Када је служба стартовала имала је 30 волонтера. Сада их има 50 и покривају све крајеве земље. Имају униформе, значке и идентификационе бројеве. Мада не могу да приводе оне које затекну у копању пријављују их полицији. То међутим нема увек ефекта….
Када су основани дештавало им се да налете на групе дивљих трагача: Покушавали су са њима да разговарају и убеђивали их да иза себе не остављају уништене зидине и откопане гробнице. У последње време чуварима су почеле да стижу СМС претње: „ Појешће вас мрак, или Ево нас у њиви, копамо дођите ако смете“.
Било је како каже Вукадиновић да у својим редовима открију оне којима је циљ да преко значке лакше дођу до локалитета, али су њих искључили.
Нешто су успели да спасу, па је тако римски локалитет каракула Јордан код кучева био пун дивљих ископавања када су први пут дошли на терен и сликали га, а од када га обилазе на њему више није копано.
По Вукадиновићу, главни проблем је што Србија једина у овом делу свету нема археолошку мапу и нису пописана сва археолошка налазишта. То олакшава посао дивљим копачима.
