Pročitaj mi članakTri godine nakon smrti ovog istaknutog humanitarca, borca za slobodu i očuvanje srpske tradicije, njegovoj porodici je konfiskovana sva bogata imovina, a on je proglašen ratnim zločincem i to bez sprovođenja bilo kakvog krivičnog postupka. Okrivljen je zato što je u hotelu „Pošta“ u Dubrovniku „okupljao četničke glavešine'' i „djelovao kao narodni neprijatelj"
Признавали су се Срби и држали се српства јер су у идеји српској спознали једну чисту и спасоносну идеју, која ће прије или послије тријумфовати над отимачима миле и златне слободе Дубровника, записано је у листу „Дубровник” (број 48, изашао 1937. године) о периоду великог српског родољубља код Дубровчана, листу чији издавач је био Мато Грацић, доктор правних наука, и богати индустријалац, упамћен по безрезервној љубави према српству коју је платио – животом.
Поносни католички Србин, заједно са својом бројном дубровачком браћом, заробљен је током другог свјетског рата и мучен до смрти, која је уследила 12. априла 1944 године у заробљеништву.
Три године након смрти овог истакнутог хуманитарца, борца за слободу и очување српске традиције, његовој породици је конфискована сва богата имовина, а он је проглашен ратним злочинцем и то без спровођења било каквог кривичног поступка. Окривљен је зато што је у хотелу „Пошта“ у Дубровнику „окупљао четничке главешине“ и „дјеловао као народни непријатељ“.
Српско гимнастичко друштво „Душан силни“, Дубровник, 1910. Председник др Мато Грацић (сједи четврти с лијева)
Цијела породица Грацић, због љубави и поносне борбе за очување свог српског поријекла, више од једног вијека трпјела је велике прогоне и на крају остала и без огромног породичног богатства, али и домовине.
О прогону последњег унука др Мата Грацића расправљано је чак и пред Хашким трибуналом. Управо тај прогнани унук, Миљенко Рељић, који је услед прогона Туђмановог режима спас и азил пронашао у Аустралији, покренуо је поступак рехабилитације свог дједе, али због чињенице да живи у Аустралији, гдје је јака усташка емиграција, савјетовано му је да му се име јавно не спомиње из безбједносних разлога.
Због озбиљности пријетњи његов унук адвокат и дан данас не смије да се врати у Дубровник. Ипак, процес рехабилитације завршио се праведно – прије четири године процес који је покренуо његов прогнани унук окончан је судском одлуком којом је истакнути лидер покрета католичких Срба – рехабилитован.
Поносан на српско поријекло забранио да га зову хрватским именом
Један од најистакнутијих Срба католика је рођен 18. децембра 1865. године у Прожури на Мљету, гдје је, као и у Дубровнику у то доба, живјело становништво које се већински изјашњавало Србима, а по вјероисповести католицима.
Госпар Мато је био доктор правник наука, адвокат, бродовласник, власник хотела и девет стамбених зграда у Дубровнику, власник двије трећине земљишта на Лападу, банкарски ревизор, власник Српске дубровачке штампарије, главни финансијер Матице српске у Дубровнику, Задруге Срба привредника у Дубровнику, Дубровачког српског пјевачког друштва, издавач часописа „Дубровник“ и „Срђ“, оснивач и старјешина Соколског удружења „Душан Силни“ у Дубровнику, оснивач дубровачког трамваја, власник фабрике „Сигнал“ у Београду, велики добротвор и заштитних свих удружења Срба-римокатолика у граду под Срђем.
У литератури и историјској грађи др Мато Грацић се помиње још и као Матија, име које је добио на крштењу, а нове хрватске власти, у настојању да оспоре само постојање бројних Срба католика и чињеницу да се већинско становништво Дубровника и околине изјашњавало Србима, често његове презиме „прекрштавају“ у Грачић, а име у Мате.
Сам Мато није прихватао да се његово име изговара другачије, као што се данас томе противе и његови потомци – управо због подсјећања на озлоглашено усташко име.
Савић: др Грацић примјер заборављених и трагичних судбина Срба католика
Адвокат Предраг Савић и историчар Саша Недељковић написали су књигу Госпар Мато Грацић: Настанак и нестанак Срба римокатолика у Дубровнику, коју је објавила „Народна просвета“, у којој, кроз биографију адвоката др Грацића, прате судбину Срба католичке вјере у 19. и првој половини 20. вијека.
Адвокат је указао да, нажалост, постојање Срба римокатолика минимизирају и покушавају да оспоре многи и међу Србима, који заступају став да Срби католици нису могли да буду Срби, јер нису православне вкере.
Дубровничко становништво, као некадашње огњиште Срба већински православне вјере, услед агресивне католичке кампање, којој је посебно било изложено дубровачко залеђе и цијела Босна и Херцеговина, било је приморано, нагласио је он, да прими католичанство. Каже да је познато да је у Дубровнику дуго вриједило правило да становници морају бити римокатоличке вјере.
Савић је у разговору за Тањуг закључио да је случај др Грацића метафора помало заборављених, снажних, често драматичних и трагичних судбина римокатоличких Срба из Дубровника, који су платили високу цијену своје љубави према српству.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 16, 2019
