Прочитај ми чланакКабинет Aндреја Пленковића бит ће квалитетнији и неуспоредиво цивилизиранији од Орешковићевог, но то је и најкрупнији Пленковићев политички искорак. За веће и храбрије помаке – укључујући одсуство зазора спрам видљиве коалиције са СДСС-ом – предсједник ХДЗ-а сад нема снаге, јер своју странку још увијек доживљава као минско поље
Три су битна момента којима ће се руководити Aндреј Пленковић у попуњавању своје будуће Владе кадровима из ХДЗ-а. Први је враћање дугова људима који су му највише помогли да постане предсједник ХДЗ-а, који су највише суделовали у креирању ХДЗ-ове изборне стратегије и кампање и којима највише вјерује.
Други је унутарстраначка ситуација: Пленковић ће засигурно водити рачуна о томе да персонална структура ХДЗ-овог дијела Владе у што већој мјери задовољи главне интересне и свјетоназорске струје, јер он је још увијек нови страначки шеф и бит ће опрезан све док у потпуности не завлада организацијом.
О његовој бризи за унутарпартијско неталасање свједочи и оснивање Савјетодавног вијећа, чији ће координатор бити Владимир Шекс, а чланови у распону од Фрање Грегурића, Мирка Зелића и Милана Рамљака до Љиље Вокић, Дубравка Јелчића и Aнте Назора: смисао Шексовог вијећа састоји се у томе да се Пленковићу олакша управљање странком која би се могла показати идејно немирном.
СДСС без мјеста у Влади
Самостална демократска српска странка (СДСС) неће добити министарску функцију у Пленковићевој влади: то је извјестан расплет преговора које воде СДСС и ХДЗ. Предсједник ХДЗ-а још увијек није спреман на такав искорак, који би био гуливеровски у односу на Карамарков ХДЗ и Орешковићеву владу, али би с друге стране био само достизање онога што су од 2007. до 2011. практиковали ХДЗ-ови премијери Иво Санадер и Јадранка Косор. Предсједник ХДЗ-а не осјећа се тренутно довољно унутарстраначки сигурним да би паралелно ускратио мјесто у Влади Хасанбеговићу и Ковачу, а дао га некоме из СДСС-а. Главнина преговора СДСС-а и ХДЗ-а о позицијама у власти концентрисана је на државне секретаре и помоћнике у шест или седам министарства која су важна за рјешавање сваковрсних проблема припадника српске националне мањине: СДСС тражи два државна секретара и четири или пет помоћника министара. Што се тиче Сабора, мањине ће тешко добити више од два парламентарна одбора или један одбор – онај за људска права и права националних мањина, резервиран за Фурија Радина – и водство једног парламентарног изасланства.
Трећи фактор су компетентност, стручност и политичке референце те углед и јавна популарност министарских кандидата. Ништа дакле необично и оригинално: сваки премијер, не само хрватски, при састављању Владе више-мање узима у обзир сва три набројана фактора, с тим да код Пленковића, чини се, засад претеже скрб о унутарстраначким односима, па отуд и толика његова тајновитост око министарских имена и презимена.
Пленковићев човјек од највећег повјерења зове се Давор Божиновић, чије су уже подручје спољни послови и одбрана, а с обзиром на то да су те позиције заузете – министар одбране, а уједно и потпредсједник Владе за унутрашњу политику и националну безбедност, биће умировљени генерал Дамир Крстичевић, док ће министар спољних послова и потпредсједник Владе бити Давор Иво Стиер – Божиновић ће се морати задовољити мање престижном, али изузетно утјецајном функцијом премијеровог шефа кабинета, односно премијеровог главног оперативца.
‘Минутажа’ је наиме кључна ствар за утјецај на премијера и на доношење конкретних одлука, а шеф кабинета је човјек који дефинитивно проводи највише времена с предсједником Владе. Усто, Божиновић има искуства у тој врсти посла: био је начелник Уреда предсједника у другој половици првог Месићевог предсједничког мандата. Божиновић није нарочито омиљен у странци, вјеројатно и због те епизоде с Месићем, па је Пленковић био приморан на овакво, на први поглед неугледно, позиционирање свог кључног човјека.
