Прочитај ми чланакВиши трговачки суд у Хрватској потврдио је пресуду Трговачког суда у Сплиту који је одузео Југобанци из Београда 700 милиона евра у стечајном поступку. Правни заступник Југобанке, Иван Симић, за Нова.рс каже да је овом пресудом буквално отета имовина Југобанке, која је годинама уназад у стечају.
Како се наводи у образложењу пресуде, током поступка је утврђено потраживање Министарства финансија Републике Хрватске над имовином стечајног дужника Југобанке, у износу од 5,8 милиона куна. Југобанка је дужна и да исплати трошкове поступка у износу од 21.000 куна.
Иначе, основни дуг Југобанке је 250.000.000, што је уз све камате 700 милиона евра.
Симић, који заступа Југобанку, каже да је само отварање овог “посебног”, секундарног, стечаја над имовином поменуте банке у Хрватској спорно.
“Током трајања овог “посебног-секундарног” стечаја у Хрватској, није пронађена никаква имовина Југобанке, од које би се могла формирати стечајна маса, управо из разлога што је конфискована сва имовина коју је Југобанка поседовала у Хрватској, било у погледу непокретности, било у погледу потраживања по основу пласмана или депозита. Сама парница коју је Република Хрватска повела против “имовине Југобанке” у Хрватској, а за коју претходно у „посебном“ стечају није утврђено да уопште постоји, није ништа друго него још једна исфабрикова одлука, у једној врсти хибридног правног рата који хрватско правосуђе води против српске имовине”, каже Симић за Нова.рс.
Он истиче да га је управо последња одлука Високог трговачког суда учврстила у поменутом уверењу.
“Захтеви за признање хрватских пресуда, којима је буквално отета имовина Југобанке, а како би се наплатили трошкови “отимања” Хрватској, представљају само припрему терена за признање ове последње одлуке вредне 700.000.000 евра. Када ће ова одлука доћи на признаје пред српским судом, само је питање времена. Српско правосуђе је свесно ове чињенице, која је предочена на саветовању Врховног касационог суда 2018. године. Не могу да искључим да се у претходном поступању дела српског правосуђа, које буквално на силу жели да призна одлуке хрватског суда које су апсолутној у супротности са основним нормама уставног и друштвеног уређења наше земље, стичу одређена обележја која су у директној вези са будућим захтевом за признање ове судске одлуке”, наводи адвокат и додаје:
“Нарочито што је у оквиру правног поретка Републике Србије могуће признати одлуку о одузимању српске имовине у Хрватској, а која је у директној супротности са одлукама српског правосуђа, којима је хрватским предузећима „додељена“ имовина у Србији. Уздржаћу се од било каквог коментара пресуде, јер то не чиним ни у оквирима своје државе, па свакако нећу чинити у оквирима друге државе. Занимљива је и нова пракса коју хрватски суд формира у овој пресуди, а то је стављање ван снаге решења о извођењу доказа, и доношење пресуде без извођења истих”, каже он.
Подсетимо, Споразум о сукцесији који је потписан 2001. године између држава бивше Југославије, по свему судећи, највише штети српским предузећима. Иако Србија доследно примењује овај споразум, стиче се утисак да је ситуација у Србији другачије, бар када је реч о случају Југобанке.
Иначе, Југобанка је затворена 2002. године, а Привредни апелациони суд (ПАС), по други пут је јануара ове године, укинуо одлуку Привредног суда у Београду, којом је одбијен захтев Загребачке банке за признање хрватске судске одлуке ради наплате судских трошкова у износу од око 100.000 евра на штету Југобанке.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 30, 2021
