Прочитај ми чланак
(АЛО)
Из Србије се кроз нелегалне финансијске токове годишње одлије у иностраство преко пет милијарди долара, односно половина годишњег буџета, што нашу земљу ставља на високо 16. место у свету по илегалном изношењу новца. Реч је о парама које нису зарађене само класичним криминалом, већ и кроз корупцију и утају пореза, подаци су америчке организације „Global Financial Integrity“ (GFI), која прати нелегалне токове новца свих земаља света.
Наиме, ова организација је у свом извештају од децембра 2012. године објавила табелу на којој су рангиране државе по илегалном изношењу новца, у периоду од 2001. до 2010. године. На првом месту, од укупно 143 земље налази се Кина са просечно изнетих 274,17 милијарди долара годишње, док је Србија заузела „завидно“ 16. место са просеком од 5,144 милијарде долара годишње, односно преко 51 милијарде долара за посматрани период. Међутим, како ГФИ у својим извештајима прати само токове новца преко банковних рачуна, а не врши процену колико је пара из неке земље изнето у готовини, следи да је укупна сума изнетих средстава далеко виша од објављене.
Подаци ове организације из Вашингтона показују да је Србија у врху листе, јер се преко пет одсто БДП одлије у иностранство кроз нелегалне финансијске токове. Поред Србије, око три одсто БДП имају још и Малезија, Филипини и Уједињени Арапски Емирати. Нелагални финаниски токови Кине су око два одсто БДП, као и у Мексику и Саудијској Арабији.
Драгован Милићевић, члан Удружења финансијских аналитичара Србије, упозорава да је пет милијарди долара колико се годишње нелегално изнесе из Србије у ствари половина годишњег буџета, односно готово стопроцентно годишње задуживање у иностранству.
– Основни узроци оваквог финансијског стања су, пре свега, финансијска недисциплина, неспремност државе у претходном периоду за обрачуна са корупцијом на свим нивоима и неспремност за детаљније контролисање новчаних токова, прећутно одобравање пореске евазије и што је још битније енормни раст вредности увоза свих врста роба и услуга, при чему су фактуре између два повезана предузећа истог власника, од којих је једно ван граница Србије и које се јавља ко добављач, често неколико пута увећане – оценио је Милићевић.
Он сматра и да је прерасподела богатства најдрастичнији негативни ефекат ових појава са далекосежним последицама по укупну финансијску ликвидност земље, због чега би требало изврши детаљнију контролу водећих домаћих и страних компанија у Србији.