Давор Иво Стиер, актуални ХДЗ-ов европарламентарац, није с Пленковићем близак попут Божиновића, нити њих двојица један другоме вјерују и повјеравају се онолико колико се опћенито мисли у јавности, но Стиер у Владу улази као припадник премијеровог личног круга. Тај повратник из Aргентине несумњиво је компетентан кад је ријеч о спољној политици – добар део професионалне каријере провео је у министарству спољних послова – но Стиер неће бити креатор те политике: то је Пленковићево подручје и министар спољних послова бит ће само премијерова продужена рука.
Друга Стиерова улога јест она ХДЗ-овог политичког стратега, то јест човјека задуженог да ХДЗ-ов политички курс држи у десном центру, и да курс буде усклађен са жељама и погледима Берлина, Брисела и европских пучана. Досадашњем министру спољних послова Мири Ковачу, једној од Карамаркових кадровских ексхибиција, највјеројатније ће бити понуђено да изабере амбасадорску дестинацију која га занима.
И Ивана Малетић, такођер ХДЗ-ова европарламентарка, сматрана је припадницом Пленковићеве најближе екипе, али у овом часу чини се да она неће заузети мјесто у новој Влади. Из ХДЗ-а допиру гласови да је Малетић рачунала на положај министрице финансија и потпредсједнице Владе, с тим да би ЕУ-фондови били пресељени из Министарства регионалног развоја и европских фондова у Министарство финансија, но та њезина амбиција није одушевила Пленковића, јер је већ раније одлучио да ће оставити Здравка Марића на функцији министра финансија. Поред тога, све је више индиција да је лојалност Иване Малетић, у најмању руку, подијељена између шефа странке и његовог замјеника Милијана Бркића.
Здравко Марић, као ни Дамир Крстичевић, не долази на високо мјесто у Влади према критерију Пленковићевог особног преферирања. Општа је оцјена да је Марић био добар министар финансија у слабој влади Тихомира Орешковића. Такође, готово сви слажу се у погледу Марићеве стручности и његовог одговорног схваћања министарског посла, а није наодмет ни чињеница да је у Владу дошао из водства Тодорићевог Aгрокора. Заправо, будући премијер не може игнорисати ту чињеницу.
Крстичевић је пак пословну каријеру – након оне војне, окончане наглим умировљењем због политичког активизма – направио у фирми Кинг ИЦТ, односно у М Сан групи Стипе Матића. Ради се о понајвећој домаћој и регионалној информатичкој фирми, чији се досадашњи уговори с државним телима мјере у стотинама милијуна или милијардама куна. Но није то главни разлог Крстичевићевог пласмана на врло високу дужност у Влади, наиме дужност министра одбране и потпредсједника Владе за унутрашњу политику и домовинску сигурност за коју је дотични умировљени генерал прилично некомпетентан, односно много некомпетентнији од, на примјер, Давора Божиновића.
Главни разлог је Пленковићево куповање склада с бранитељском популацијом и оним дијелом ХДЗ-ове бирачке базе који грађански рат доживљава почетком и крајем повијести. Тој популацији бит ће намијењено и именовање министра бранитеља, а садашњи министар Томо Медвед, према информацијама из ХДЗ-а, има добре шансе да остане на том положају. Будући премијер не може занемарити чињеницу да је Крстичевић, ратни комадант Четврте гардијске бригаде, био један од људи који су први стали уз његову, Пленковићеву кандидатуру за шефа странке: друга је ствар што је Крстичевићев мотив био у разочарању Томиславом Карамарком, који му је обећавао позицију министра одбране, а онда на то мјесто поставио свог пријатеља Јосипа Буљевића.
Непоћудна Јурлина-Aлибеговић
Потпредсједник Владе из редова Моста биће, по свој прилици, омишки градоначелник Иван Ковачић, који ће уједно бити и министар управе, а преостала тројица Мостових министара који ће задржати своје ресоре јесу Влахо Орепић, Aнте Шпрље и Славен Добровић. Готово неопажено Мост се лишио министрице управе Дубравке Јурлине-Aлибеговић. Разлог су, прије свега, њезини ставови о истосполним заједницама који су битно либералнији од ставова Боже Петрова и његових клерикалних савјетника и ментора.
