Прочитај ми чланакМилан Милетић, о злочинима ХВО, чији су поједини бивши припадници недавно ухапшени у Орашју. Већина њих је добила чинове у редовној хрватској војсци.
Милан Милетић
Милан Милетић, о злочинима ХВО, чији су поједини бивши припадници недавно ухапшени у Орашју. Већина њих је добила чинове у редовној хрватској војсци.
Један сам од оних који су најстрашније сексуално злостављани у хрватском логору у Оџаку маја 1992. године. Од тројице мојих крвника, пред судом у БиХ осуђен је само Јосип Толић, док заповедника логора Анту Голубовића и Јурицу Божића данас крије Република Хрватска…
Овако је почео своју исповест за „Новости“ Милан Милетић, председник Удружења српских логораша из Оџака, данас сарадника Републичког центра за истраживање ратних злочина из Бањалуке. Овај бивши логораш оцењује да све то што се данас може чути у хрватским медијима око недавног хапшења бивших припадника ХВО у Орашју представља болесно лицемерје и потпуну хипокризију. Према његовим речима, последњих седам дана католички свештеници на челу са бискупом Винком Пуљићем обилазе Посавину и проповедају да су у ствари Хрвати били прве жртве рата из 1992.
– Када се ратна срећа окренула, а ВРС почела да ослобађа Посавину, мене су двојица војних полицајаца регуларне Хрватске војске Марко Милош и Дамир Синдрић пребацили у Славонски Брод. Био је јул и невероватна врућина, а они су ме возили у гепеку „голфа“. Када смо прешли у Хрватску, моји спроводници су стали у кафани да пију пиво, а ја сам остао онесвешћен у ауту…
Како даље прича Милетић, у логору у Славонском Броду у „Бардаковој кафани“, наставили су да га систематски понижавају. Потом су га водили у Осијек на суђење, као „сведока“ против другог Србина из Посавине.
– Зашто нас је Хрватска држала у логорима и према ком закону су нам судили у Осијеку – пита он.
Милетић наглашава да је његова судбина слична судбини хиљада Срба из Посавине који су били жртве регуларне Хрватске војске и ХВО 1992. и 1993. Један део тих људи, пошто је ВРС овладала Посавином, пребачен је у затворе у Загребу, Сплиту и Пули, а део је превезен у логоре Орашја тзв. хрватске престонице Посавине.
Логори за Србе 1992. и 1993. у Посавини испланирани су у Загребу, а регуларна Хрватска војска уз ХВО је спроводила стратегију решавања српског питања у Босни обликовану у Банским дворима, тврде у РС поводом хапшења десеторице у Орашју.
Ову чињеницу која данас констернира званичи Загреб посредно је у суботу потврдио бивши генерал Хрватске војске Винко Штефанек. Он је у фоно изјави за једну регионалну ТВ рекао да је командовао Тактичком групом Хрватске војске Источна Посавина и да је лично био надређен генералу Ђури Матузовићу.
Штефанек је изјавио да је командна линија на подручју Орашја била јединствена.
„Командна линија је била јединствена. Нешто се ту мало уплитао Стипетић, (тада заменик Антуна Туса) али врло мало“, рекао је генерал и потврдио да је он директно наредио све поступке које је Хрватска војска изводила на том подручју. Када су у питању злочини, рекао је да је могуће да их је било.
Штефанек је изашао у јавност после изјаве генерала ХВО Ђуре Матузовића ухапшеног у Орашју, који је из Зеничког затвора поручио „да му не пада на памет да одговара за злочине које су наредили други“. Генерал ХВ је стао иза бившег потчињеног, а за себе је још рекао како већ 15 година не иде преко границе, јер зна да је за њим расписана потерница.
– Читао сам прошле недеље у хрватској штампи (која се позива на обавештајне изворе) да је на БиХ на потерницама 640 Хрвата због злочина у Босни – наставља Милетић. – У истом тексту, исти извори тврде да ипак није све тако страшно јер су њихове службе већину ових одавно извукли из Босне, њихове војне чинове превели у Хрватске, дали им пензије, станове, обезбедили породице.
Милетић опомиње да су се међу заштићенима и са преведеним чиновима у Хрватској нашли и његови џелати Анте Голубовић и Јурица Божић.
