Прочитај ми чланак
Бјесомучна пропаганда нам стално пуни главу о томе како смо у ову нашу земљу дошли у стољећу седмом и како никакве везе немамо с народом који је овдје живио прије тога. То је, прије свега, криво, а након свега, кључно питање наше слободе.
Ако не знамо тко смо, ни како смо доспјели ту гдје јесмо, онда се не можемо извући из стања поробљености и братоубилаштва које стално жаре наши поробљивачи. Дакле, будући смо изгубили пар хиљада година на међусобно убијање, сатирање и излуђивање, немамо више времена за губљење. Ствари постављамо на своје мјесто чиме градимо основу за слободарско дјеловање:
1) Наша генетика је у огромном дјелу присутна на нашем подручју од прије фамозног седмог стољећа. Око 30% наше генетике је ту најмање 12,000 година, затим сличан дио од 3-5 стољећа прије Криста и тако даље. Нема никаквог генетског доказа о некаквој масовној сеоби у 7. Стољећу нити постоји суштинска генетичка разлика између такозваних етничких скупина које су сада заокружене на лажан начин.
2) Не постоји народна предаја која говори о нашем доласку нити о некаквој прадомовини из које смо дошли. С друге стране, постоје предаје о прадавној прошлости, затим о илирским краљевима, краљици Теути, римским царевима и даље.
3) Не постоји ни антрополошка ни етнолошка разлика између Илира и славенског живља. Наше народне ношње су идентичне илирскима: капе, шубарем, јачерме, кумпарани, опанци, далматике, све је то идентично илирском начину одијевања. Грађа и стас, народни обичаји, вјеровања, све је такођер исто или врло слично. Не постоји такве разлика између такозваних етничких скупина или народа на Балкану, постоји већином религијска разлика, али су тако манифестиране различитости и даље површинске.
4) Не постоје археолошки докази о масовном доласку у 7. стољећу. Не постоји никакав дисконтинуитет у односу на претходна раздобља. На примјер, средњовјековни начин покапања у гомилама идентичан је илирском – претповијесном.
5) Ни један од наших извора и повјесничара не говори о нашем доласку прије XИX. стољећа кад је та представа наметнута. Дукљанин прича о доласку Гота и Бугара који говоре истим језиком као и ми. Дакле, Винко Прибојевић, Андрија Качић Миошић, Мавро Орбин, Јурај Крижанић, Дукљанин и други се слажу да на је на овом простору постојао и постоји континуитет. Ми смо једни народ који властите изворе о себи држи непоузданима и то само зато што се не слажу с интрерпретацијама наших завојевача. То је стални извор подјела и ужаса.
6) Наши сусједи, особито Талијани, стално нас зову Илирима или Славима. Види старије талијанске рјечнике, види код Енза Бетиззе, итд. Посебно је занимљиво да је папински завод Светог Јеронима (који је такођер наши, иначе је читава ствар апсурдна) био назван славенским, па илирским и тек онда хрватским именом и то када је требало уништити истину о нашем славенском континуитету и народном јединству у XIX стољећу. Мармонт установљава Илирске провинције, Марија Тереза има ‘Илирску канцеларију’ итд.
7) Папа Иван X признаје на другом сплитском сабору да су Далматинци примили кршћанство у апостолско вријеме, чиме остварују право на мису на народном језику, дакле славенском. Дакле, само се нама дозвољава миса на народном језику, а за то нема никакве логике ако та миса није била присутна од прапочетка кршћанства.
8) Огромна већина, готово сви топоними су славенски, а међу онима који то нису, највећи дио је језично криво интерпретиран због тога што је поријекло ријечи у нашем језику погрешно схваћено, опет због подметнуте приче о нашем наводном доласку.
9) Грчки и римски пантеон растумачиви су искључиво преко славенског кључа. Слав између осталог значи кључ (славина), као и сцлавус, цлавус – кључ. Дакле, употребљава се сваки кључ осим оног правог.
10) Постоји континуитет наше културе од винчанске, преко етурске па све до данас. Етурско писмо слично је винчанском, а језик је наш, славенски! Дакле, ми Славени нисмо дошли у Еуропу, него смо из ње тјерани и из ње стално потискивани, као на примјер из Њемачке, Аустрије, Маџарске, Румуњске, Италије, Грчке и тако даље.
Само на горњим основама можемо на разложан начин интерпретирати повијест ових крајева и Еуропе у цјелини. Причом о доласку Славена, и то разних, нашем народу је сломљена кичма, јер, ако смо тиква без коријена, онда нам ова земља не припада, на њу немамо право, налазимо се на туђем и морамо туђину служити. Чим пристанемо на такву слику о себи, сваки ужас који нас задеси је само логичка прогресија те подвале.
Истина је посве другачија: ми смо један народ, сви балкански Славени су један јединствени народ и ово је наша земља на на коју имамо сво право и одговорност. Без прихваћања самог себе нећемо властиту слободу и благостање. Од нашег јединства тога овиси стабилност, судбина те исправна прошлост и будућност Еуропе и свијета.
Други фатални ударац који смо примили је подвала о нашем покрштавању о чему ће бити више ријечи у идућем чланку.
(Српска историја)
