Како ови људи тврде, Свети Зосим их је вратио у живот, иако су били медицински отписани Манастир Туман, зена, кома.
Б. С. из Великог Градишта боловала је од тумора. Три дана је била у коми. Када се пробудила, није осећала укус хране, нити је могла да се креће. У сну јој се јавио Свети Зосим и благословио да дође у његов манастир.
Након молитава код кивота Светитеља, на запрепашћење свих, сама је отишла до кухиње и затражила да нешто поједе, јер јој се и осећај према храни повратио.
Медицински отписану, Свети Зосим ју је вратио у живот.
Д. Т. из Београда посведичио је да су његова сестра и зет имали операције канцера. Сестра је оперисала дојку са метастазама на лимфним чворовима, а зету су одстранили део мозга, те није могао да хода и види на једно око. Кад год би имао времена, Д. је одлазио у манастир Туман да се моли за њих код Светог Зосима.
Једног јутра, сестра је пробудивши се померила руку која је услед пресеченог лигамента била непокретна, а зет је скунувши завоје видео на око, а чуо је и глас који му говори да може да устане и хода.
Кад је дошло време да оде на констролу, скенер је показао чисту ситуацију на сваком проблематичном делу од раније. Болест се повукла.
Многобројна сведочења о чудесним исцељењима код моштију Светог Зосима испуњавају летопис Манастира Туман. Ови свети примери јасно сведоче веру и љубав народа према Богу и светитељу.
Осећајући да је манастир Туман једна од највећих православних светиња, вековима га зову Ђердапски Острог, препознајући исти благодатни дар исцељивања код Светог Василија и Светог Зосима.
Многи долазе тужни и болешћу утучени. Из светиње одлазе радосни и здрави. Сигурно је то да ко једном дође и осети благослов Божји, туманској светињи изнова се враћа.
У народу браничевског краја вековима живи предање да се Преподобни Зосим Синаит упокојио када га је нехотице ранио Милош Обилић, који је имао двор у непосредној близини манастира Туман и који је у његовој околини обично ловио. Сви путописци који су се нашли у Туману током XИX века са мање и више детаља описали су споменуто предање.
Вековима је гроб, касније мошти преподобног Зосима, у великом поштовању народа. О томе су записана и многа сведочанства, попут овог.