– Та двојица су ме натерала да обљубим жену која је већ скренула са ума – прича Милетић. – Терали су нас да се лижемо, а онда да имамо секс. Гледали су нас и онако пијани навијали. Ја нисам могао… Онда су ме претукли тако да на ноге нисам стао 50 дана, све док се нисам мало опоравио у логорима у Хрватској.
Овај човек се пита какав је то народ који хоће да заштити овакве крвнике!
– Голубовић, Божић и Толић, први људи логора у Оџаку, измислили су један од најстрашнијих облика тортуре над људима „логорашку свадбу“ коју су редовно организовали иза жице – објашњава овај храбри човек и описује усташки пир:
– Изаберу два логораша мушко и женско. Морају да буду различитих година, различитог образовања, висине и тежине… Логораш „прве брачне ноћи“ свира на гитари, а врхунац вечери је сексуални однос „младенаца“. Све ово престрављено гледају логораши, а усташка братија се пијано весели. Неки су после свега изгубили разум.
Милетић још пита каква држава и црква могу да стану иза оваквих „бранитеља“.
132 НИЈАНСЕ ПАТОЛОГИЈЕ
Удружења српских логораша из хрватских логора Посавине регистровала су 132 начина мучења и злостављања кроз које су прошли током боравка у неком од 54 логора.
– Довољно је само како су нас хранили – прича Милетић. – Добијали смо један хлеб од 750 грама на 20 људи и два децилитра чаја. Хлеб је био неједнако исечен како би се логораши завадили између себе, а у канистер са чајем стражари су мокрили пред само дељење.
Како прича Милетић, логораши су вођени да копају ровове за Хрватску војску. Када би српска артиљерија отворила ватру ка новим положајима, логораши су терани на чистину пред топове.
РЕАКЦИЈЕ
НЕНАД СТЕВАНДИЋ,ПОТПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ РС: НЕСПОРНА АГРЕСИЈА
Неоспорна је чињеница да су регуларне оружане снаге Хрватске у последњем рату извршиле агресију на БиХ и Републику Српску и починиле бројне ратне злочине – Мркоњић Град, Гламоч, Босанско Грахово, Орашје, Брод општине су у којима су припадници оружаних снага Хрватске починили агресију и бројне ратне злочине. Против Срба се подижу оптужнице за ратне злочине и када нема доказа, док се за припаднике других народа не подижу и када су докази видљиви.
НЕБОЈША РАДМАНОВИЋ,ПОТПРЕДСЕДНИК СНС: ОДГОВОРНОСТ
Када се ради о хапшењу бивших припадника ХВО због сумње да су починили ратни
злочин над Србима на подручју Орашја, чињенице су јасне – на том малом простору око Орашја били су бројни логори, постоје бројне невине жртве цивили и за то неко мора да одговара. Непримерено је реаговање неких људи из БиХ, а посебно суседне Хрватске.
ДРАГАН ЧОВИЋ,ХРВАТСКИ ЧЛАН ПРЕДСЕДНИШТВА БИХ: ЛОШ ТАЈМИНГ
Хапшење бивших припадника ХВО је покушај да се вештачки изазове хрватско-српска нетрпељивост. Посебно сам незадовољан због тајминга хапшења, које се десило после посете новог хрватског премијера Андреја Пленковића БиХ, и покушаја да се с економских тема и европског пута пажња скрене на прошлост. Очекујем да Суд БиХ пусти на слободу те часне људе да своју част доказују са слободе.
МИЛОРАД КОЈИЋ,ИСТРАЖИВАЊЕ РАТНИХ ЗЛОЧИНА: НОВА ПРИЧА О РАТУ
Процес десеторици из Орашја и евенутална пресуда овој групи може битно да промени до сада одређени карактер грађанског рата у БиХ. Десеторица из Орашја у оптужном предлогу окривљени су за најстрашније злочине против човечности, а сами су били под командом Загреба. То из темеља руши причу како се Хрватска војска у рат у БиХ умешала тек „Олујом“.
НЕДЕЉКО МИТРОВИЋ, УДРУЖЕЊЕ ПОРОДИЦА НЕСТАЛИХ: СРАМОТНЕ ИЗЈАВЕ
Срамотне су изјаве хрватских политичара који на све начине покушавају већ данима да оправдају убијање Срба. Хрватска је извршила агресију на Републику Српску. Хрватска војска је побила на стотине српских цивила у Посавини и западној Крајини. Дошло је време да неко за то одговара. Иако је прошло више од две деценије од злочина, правда стиже хрватске злочинце.
