Прочитај ми чланакТомислав Николић, данас члан СНС и политички функционер у Крушевцу, један је од петорице насилника који су насрнули на Милицу Костић (18) пре 41 годину, а она је скочила са 11. спрата како би сачувала своју невиност и част. Фреска новомученице Милице Крушевачке налази се у Цркви Христа Спаситеља у Убу.
Милица Костић имала је само 18 година када је давне 1974. бирала смрт пред петорицом момака који су у стану на 11. спрату солитера у Крушевцу покушали да је силују. Бирала је чист образ, скочивши са висине од 40 метара, након чега је убрзо преминула. Њена смрт потресла је целу тадашњу СФРЈ, а храбра и чедна Крушевљанка добила је статус новомученице у Српској православној цркви (СПЦ).
Девојка којој је смрт била једини начин да сачува своје достојанство, као новомученица Милица Крушевачка, данас има фреску осликану у Цркви Христа Спситеља у Убу. На иконостасу, њена фреска стоји испод фреске свете Евгеније односно књегиње Милице. Миличин лик живописно је осликао руски мајстор сликарства.
СПЦ је још није уписала у диптих светих, али је Милица својим животом осигурала вечно блаженство у царству Божјем.
Милица је овај статус заслужила због више ствари. Према речима њених другарица, била је повучена, није ишла на игранке, никада никог није оговарала. Волела је да учи, била је марљива, понос својих родитеља јер је била једино дете (од четворо) које је ишло у средњу школу.
Невина жртва Милица Костић и осуђени силеџија Томислав Николић, данас политички функционер СНС
НА ПРЕВАРУ ЈЕ ДОВЕЛИ У СТАН
Тог кобног јутра, 2. септембра, Милица је у школу стигла много раније пре часа, па је прошетала градом. У Крушевцу је била гужва, од мноштва ђака који су ишли на упис првог школског дана. Управо тиме су и били стимулисани зликовци, који су изашли у град са намером да у стан доведу неку од ученица. У једном моменту пажњу им је привукла лепа девојка коју до тада нису познавали.
Један од њих се одвојио, сустигао је и зауставио замоливши је да му учини услугу и из одређеног стана позове његову девојку Драгану, коју он сам не може да позове јер су њени родитељи строги. Не слутећи да се ради о подмуклој превари, Милица је пристала, те су пошли према солитеру.
За то време је други пожурио да припреми клопку, тј. да обезбеди несметано увођење девојке у стан. То је урадио са тада малолетним другом. Журно су ушли у стан и гласно пустили музику на грамофону како би постигли буку. За то време је њихов друг довео Милицу пред врата стана и рекао јој да покуца. Малолетник је отворио и на њено питање да ли ту станује Драгана, одговорио потврдно и додао да се она налази у првој соби десно и да може да уђе и позове је. После тога је за њу настао пакао.
Када су се спољна врата затворила, Милица је схватила да је преварена, па је покушала да изађе из стана. Покушала је да се врати, да побегне, али је у томе спречена јер јој пратилац то није дозволио већ ју је, ухвативши је око паса, из ходника, силом угурао у спаваћу собу.
Милица је, док је још била у ходнику, викала „пусти ме, пусти ме“ и „што си ме преварио, пусти ме да изађем!“. Тужилац је сматрао да то није прошло без туче, а можда чак и серије удараца које је Милица примила, али истрага није успела то да докаже.
Спаваћу собу су затим закључали и извадили кваку. Младић који ју је силом увукао саопштио јој шта хоће и због чега је доведена. Захтевао је од ње да се са тим сагласи, да се скине, јер нема другог излаза.
И поред страха и незавидне ситуације у којој се нашла, Милица се бранила. Како је злочинац био упоран, она му је рекла да је сиромашна, да је девојка са села и да је невина, а онда наставила да плаче. Остала двојица су се, изашавши из шпајза, налазили у предсобљу и пратили догађај, очекујући да пошто први савлада Миличин отпор и они дођу на ред.
Први насртљивац се мало поколебао и, излазећи накратко из собе у ходник прокоментарисао осталима да треба да је пусте речима: „Невина је, нећу да је дирам“.