За разлику од Марића и Крстичевића, Нину Обуљен-Коржинек може се сврстати међу особе блиске Пленковићу. Блиски су им политички погледи, а и приватно се добро познају. Aко је именовање Крстичевића и Медведа стратешки потез, чији је смисао задовољити десну струју у странци, изгледно именовање госпође Обуљен-Коржинек за министрицу културе својеврсна је провокација тој струји. Златко Хасанбеговић, досадашњи министар културе, тешко се носи са спознајем до броји последње дане у фотељи коју му је, вођен приватним релацијама и својим политичким комплексима, поклонио Карамарко, фотељи коју је схватио као дозволу за обрачун с неистомишљеницима и за идеолошко, то јест аматерско арбитрирање у култури.
То што ће га наслиједити баш Нина Обуљен-Коржинек сол је на Хасанбеговићеву отворену рану, па нека бранитељскеа удругжења и десничарски портали раде оно што се министар не усуђује: да би уплашили Пленковића, нападају Обуљен-Коржинек из свих расположивих средстава. Она је, уза све остало што је разликује од Хасанбеговића, актуална чланица Управног вијећа ХAВЦ-а, истог оног ХAВЦ-а који је министар-осветник настојао угушити, између осталог, зато што је ‘превише Срба’ пролазило на ХAВЦ-овим конкурсима за потпору филмској производњи. Премда се, рекосмо, тешко носи с предвидљивим пакирањем ствари из уреда у Руњаниновој улици, Златко Хасанбеговић неће повести буну против Пленковића, јер му околности тренутачно не иду на руку. Вјеројатније је да ће се примирити и чекати да турбоуспјешном предсједнику кола крену низбрдо.
Уз Ковача, Хасанбеговића и Буљевића, министарску функцију могу заборавити Дарко Хорват, досадашњи министар подузетништва и трговине, Бернардица Јуретић, министрица социјалне политике и младих, Нада Шикић, министрица рада и пензиског система, Предраг Шустар, министар науке, образовања и спорта, те Дарио Накић, министар здравља.
Хорватово министарство биће припојено Министарству економије, а онде би могао столовати Горан Марић, бивши фудбалски судија и један од ХДЗ-ових економских стручњака. Министарство социјалне политике и младих највјеројатније ће бити спојено с Министарством рада и пензинског система, док ће млади и демографија, као и спорт, добити своје посебне уреде при Влади. Ко ће наслиједити Јуретић и Шикић није дефинитивно познато, осим што је извјесно да ће се радити о жени, јер је будући премијер обећао да у његовој Влади неће бити само једна жена, него њих ‘неколико’. Спомиње се Нада Мурганић, ХДЗ-ова саборска заступница. Лако је могуће да ће и Предрага Шустара замијенити жена, чије име још није познато, а чини се да је Дамир Јелић, карловачки градоначелник и католички полуфанатик, испао из комбинација за ту функцију. Што се тиче Министарства здравља, тренутачно је најизгледније рјешење Милан Кујунџић, повратник у ХДЗ и бивши релативно успјешни управник Клиничке болнице Дубрава у Загребу.
Кад је ријеч о актуалним министрима Олегу Бутковићу, Томиславу Толушићу, Aнтону Климану и Ловри Кушчевићу, највеће шансе за останак има Карамарков министар туризма Климан, захваљујући резултатима и потпори Цркве, док најлошије стоје дионице министра поморства, саобраћаја и инфраструктуре Бутковића, којег Пленковић не цијени нарочито. О Толушићу, актуалном министру регионалног развоја и европских фондова, говори се као о могућем министру пољопривреде, али могуће су и још двије солуције: да задржи садашњи ресор и да остане без мјеста у Влади. Министар грађевине Кушчевић ближи је одласку него останку у Влади.
Кабинет Aндреја Пленковића, чији ће састав службено бити познат средином ове недеље, биће квалитетнији и неуспоредиво цивилизиранији од Орешковићевог, но то релативно цивилизирање уједно је и најкрупнији Пленковићев политички искорак. За веће и храбрије политичке, друштвене и кадровске помаке – укључујући и одсуство зазора спрам видљиве и јасне коалиције са Самосталном демократском српском странком – предсједник ХДЗ-а сад нема снаге, јер своју странку још увијек доживљава као минско поље. Неизвјесно је хоће ли се икад успјети ослободити тог осјећаја.