Други напасник је увидео да се ствари не одвијају како су планирали па је из ходника опсовао мајку девојци и затражио од првог да га пусти у собу. И он је покушао да скрши Миличин отпор и принуди је захтевајући од ње исто што и претходник, али све то није помогло јер је Милица била упорна. Пошто га је одбила, упознајући га са истим детаљима, насилник ју је ошамарио.
Због њене упорности почело је одуговлачење свега, па су обојица младића неколико пута улазили и излазили из собе у којој се налазила Милица. За све време овог догађаја, а нарочито после, пошто ју је напасник ошамарио, Милица је плакала.
Увидевши да напасници неће одустати иако је на све могуће начине покушала да смекша њихово срце, у тренутку када је остала сама у соби, одлучила је да сачува свој образ и скочи са 11. спрата солитера. Тиме је насилнике осујетила у намери да је силују. Када су ушли у собу и видели да је нема, они су уплашени побегли из стана.
Насилници су осуђени на затворске казне, али је и даље мистерија колико су дуго провели на робији. Оно што јавност зна јесте само то да се међу младићима налазио садашњи јавни функционер који је у затвору провео 9 година.
Девојка је преминула два дана касније у крушевачкој болници, са речима да је „скочила јер је то био једини начин да сачува достојанство“.
ПОТРЕСНА ПОСВЕТА ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА
О Миличином чедном животу, њеној повученој личности, невиности и достојанству, написана је књига „Борба за достојанство: Изложење живота и мученичког подвига ученице Милице Костић“. Аутор је Архимандрит Тихон (Ракићевић). Књига је посвећена онима који недужни трпе страдање и нису у могућности да се бране.
Уводну реч редовима о животу ученице Медицинске школе дао је патријарх српски Иринеј.
– Милица је била скромна и једноставна девојчица… Живот ове девојке био је беспрекоран. Састојао се од труда, одговорности, безазлености и доброте. Нажалост, Милица је сусрела крајње зло у његовом огољеном виду и са тим злом се суочила храбро и доследно, не претерујемо када кажемо – мученички. Не пристајући да постане једна у низу жртава обесних насилника, она је одабрала да своје достојанство одбрани последњим средством којим је располагала – сопственим животом. Њен пример, иако до крајности неуобичајен, пружа поуку младим људима да цене част и слободу сопствене мисли – речи су поглавара СПЦ.
Уместо закључком, корице ове потресне књиге исписане су похвалом храброј ученици.
– Милица допуњава патње тела Христовог својим страдањем, којим се као живи камен узидала „у дом духовни“ у „тело његово, које је Црква“. Животом и подвигом поставши изабрана и света, објавила је врлине Онога који ју је дозвао. Славан биће и онај гроб у који је положено њено тело, које је живело у благочешћу и врлини – речи су упућене младој Крушевљанки чија је смрт погодила целу тадашњу СФРЈ.
Скромна и честита Милица Костић (десно) са школским другарицама
БРАТ ОД ТУГЕ ДОЖИВЕО НЕРВНИ СЛОМ
Поткопаоничко село Стројинци, у општини Брус, где је рођена, вероватно се није никад ни од једног свог мештанина опростило с више туге и већим почастима него од ученице Милице. Опело је извршио надлежни парох, свештеник Мирослав Стефановић.
За одлазак на испраћај јунакиње владало је велико интересовање. Многи, и они који је нису познавали, дошли су тога четвртка, 5. септембра, на мало сеоско гробље. Мештани су причали да у време сахране нису могли да изброје аутобусе. Било је неколико хиљада људи из Крушевца, Бруса и околине. Међу њима и 400 ученица Медицинске школе у Крушевцу, које су се с дубоким болом и тугом опростиле од своје другарице. Кроз стакло њеног сандука видело се њено лице и бела хаљина у којој је сахрањена.
Миличин брат је био у војсци онога дана када је скочила. Од велике патње, недуго после сахране њему је позлило. Имао је нервни слом. Одвежен је код лекара у Брус а одатле у Крушевац, где је био у болници три месеца.
Колико је била вољена, показују и бурне реакције разредног старешине Милоша Антића који је, када је сазнао шта јој се десило, плакао и викао из свег гласа док су га сви професори и директорка грлили и тешили.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 4, 2019
